Zvezda u šampionskom sastavu dočekuje rivale u plej-ofu Kupa šampiona (FOTO)

Evropska bokserska konfederacija ukazala je veliko poverenje Crvenoj zvezdi poverivši joj organizaciju završnice najprestižnijeg klupskog takmičenja na kontinentu.

U polufinalnim borbama 31. oktobra, kao i u finalu i meču za treće mesto 2. novembra, Beograd će ugostiti četiri elitna tima – domaću Zvezdu, Panatenaikos iz Grčke, Ostravu iz Češke i moldavski Pankration.

Za crveno-bele će nastupati najjači sastav, predvođen šampionima i osvajačima evropskih i svetskih odličja: Artur Ngaptijan (57 kg), Pavel Fedorov (63,5 kg), Vahid Abasov (67 kg), Igor Rogić (71 kg), Dimitrije Andrejević (75 kg), Vladimir Mirončikov (80 kg) i Sadam Magomedov (92 kg).

Organizacija ovog događaja još jednom potvrđuje status Zvezde kao jednog od simbola srpskog boksa. Klub je već 2024. godine pokazao organizacionu snagu spektakularnim mečom protiv Olimpijakosa na Kalemegdanu, što je, prema oceni EUBC-a, bio ključni razlog da mu se poveri domaćinstvo plej-ofa Kupa šampiona.

- Misija bokserskog kluba Crvena zvezda je da nastavimo šampionsku tradiciju, da kao i uvek do sada budemo mesto gde će naše mlade snage razvijati strpljenje, toleranciju, kritičnost, doslednost, iskrenost, uvažavanje, da u svakom trenutku svog života budu šampioni, dosledni i dostojni sebe. Da uvek i zauvek u srcu nose crveno-beli klub jer mi smo jedna velika familija koja drži do zajedničkih vrednosti, do ljubavi i harmonije među svim članovima i prema Zvedi, našem centru okupljanja i zajedničkog koračnja, da cenimo i respektujemo druge klubove, najveće rivale, jer samo zdrava konkurencija donosi kvalitet i zdrav sport, zdrav život u svakom pogledu - izjavio je generalni direktor Aleksandar Nikolić.

Bokserski klub Crvena zvezda osnovan je 1952. godine, a kroz svoju bogatu istoriju osvojio je tri šampionata Jugoslavije (1967, 1969, 1970), titulu u Regionalnoj ligi 2022. i nacionalno prvenstvo u ženskoj konkurenciji 2023. godine.

Kroz klub su prošla brojna velika imena domaćeg boksa, od Milivoja Bulata i Branislava Petrića do Zorana Manojlovića, petostrukog državnog šampiona i profesionalnog prvaka sveta.