Kapiten "zmajčeka" važi za jednog od najboljih "čistih" šutera na prostoru bivše države, ali i sjajnog lidera. Upravo zbog tih kvaliteta dobio je poverenje ambicioznog projekta Dubaija i postao stub organizacije od prvog dana njenog postojanja. Za dobre partije na, ali i vladanju izvan parketa, nedavno je produžio ugovor sa timom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je jako blizu plasmana u doigravanja Evrolige u debitantskoj sezoni.
Pre nego što je postao glas razuma i produžena ruka trenera Jurice Golemca u svlačionici moćnog tima sa Bliskog Istoka, Prepelič je naporno radio i ugled gradio u manje poznatim timovima širom Evrope. Međutim, jedna maestralna partija u finalu Evropskog prvenstva 2017. i to baš protiv Srbije, sve je promenila - za Klemena nabolje.
Malo je ostalo do kraja sezone, kako se Vi osećate?
- Fizički sam dobro, ali psihički sam se osećao i bolje. Izgubili smo neke mnogo bitne utakmice, kao onu protiv Makabija i Panatinaikosa. Mene je Duško Vujošević naučio da se osećaš onako kako ti posao ide. Pamtimo te neke poraze, ali i dalje imamo jako dobre šanse da se plasiramo u taj plej-in i priključimo se najboljih deset Evrolige. Neki rezultati su nam išli na ruku, neki ne, U ABA ligi smo prvi i to je jako dobar rezultat, ali i nas i tamo čeka mnogo posla sa jakim protivnicima.
Koliko Vam je teško da igrate maksimalno fokusirano i koncentrisano na dva fronta čitave godine?
- Jako je teško, ali da se šampion postaje lako, svako bi bio šampion. Sa druge strane, nama mnogo ne menja, jer svaku utakmicu želimo da pobedimo, bez obzira na ime protivnika. Igramo utakmice na svaka dva, tri dana, ali i to ima svoje prednosti. Igrači više vole utakmice nego treninge, iako te duel sa drugim timom iscrpi mnogo više od najtežeg treninga. Nije nam pomogla ni ta čitava situacija na Bliskom Istoku. Sa tim nekim zaostalim utakmicama imali smo šest, sedam utakmica u dve nedelje. To je jako teško. Ipak, ja se ne žalim. U životu ima mnogo težih stvari od igranja košarke.
Možete li da nam približite Dubai kao organizaciju i projekat?
- Znam da ti je Danilo Anđušić rekao sve najbolje i bio je u pravu. Dubai je fantastičan projekat. Mislim da je u poslednjih 25 godina to najveći projekat u Evropi. Mnogo novca je uloženo i povučen je ogroman broj poteza kako bi se taj klub oformio, postojao i igrao na ovom rangu. Nije lako biti deo evroligaškog karavana. Niko do sada nije uspeo da nešto napravi i posle godinu dana postojanja priključi se Evroligi i stabilno posluje. Rukovodstvo kluba je bukvalno iz svog džepa plaćalo neke letove za zaposlene u klubu i igrače, jer znamo kakva je situacija sa ratom. Takve poteze prave samo veliki ljudi. Dejan Kamenjašević je sve to postavio na stabilne noge zajedno sa Bojanom Bajecom i oni su stubovi tog kluba. Imao sam tu čast i poverenje i tu sam od prvog dana zajedno sa trenerom Golemcom. Zasluženo je dobio produženje ugovora. Više sam nego zadovoljan trenutno. Kao kapiten imam dužnost da se pobrinem da svi daju svoj maksimum svaki dan.
Imate sastav sa mnogo svetski poznatih imena. Koliko je nekada teško dopreti do njih?
- Vrlo je teško (smeh). Često to poredim sa vrtićem, samo sa odraslim ljudima. Mnogo je fantastičnih igrača. Recimo, Dvejn Bejkon je najtalentovaniji igrač sa kojim sam ikad imao priliku da igram, pored Luke Dončića. Svi znaju za Džanana Musu, Filipa Petruševa, Mfiondua Kabengelea i Mekilnija Rajta koji je bio MVP meseca februara. Svi rade svoj posao i ispunjavaju svoje uloge. Klub radi fantastičan posao, imamo više od deset igrača na ugovoru i za narednu sezonu. Svi znamo koliko je kontinuitet u ispunjavanju rezultata bitan. I vrlo je teško, pogotovo posle poraza. Teško je motivisati igrače u sezoni od 80,90 utakmica. Naravno, sve se teže podnosi kada se ne pobeđuje, nervoza je veća. Svaka utakmica je u ovom trenutku kao finale, a teško je zaboraviti umor i ostati fokusiran. Imam iskustva sa tom ulogom, bio sam kapiten i u reprezentaciji Slovenije i to mi je mnogo pomoglo. Učim se i ja svakim danom, pogotovo sa takvim saigračima. Košarkaški se lako sporazumevamo, ali karakterno malo teže.
Kako ste ostvarili tako dobru hemiju u ekipi punoj jakih individualaca?
- Mnogi su pričali kako je nemoguće sve to uklopiti. Govorili su "To je nemoguće, sve ove budale zajedno...", ali hemija nam je fenomenalna. Ovo je prvi put posle Real Madrida i možda prve godine u Valensiji, da sam deo tako dobro složene hijerarhije u timu. Bilo je jako teško uspostaviti je, ali uspeli smo i ona opstaje. Pogotovo je teško bilo meni i Bertansu kao dvojici kapitena. Moramo da se borimo i kontrolišemo velike igrače isto tako velikog ega. Na svu sreću, sve se složilo i svako zna svoju ulogu. Jako smo se dobro uklopili i odlično radimo na treninzima. Naravno, ima i čarki na treninzima, ali to je normalno kada je svlačionica puna takmičara.
S kim Vi najviše vremena provodite?
- Najviše se družim sa Musom, Kamenjašom, Aleksom i Dangubićem. To je ta neka balkanska ekipa, a i Bertans je sa nama (smeh). Mnogo vremena provodimo i sa Bejkonom, Rajtom i Andersonom, sjajni su momci kako na, tako i van terena. Ako baš moram nekoga posebno da izdvojim, neka to bude Musa. Najviše vremena sa Džananom provodim.
Za koga većinski deo balkanske ekipe navija, Crvenu zvezdu ili Partizan?
- Iskreno, nemam pojma. Navijamo za Dubai (smeh). Volimo ovaj klub i želimo da mu donesemo velike rezultate. Reći ću ovako: Navijamo za onaj klub koji će nam pomoći da se domognemo plej-ina (smeh).
Kako Vam se čine beogradski večiti rivali ove sezone?
- Crvenu zvezdu jurimo u Evroligi, a u ABA ligi Partizan juri nas (smeh). Partizan je imao tu nesreću sa povredom Karlika, on je motor ove ekipe i mnogo od njega zavisi. To se najviše vidi u ovom vremenu otkako se vratio, koliko je promenio. Sa druge strane, Zvezda ima mnogo talenta u ekipi, pogotovo sa dolaskom Džereda Batlera. Jedan od najjačih jedan na jedan igrača u Evropi, retko viđeno. Fizički su jaki i Saša radi sjajan posao. Trudimo se da fokus ostane samo na nama. Nemamo ni vremena da brinemo o drugima. Mnogo je utakmica i treninga, stalno je fokus na narednoj utakmici.
Kako komentarišete poraz Srbije i eliminaciju u osmini finala Evropskog prvenstva?
- Uvek sam govorio da je mnogo teže osvojiti medalju na Evropskom prvenstvu nego na Mundobasketu ili Olimpijskim igrama. Evropska košarka je sada jako blizu NBA. Glavne zvezde iz NBA su uglavnom Evropljani: Nikola Jokić, Luka Dončić, Viktor Vembanjama, braća Franc i Moric Vagner i Denis Šruder... Nemci podsećaju sa tim nekim sistemom na Španiju iz prošlosti, redovno su u vrhu. Navijam za Srbiju kada ne igra Slovenija. Moja žena i njeni roditelji su poreklom iz Republike Srpske, a i igrao sam sa mnogo igrača iz srpske reprezentacije, tako da je to prirodno. Naravno, navijam i za Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Crnu Goru, ali mislim da je Srbija odavno napravila iskorak u borbama za medalje.
Kako ste zadovoljni rezultatima reprezentacije Slovenije?
- Zadovoljan sam. Imali smo dobre šanse da napravimo i bolji rezultat na Evropskom prvenstvu. Vodili smo protiv Nemačke 10 poena u trećoj četvrtini i na kraju izgubili. Takva je košarka i taj turnir. Izgubiš jednu utakmicu i ideš kući. Nemačka je u tom trenutku imala i daleko kvalitetniji sastav sa mnogo iskustva. Mi smo imali oko sedam igrača koji nikada nisu igrali Evropsko prvenstvo. Kada se pogleda sa te strane, moramo biti zadovoljni rezultatom. Opet, svako takmičenje sa Lukom u sastavu bez medalje je u neku ruku neuspeh.
Do kada Vas možemo očekivati u dresu reprezentacije?
- Imam neki plan da igram do 2029. i tog Evropskog prvenstva u kojem će jedan od domaćina biti i Slovenija. Grupna faza će se igrati u Sloveniji, dok je nastavak u Španiji, a to je moja druga kuća. Igrao sam tamo pet godina i uvek se rado vraćam. Verovatno će to biti tačka na moju reprezentativnu karijeru.
Koliko Vam je značila pobeda nad Srbijom na Evrobasketu 2017?
- Mnogo. Defintivno mi je promenila život ta utakmica sa Srbijom. Tada sam shvatio da u dve nedelje može sve da se promeni. Do tog momenta sam bio jedan od najboljih strelaca ABA lige i imao sam 24 godine. Imao sam dobre partije i u Oldenburgu u Nemačkoj, a onda i u Bambergu. Dule Vujošević mi je bio trener u Limožu i imao sam ulogu. Ali to prvenstvo 2017. i ta utakmica sa Srbijom napravili su iskorak u mojoj karijeri. Zbog toga se uvek rado odazivam pozivima nacionalnog tima i pronalazim motivaciju da svaki put igram za reprezentaciju. Ona mi je pružila prekretnicu u karijeri i taj angažman u Real Madridu.
Šta ste naučili tokom tog perioda u klubu kakav je Real Madrid?
- Tamo je svaki trening jači od 95 odsto utakmica. Igrači su među najboljima u Evropi u datom momentu. Real Madrid je u tom trenutku bio aktuelni prvak Evrope sa Džejsijem Kerolom, Serhiom Ljuljom, Fakundom Kampacom i Valterom Tavaresom između ostalih. Bukvalno ista ekipa koja je osvojila Evroligu, samo bez Luke. Odmah sam shvatio šta znači šampionski mentalitet. Svaka vežba na treningu mora da se odradi maksimalno ozbiljno. Real je brend i ima navijače gde god otputujete, a to nosi i određeni pritisak. Da se ne lažemo, u pitanju je najveći sportski klub na svetu. Velika je bila moja greška u pristupu. Čekao sam da nekome oduzmem mesto, a to se u košarci ne dešava. Pogotovo ne igračima kakve je Real tada imao. Zahvalan sam svim tim momcima na velikom uticaju na moju karijeru. Još uvek se čujem sa nekima od njih. Bilo je to veliko iskustvo za mene.
Sami ste pomenuli saradnju sa legendarnim trenerima, koji su Vam najviše pomogli?
- Prvo bih istakao Zmaga Sagadina. On mi je prvi dao priliku da se pojavim na velikoj mapi u dresu Heliosa. Posle toga definitivno Dule Vujošević. Vratio me je u život. Rekao mi je da šutiram i sa pola terena, on će mi aplaudirati. Vratio mi je samopouzdanje. Taj period je za mene sigurno bio najteži u karijeri psihički i fizički. U reprezentaciji mi je pomagao Igor Kokoškov. Taj čovek je meni promenio život, stavio me u funkciju igrača sa klupe i objasnio mi koliki to značaj ima za igru tima. Na kraju bih istakao i Juricu Golemca, koji je i dalje mlad trener za neke evroligaške standarde. Mnogo brzo uči i veliki je radnik. S njim sam naučio da postoje kompromisi, kod njega ne postoji samo jedan način.
Koga vidite u borbi za trofej ABA lige?
- Očekujem borbu između nas sa Crvenom zvezdom i Partizanom. Ne verujem da Budućnost ili Cedevita mogu da se umešaju. Mada i njima čestitam, napravili su dobre rezultate u Evrokupu. ABA liga nesumnjivo raste, mnogo je kvaliteta u takmičenju. Ulazak Dubaija, Kluža i Beča doneo je dodatnu sigurnost kvaliteta i drago mi je zbog toga.
Kako izgleda Vaša priprema za tako česte utakmice?
- Mora da postoji neka rutina. Često upoređujem to sa dobijanjem deteta. Mora da postoji rutina i satnica kada će da spava, jede i sve ostalo. Tako je i za nas. Pokušavaš da uspostaviš neki normalan ritam, jer u suprotnom poludiš. Danas čuvaš Batlera, sutra Fransiska, prekosutra Horton-Takera, a onda te tamo posle čeka Kevin Panter. Ne znaš gde je levo (smeh). Moraš da misliš na sebe i postaviš neke principe rada, kako bi stalno bio motivisan. Ostati motivisan u Evroligi nije teško. Takmičenje je nikad jače, ali problem je ostati skoncentrisan i u ABA. Nezgodno je kada posle duplog kola ideš na gostovanje Krki ili Megi. Čekaju te klinci spremni da trče 40 minuta, a ti nemaš energije. Onda dueli sa timovima bez navijača. Teško je pronaći motiv pred praznim tribinama nekad. A na kraju se sve svodi na te "male utakmice". Uvek će Zvezda i Partizan da budu u vrhu i ako napraviš neki kiks, odmah ispadaš iz trke i teško ispravljaš stanje na tabeli.
Kako Vam se čini novi format ABA lige?
- Iako je broj utakmica na kraju isti ili sličan, zanimljivije je. Malo više ekipa ide u plej-in, a to je više bitnih utakmica u sezoni. Kao i prethodnih godina, ne postoje prečice do uspeha, tako da svakako moraš da savladaš najjačeg da bi bio šampion. Sa tačke gledišta navijača - uzbudljivije je, nema šta.
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar
11.04.2026
11:00
0Komentara