Srpkinja uradila što niko pre nje nije: Ispovest zlatne Zorane Arunović za Sportinjo posle volontiranja na ZOI

Da, dobro ste pročitali. Zlatna Srpkinja sa Olimpiskih igara iz Pariza je volontirala. Sjajna srpska sportistkinja, reprezentativka naše zemlje u streljaštvu, oduševljena je onim što je doživela u Italiji, a za Sportinjo kaže da je to jedno od njenih najboljih životnih iskustava.

Ne dešava se često da šampion Olimpijskih igara želi da volontira, njene kolege su bile iznenađenje odlukom, ali, kako kaže, iskustvo je fantastično, iako je bila u strahu da li će biti dovoljno dobra. Shvatila je Zorana Arunović koliko je svaki čovek bitan u mašini Olimpijskih igara, videla je spektakl s druge strane, ne samo kao sportista, sada drugačije doživljava najveću svetsku sportsku smotru i sve bi ponovila.

Zašto ste odlučili da volontirate na Olimpijskim igrama?

- Moje iskustvo na poslednjim OI 2024. je bilo vrlo limitirano. S obzirom na to da smo bili u gradu 300 km od Pariza i da smo bili jedini sport tamo, osećaj je bio kao da samo na regularnom streljačkom takmičenju. Prisustvo tima IOC-a (Međunarodni olimpijski komitet) iz Athletes Departmenta je zapravo u mnogome podstaklo osećaj da su u toku Olimpijske Igre. Naravno, medalja je bila fantastična, ali taj tim IOC je bio izuzetno veliki deo mog olimpijskog iskustva. Kada sam videla da se otvorila prilika da volontiram na ZOI i budem deo nečijeg olimpijskog iskustva shvatila sam to kao mogućnost da uzvratim i odlučila sam da se prijavim. Nakon više rundi intervjua bila sam odabrana i imala sam jedno od svojih najboljih životnih iskustava.

Ne dešava se često vrhunski sportista, šampion sa Olimpijskih igara, odluči da volontira, ako možete da nam prenesete iskustvo iz Milana?

- Moram priznati da su i moje kolege iz IOC bile izuzetno iznenađene jer se ne dešava baš često da šampion OI želi da volontira. Međutim vrlo brzo su razumeli pozadinu moje priče i razloge zbog čega sam došla u Milano. Iskustvo je bilo fantastično! Na Igre sam došla sa strahom da li ću uspeti da budem dovoljno dobra za ulogu, koja mi je dodeljena, a izašla sam kao izuzetno srećna, ispunjena, radosna i vrlo umorna volonterka. 

Zorana Arunović Zorana Arunović

Da li vam je bilo čudno što ste na takmičenju, a vi se ne takmičite?

- To je zapravo bio najčudniji deo celog iskustva. Bilo je drugačije biti sa ove strane i ispraćati sportiste na borilišta. Mi smo bili ti koji su viđali sportiste u svim izdanjima, kada su bili srećni, veseli, zadovoljni, ali i nesrećni, neraspoloženi, nervozni… U svima njima sam prepoznala sebe, te sam znala kroz šta prolaze. Sa druge strane, prijalo je ne prolaziti kroz taj takmičarski stres i biti deo Igara na malo drugačiji način. U mnogome sam proširila svoje vidike i spoznala sam kako je sa one druge strane.

Kako je biti s druge strane? Vi ste olimpijska šampionka, sad ste prvi put bili na najvećem takmičenju bez takmičarskog pritiska, kako je gledati ostale sportiste pred takmičenja, a bili ste u njihovoj koži?

- To je pravo pitanje. Stvarno je bilo drugačije. Shvatila sam koliko je zapravo potrebno ljudi da ovakvo takmičenje može da funkcioniše, koliko je neophodno da svi rade kao tim, više nego ikada. Mi sportisti smo na Igrama toliko usmereni na sebe i na svoje takmičenje da ne možemo da sagledamo važnost apsolutno svake osobe koja je deo Igara. Do sada ni ja nisam mogla, ali u Milanu sam zaista razumela koliko je svako od nas bitan šraf u toj mašini zvanoj Olimpijske Igre. Svakako ću mnogo više ceniti sve ono što mi sportisti doživljavamo na Igrama kao i sav sadržaj koji nam je dostupan.

Mnogi sportisti u Milanu su verovatno bili prvi put na Zimskim olimpijskim igrama. Da li su tražili savete ili ponoć?

- Na Igre sam otišla kao volonter, da podržim rad Athletes Departmenta IOC. Moje kolege su, naravno, znale moju sportsku biografiju, međutim nije bilo potrebe govoriti to sportistima jer su ovo bile Igre za njih i bilo je bitno njihovo iskustvo. Moja koleginica je rekla nekolicini ko sam, te su došli da proćaskamo i razmenimo iskustva i to su bili stvarno lepi trenuci.

Da li ima neki poseban momenat ili nešto što ćete pamtiti sa ZOI, neku anegdotu, emociju ili manje lep momenat?

- Svakog dana se nešto novo dešavalo i svakog dana je bila neka anegdota. Posebni momenti koje ću pamtiti su svakako dolasci sportista kod nas, nakon svojih takmičenja, da nam kažu kako su prošli, da proćaskaju sa nama i slikaju se sa medaljama. To su stvarno bili posebni trenuci koji su nam jasno pokazali da smo na najbolji način bili deo olimpijskog iskustva sportista koji su nastupali u Milanu.

Zorana Arunović bi opet volontirala na Olimpijskim igrama Zorana Arunović

Da li ste upoznali nekog sportistu koji vas je posebno impresionirao?

- Svi su bili impresivni na neki svoj način. Američki tim u umetničkom klizanju je često dolazio kod nas da uzme poklone, koji im slede, dobiju odgovore na pitanja i ćaskaju sa nama. Svi su bili vrlo komunikativni i dostupni. Ariana Fontana je takođe provodila dosta vremena kod nas, ona je najuspešnija italijanska olimpijka u istoriji i nakon svake medalje je dolazila kod nas da se slika.

Koji trenutak sa Olimpijskih igara vam je najemotivniji?

- Definitivno otvaranje Igara. Bilo je fantastično. Ceo stadion je pevao italijansku himnu zajedno sa Laurom Pausini. Bukvalno je sve vibriralo. A posle, kada je nastupio Bočeli… Neverovatno. Sve je zaista bilo neverovatno.

Svet je danima brujao da je posle pet dana nestalo kondoma u Olimpijskom selu u Milanu. Da li je to istina, da li ste možda čuli da se sportisti žale?

- Žao mi je što se u toku sportskog događaja, koji se dešava jednom u 4 godine, priča o kondomima i tome da li ih ima ili nema, ko je trošio, ko se žalio i sl. Olimpijske igre su takmičenje koje rađa heroje, inspiriše planetu, pomera granice ljudskih dostignuća… 

Šta većina ljudi ne zna o organizaciji Olimpijskih igara, a što ste vi sada prvi put saznali?

- Potrebno je izuzetno puno ljudi koji rade kao jedan, da bi Igre funkcionisale. Svaki čovek je bitan, bez obzira na poziciju na kojoj se nalazi.

Koji je bio najzanimljiviji ili najneobičniji zadatak koji ste imala kao volonter?

- Ono što mi je najviše leglo jeste predstavljanje programa i sprovođenje glasanja za sportsku komisiju IOC.

Da li ti je iskustvo volontiranja promenilo vaš pogled na takmičenja na OI, da li sada drugačije doživljavate Olimpijske igre?

- Apsolutno. Sad kada imam iskustvo i sa jedne i sa druge strane u potpunosti drugačije posmatram Igre, organizaciju i imam mnogo više razumevanja za eventualne “rupe” na putu.

Nakon svega, da li ste oduševljeni, razočarani, da li biste opet volontirali?

- Ovo je bilo jedno od mojih najboljih životnih iskustava i da mogu sve bih uradila iznova. Ako se bude otvorila prilika sigurno ću aplicirati ponovo. I svakome bih preporučila da uradi ovako nešto za sebe.

Imate li poruku za mlade sportiste i buduće takmičare na Olimpijskim igrama?

- Poručila bih im da je biti deo Igara fantastičan osećaj! Bilo kao sportista ili kao deo organizacije, Igre su iskustvo koje želim svakome, ko voli sport.

BONUS VIDEO