Velika ispovest Lovernja! Krvavih nogu igrao za Partizan, sada se vratio da živi kao Srbin

Ostvario je svoj san i vratio se u Partizan nakon više od deceniju, a sada je spreman da pokaže da i dalje može da igra na najvišem mogućem nivou. Od odlaska Žofrija Lovernja iz Beograda, bilo je jasno da će se nekadašnji kapiten sigurno vratiti, što je i sam isticao pri svakom pomenu Partizana.

O svemu tome, ali i o brojnim temama, Žofri je govorio u emisiji "Prva klasa" na TV B92, a na samom startu, osvrnuo se upravo na povratak u Srbiju.

- Mnogo sam ponosan što sam se vratio u Partizan. Jedva čekam sledeću sezonu, sve je super, baš volim Beograd i baš sam srećan. Kako sam rekao, izgubio sam malo kose, ali...

Upitan je i da li je pre povratka znao nekog od košarkaša. 

- Znam Nika Kalatesa, igrao sam protiv njega mnogo puta. On je super momak, videćemo ako ostane sledeće sezone. On je super igrač. 

Kao što je to bilo i očekivano, Lovernj je najviše vremena posvetio razgovoru o prvom mandatu u crno-belom dresu. Otkrio je francuski košarkaš da se i dalje čuje sa francuskim saigračima iz tog perioda, ali i sa svima ostalima. 

- To je bilo lepo vreme... Leo je moj najbolji drug, uvek se čujem i sa Borisom, on je moj brat. Leo i ja pričamo svaki dan, mi smo kumovi. Ja sam krstio njegovu ćerku. 

"Voleo sam Duleta, kao nekoga iz svoje porodice..."

Poseban odnos, Žofri je imao sa legendarnim trenerom Partizana Duškom Vujoševićem. 

- Dule Vujošević čini najlepši deo u mojoj karijeri. Nisam tada bio ovde, ali mi je tada Vesterman ispričao celu priču. Leo je rekao Duletu da sam dobar i vredan igrač i da bi trebalo da mi pruži šansu. On mu je verovao i doveo me. Na početku me je malo testirao, tražio mi je čak i ključ od stana i još neke sitnice. Veoma brzo je došao kod mene, vratio ga i rekao da mi veruje. Tako je sve počelo. Već prvih dana po dolasku poklonio mi je knjigu koju nikada ranije nisam čitao, a sada je stalno čitam. Na početku mi je bilo impresivno upoznati nekoga kao što je on.

Iako tada nije pričao engleski, sa Vujoševićem se brzo stvorila hemija. 

- Moj engleski tada nije bio baš najbolji, verovatno sam govorio kao danas srpski. Ni on nije govorio dobro engleski. Odmah mi je ostavio snažan utisak i iskreno, odmah sam ga zavoleo. Osetio sam da iskreno želi da postanem bolji igrač i da će mi pomoći. Kao što je on verovao meni, ja sam verovao njemu i na kraju je nastala priča koju danas svi znaju. 

Žofri Lovernj i Duško Vujošević Starsportphoto©

Voleo je Lovernj Vujoševića kao nekoga iz svoje porodice. 

- Ja sam njega voleo kao nekoga iz svoje porodice. Imao sam osećaj da može da mi traži bilo šta, a da bih to uradio. Mislim da smo uspeli zato što smo tada bili grupa mladih momaka. Tada smo svi imali 18, 19, 20 fodina. Bilo je teško, ali meni nikada nije delovalo toliko teško. Tokom dve godine sa njim gotovo da mi nikada ništa nije zamerio. Imao sam osećaj da mi oprašta greške, jer mi je verovao kao čoveku. Znao je da uvek dajem maksimum i da radim sve kako bi tim pobedio. To mi je dalo samopouzdanje i pomoglo mi da sazrim kao igrač. A ovo ne mogu još da kažem na srpskom jeziku, dajte mi još nekoliko meseci.

"Želim da živim u Beogradu..."

Oseća nekadašnji reprezentativac Francuske da su ga ljudi u Srbiji prihvatili. 

- Mislim da naravno "grobari", ali i puno ljudi u Srbiji, prihvatili su me. To je zato što se tako osećam u Srbiji, zašto želim da pričam i da učim. Osećam se kao kod kuće. Želim da živim u Beogradu, kao Srbin. Mislim da mnogo ljudi ne razume, on je Francuz zašto voli Srbiju... Ali Francuska nije kao pre, život nije kao pre. Nije sve u parama, ali živim kao bog, to je kako se osećam kad sam u Srbiji. Baš sam ponosan što ću postati državljanin Srbije. 

Lovernj je nakon kratke pauze dao autograme navijačima Partizana i slikao se sa njima. Poželeli su mu dobrodošlicu nazad, a potom je otkrio da je za crno-bele igrao bolestan i povređen. 

- Za mene su te dve godine u Partizanu bile kao 5-6 godina iskustva. Koliko vremena sam proveo u hali, koliko vremena sam igrao, Dule me praktično nije vadio iz igre. Sećam se jedne utakmice kada sam imao krvave podlive ispod stopala, bukvalno je moglo da se vidi. Pitao me je da li mogu da igram, na šta sam rekao da ne znam. Šepao sam po terenu, ali sam opet odigra više od 30 minuta. Igrao sam povređen, bolestan i zaista imam osećaj da su te dve godine vredne pet ili šest godina karijere. Sve se desilo veoma brzo, došao sam kao mlad igrač sa potencijalom i niko nije znao šta može da očekuje od mene. Posle dve godine sam bio u NBA i u reprezentaciji. 

"Bili smo mladi..."

U nastavku razgovora, Žofri je pričao o omiljenoj srpskoj hrani, a kasnije je otkrio i da sluša našu muziku. Istakao je i da je nakon Partizana pokušavao da pronađe osećaj koji je imao u Beogradu, ali je nakon nekoliko godina shvatio da se on ipak neće ponoviti. 

- Sigurno taj tim Partizana. Evo sinoć, tačno u 23:19, Đorđe Gagić me je zvao iz Dubaija jer je želeo nešto da mi pokaže. Sa Leom se čujem praktično svaki dan. Ta ekipa je zaista za mene bila posebna. Dule nam je tada često govorio da uživamo u trenutku i da ono što smo tada živeli nikada više nećemo osetiti u karijeri. Bili smo mladi i tada to nismo potpuno razumeli. Kada sam otišao iz Partizana, iskreno sam verovao da ću ponovo pronaći taj osećaj negde drugo i trebalo mi je mnogo godina da shvatim da više ne treba da očekujem tu energiju i odnos sa sigračima i trenerima, jer se on neće ponoviti. 

Starsportphoto©

Na samom kraju, Lovernj se osvrnuo i na narednu sezonu. 

- Verujem da tim igra veoma dobro i da imamo šansu da nešto osvojimo. Naravno, svi žele da budu prvi, ali najvažnije je pobeđivati. Plej-of Evrolige je cilj, ali je za to potrebno vreme i kontinuitet. Mislim da je poslednjih godina bilo teško za navijače i igrači, ali mislim da sada ide na bolje - zaključio je Lovernj.