Fudbaler ukrao najčuveniju sliku posle Mona Lize! Suluda priča o kriminalu od koje se ledi krv u žilama

Fudbaler, san gotovo svakog dečaka. Ali stvarnost često bude drugačija, pa retki imaju tu sreću da ga ostvare. Raditi ono što voliš je privilegija, a debitovati među profesionalcima kao tinejdžer još veća.

Od talenta do lopova: neverovatna životna priča norveškog fudbalera Paula Engera

Jedan od tih retkih bio je Norvežanin Pal Enger. Fudbalski talenat koji je sredinom osamdesetih debitovao za Valerengu, još kao tinejdžer. U to vreme norveški fudbal nije imao poseban sjaj, ali ako su ti prvi minuti u dresu profesionalaca došli u meču Kupa UEFA, jasno je da se radilo o velikom potencijalu.

Međutim, njegova priča nije dobila očekivani srećan kraj - sa mnogo utakmica, trofeja i nagrada. Naprotiv. Ti minuti protiv Beverena 1986. ostali su njegov najveći domet u kratkoj karijeri. Odigrao je svega tri meča (dve u ligi), jer se ispostavilo da fudbal nije njegova najveća strast.

A šta jeste? Iznenađujuće - zločin.

Odrastao u Tveigiju, predgrađu Osla, Enger je već kao školarac bio deo lokalne bande i uhvaćen u krađi. Fudbal ga je donekle izvukao iz tog sveta, ali ga prošlost nikada nije potpuno napustila.

Bio je opsednut filmom "Kum", što je, u kombinaciji sa društvom iz kojeg je potekao, očigledno uticalo na njegov kasniji život. Saigrači su kasnije pričali kako je znao da ukrade automobil samo da bi stigao na trening. Ubrzo je taj adrenalin zamenio sve što mu je fudbal mogao pružiti.

Umesto kao sportista, Pal Enger je postao poznat kao čovek koji je ukrao dve čuvene slike Edvarda Munka - "Vampira" i "Vrisak".

Prvu je ukrao 1988. godine iz Munkovog muzeja, tako što je jednostavno ušao kroz prozor. Nekoliko meseci kasnije opljačkao je i zlatarsku radnju, odnoseći 4,8 miliona norveških kruna - ogroman iznos za to vreme.

Planirao je, zapravo, da ukrade "Vrisak", ali je zbog pogrešnih informacija uzeo "Vampira". Sliku je sakrio na tavanu bilijar sale koju je vodio, a gde su, ironijom sudbine, često navraćali i policajci - nesvesni da je remek-delo bilo samo metar od njih.

- Nisu imali pojma da je to samo metar od njih, To je bio najbolji osećaj. Pustili smo ih da budu blizu slike, a da to ni ne znaju - prisećao se kasnije Enger u dokumentarcu "Čovek koji je ukrao Vrisak".

Ubrzo nakon toga završio je u zatvoru, jedan od saučesnika ga je izdao. Posle četiri godine izašao je na slobodu i nakratko se vratio fudbalu, ali mu je fokus bio sasvim drugde. Želeo je ono što nije uspeo prvi put - čuveni "Vrisak".

I to je 1994. godine i ostvario.

Printscreen/Youtube

Dok je ceo svet gledao otvaranje Olimpijskih igara u Lilehameru, njegovi saradnici su u akciji koja je trajala jedva minut ukrali jednu od najpoznatijih slika u istoriji umetnosti.

- U svojim dvadesetim godinama počinio sam toliko zločina da sam imao sve. Novac, automobile, čamce, najlepše žene u Oslu. Ali želeo sam više. I dobio sam. Krađa "Vrisk" je bila jednostavno savršena - rekao je on... Šest godina nakon što je uzeo pogrešnu sliku, prava je konačno u njegovim rukama.

Platno je iseceno iz rama, a na mestu zločina ostavljena poruka.

"Hiljadu hvala na vašem užasnom obezbeđenju", pisalo je.

Enger je čak policiju zadirkivao anonimnim porukama, a kad mu se rodio sin, objavio je u novinama da je "dete došlo na svet uz... vrisak".

Slučaj je na kraju rešen uz pomoć Skotland Jarda. Enger je dobio šest i po godina zatvora - najdužu kaznu u Norveškoj u to vreme za krađu umetničkog dela.

Kada je 2004. godine "Vrisak" ponovo ukraden, on je bio prvi osumnjičeni, ali se ispostavilo da ovaj put nema nikakve veze s tim.

Nakon što je odslužio kaznu, Enger je postao svojevrsna lokalna zvezda. Pojavljivao se u dokumentarcima, na televiziji, pa čak i sam počeo da se bavi umetnošću.

- Pisao sam istoriju i uradio to na kul način - rekao je u jednom od poslednjih intervjua.

Paul Enger preminuo je godinu dana kasnije, u 57. godini života - kao čovek čija je priča jedna od najneobičnijih na raskršću sporta, umetnosti i kriminala.