Miljan Žugić za Sportinjo: Bićemo zadovoljni kad Partizan osvoji rukometnu Ligu šampiona!

Ilija Abutović, Tobijas Vagner, Miloš Kos, Migel Sančez Migaljon, Joav Lumbroso i Vladislav Kuleš. Ovo su rukometaši koji su tokom proleća 2026. godine pojačali Partizan, dok je trenersku poziciju zauzeo čuveni strateg Raul Gonzales, inače selektor reprezentacije Srbije.

Samim tim, crno-beli su pokazali najviše ambicije za sledeću sezonu, u kojoj će pokušati da se preko specijalne pozivnice domognu učešća u EHF Ligi šampiona, gde bi mogli da odmere snage sa kremom evropskog rukometa.

S obzirom na to da su spomenuti transferi u poslednje vreme možda i glavna sportska vest u našoj zemlji, portal "Sportinjo" je uradio opširan intervju sa predsednikom kluba iz Humske, Miljanom Žugićem.

Doveli ste zaista neka velika imena u Partizan. Planirate li još nekoga da angažujete?

- Dva mlada igrača smo dogovorili iz Metaloplastike. Desno krilo i desni bek. To su perspektivni igrači koji će biti uz trenera Raula i uz celu ekipu da se razvijaju. I značiće nam na tim pozicijama. Sigurno ćemo juriti još jedno veliko pojačanje i to bi bilo za sad to za ovu sezonu. Mada, ne stavljamo definitivno tačku na to. Ako tokom priprema trener kaže da mu nešto zatreba, ima prostora da reagujemo. Za ovaj prelazni rok najviše moram da pohvalim Strahinju Milića Džamba i Ivana Dimitrijevića Lutkicu, koji su stvarno odradili baš dobar posao. Oni su se najviše bavili tim stvarima, a mi smo im izokola davali podršku. Zapravo, koliko su dobro radili pokazuju i pojačanja koja su do sada stigla u Partizan.

Zoran Sinko

Koliko je tokom dogovora transfera pomoglo to što je budući trener Partizana legendarni Raul Gonzales?

- Raul je jedan od pet najboljih trenera na svetu. Što se toga tiče, samo njegovo ime mnogo znači Partizanu i otvara vrata raznim igračima da se zainteresuju šta taj Partizan radi kada je doveo takvog stručnjaka. I kad dobiju ponudu, da se zapitaju koji nam je cilj. Na šta sve pucamo. Sa raznih strana smo "napadali" određene igrače, zajedno sa Raulom, ali i sa celim sportskim sektorom.

Poznato je da tokom pregovora klubovi koriste razne strategija kako bi ubedili igrače da ih pojačaju. Da li ste i vi bili među njima?

- Radili smo svašta. Kao prvo, mnogi ranije nisu hteli da gledaju u Partizan, jer nije mnogo igrao u evropskim takmičenjima, nema velikih ambicija, nije klub iz Evropske unije, strah ih je od raznih stvari... Pojedine igrače smo "lomili" sa raznim stvarima, da ih ne imenujem. Dođite da pogledate kakav je Beograd. Po mom mišljenju, Beograd je najbolje mesto za život u Evropi. Takva opuštenost, druželjubivost, grad koji svakoga dočeka raširenih ruku. Od tržnih centara, lokala, restorana, muzike, kulture, sportskih događaja... Ima svega, fudbal, košarka, a evo i mi u rukometu se nadamo da ćemo da se uključimo u trku s njima. Kad ljudi to vide, oni se oduševe. Pritom, Beograd je jedan od bezbednijih gradova u Evropi. 

Da li ste koristili i navijače Partizana kao povoljnost koju bi igrači dobili dolaskom u Beograd, pošto važe za jedne od najboljih na svetu?

- Navijači Partizana su po mom mišljenju najbolji na svetu. Mnogi stranci koji gledaju kažu da Srbija ima dva "klana" - Partizan i Crvena zvezda, pa je kao frka. Nikome se nikada nije desio problem da neki navijači napadnu nekog igrača. Štaviše, navijači ovde mnogo dobro razumeju sport. To što se ponekad dešava na tribinama, to je sve čar igre i navijanja. A, kada im se pokaže podrška koju dobijaju, onda im bude lakše da prelome da dođu, pogotovo kada vide kako "grobari" navijaju srcem i dušem. 

Starsportphoto

Šta je krajnji cilj Partizana?

- Za ovu sezonu nam je cilj osvajanje sva četiri domaća trofeja. Tri smo osvojili, ostala nam je borba za titulu šampiona Srbije. Nadam se da će nam se taj plan i ostvariti kako bismo onda mogli ostale planove da sprovodimo u delo. Ukoliko sve bude okej, cilj su nam opet osvajanje ta četiri trofeja, a mogla bi da krene i regionalna liga. Pregovori su u toku, trebalo bi da krene od septembra, a to je onda još jedan dodatni cilj za osvajanje. I nadamo se da ćemo dobiti tu specijalnu pozivnicu za Ligu šampiona. Sad, da vam kažem da ćemo to da osvojimo, nama je tu potrebno malo više iskustva i organizacijski i igrački, kako bi se to dogodilo. Svakako ćemo da probamo da doguramo što dalje, a sa ovim timom koji se pravi znamo da se obrukati nećemo. 

U regionalnoj ligi bi trebalo da učestvuju klubovi iz Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore. Zbog čega je važno da Partizan bude član tog takmičenja?

- Ona bi mnogo značila Partizanu koji bi tako igrao sa klubovima iz Severne Makedonije. Jače utakmice jačaju klub. Možda bi Crnogorci bili naslabiji u trenutnoj postavi regionalne lige, ali teren kao na Cetinju, to će biti ozbiljno vruć teren. Mislim da Cetinjani nisu zaboravili one duele protiv Partizana koji su se igrali svojevremeno. To je sport, to nama daje popularnost. Ta rivalstvo, tenzija, euforija...  

Ko je konkurencija Partizanu pri dobijanju specijalne pozivnice EHF Lige šampiona?

- Ima raznih ekipa koje pokušavaju da dobiju specijalnu pozivnicu. Portugalci drugo mesto, Nemci i Francuzi treće, Makedonci još jedno... Tu su razna lobiranja. Mada, Srbija mislim da zaslužuje to jedno mesto u Ligi šampiona. Za sad, imaćemo dva predstavnika u Ligi Evrope, ali nadamo se i pokazujemo da Partizan zaslužuje iskorak i specijalnu pozivnicu. Trebalo bi negde sredinom juna zvanično da se odluči ko je dobija.

Zoran Sinko

Da li želite od Partizana da napravite evropsku senzaciju kakva je makedonski Vardar?

- Otprilike nam je to neki cilj. Mislim da Partizan može da ima i veći kapacitet zbog navijača. Zato što ih je više i bolji su, ali Vardar je pokazao u mnogim stvarima kako se radi. Okej, malo sreće je isto potrebno kako bi se osvojila Liga šampiona kao što su oni to uradili. Bila bi velika senzacija da Partizan napravi takav uspeh, pogotovo u sportskom društvu gde takvi uspesi malo fale. Ove godine je isto pitanje šta će biti, jedino smo mi došli do nekih pehara. Nadam se da ćemo nastaviti da uveseljavamo navijače. 

Jeste li razmišljali o selidbi u neku veću dvoranu, ukoliko dobijete specijalnu pozivnicu? Možda čak i "Beogradska arena"?

- Ako dobijemo specijalnu pozivnicu za Ligu šampiona, "Banjica" kao hala ne može da bude opcija za odigravanje utakmica. To će 99 odsto biti "Pionir", a ako to bude zauzeto, onda "Arena" ili da se spustimo dole na jug, možda Niš ili tako nešto. Za sada, jedina opcija nam je "Pionir". Mislimo da je idealna hala za Ligu šampiona, savršena akustika, broj navijača od 7.000, 8.000 je savršen, mislimo da je to najidealnija opcija da se napravi onako ozbiljno dobra atmosfera. Mada, ne želimo da isključimo ni "Arenu", koja bi bila baš super ako bismo napravili dva, tri dobra rezultata, kada se podigne hajp, onda što da ne.

Kakva je trenutna finansijska situacija u klubu? Kada ste Vi došli, račun Partizana je bio u blokadi.

- Iskreno, uvek može bolje. Ima mnogo stvari koje smo unapredili, a svaki dinar koji pretekne ulažemo u klub. Zbog finansijske situacije pre u klubu smo zatekli neke stvari koje nisu bile nimalo dobre. Kada sam došao u Partizan, želeo sam da pomognem klubu organizaciono i finansijski. I imamo pristup kao da vodimo svaku drugu firmu. Zatekli smo dugove za porez i za plate igrača, pa smo napravili određene reprograme koji se redovno izmiruju. Bilo je i ljudi koji su radili za džabe, a sad, kad je ušla nova ekipa, odmah svi nešto hoće. Okej, razumljivo, ali prvo da vidimo ko šta i kako radi. Svako zaslužuje nadoknadu za svoj rad. Trebalo je vremena da bi se to stavilo na neke noge, kako bismo mogli da počnemo da gledamo napred. Mislim da smo zasad, posle nepune tri godine, stojimo redovno dobro. Znamo kakav nam je budžet, biće solidno veći sledeće godine, ali to je samo plod plana koji smo napravili prvog dana. Nismo došli i odmah upumpali određenu svotu novca. Išli smo redom, polako. 

Zoran Sinko

S obzirom na to da ste se u prošlosti bavili košarkom, koliko Vam je bilo teško da se snađete u rukometnom svetu?

- Čim sam došao, odmah sam rekao da nisam iz sveta rukometa. Pratio ga jesam, pogotovo Partizan, ali nikada ga nisam igrao. Zato sam odmah rekao da ću da pomognem u delu za koji znam da sam dobar, ali sam za ovo vreme učio o rukometu uz sve njih. Sad ga gledamo do najsitnijih detalja. Da li je neki igrač psihički dobar, da li mu nešto treba, da li mu nešto smeta, da li odnos kluba može da se promeni prema njemu kako bi dao još veći doprinos ekipi... Dešavalo mi se da tokom priprema sedim sa timom i slušam trenera kako priča o taktici, pa sam i na taj način učio o rukometu. Imam još da učim, normalno, i zato sam uvek okružen ljudima koji znaju bolje od mene. 

U Partizan je za sada došlo nekoliko inostranih rukometaša. Da li planirate da napravite i domaću bazu?

- Cilj nam je i da pokušamo da vratimo u zemlju što više reprezentativaca. Evo, Kosa smo vratili, još neki sa kojima smo u pregovorima za 2027. godinu. Tada, zato što su pod jakim ugovorima i njihovi klubovi traže velika obeštećenja, koja još uvek ne možemo da platimo. Međutim, njima za godinu dana ističe ugovor, pa smo već sada u pregovorima s njima. 

Utisak je da dugoročno razmišljate. Kada očekujete da će Partizan dostići vrhunac?

- Često se u rukometu dešava da igrači potpisuju predugovore i da ranije dogovaraju saradnju sa klubovima, a kako bismo se takmičili s drugima, moramo i mi tako da razmišljamo. A vrhunac, iskreno ću vam reći, mislim da ćemo biti zadovoljni kada osvojimo Ligu šampiona! Mislim da je red da se to desi u Beogradu!

Zoran Sinko

Pošto ste Partizan zatekli u lošem finansijskom stanju, da li ste možda uložili sopstvena sredstva kako biste mu pomogli?

- Normalno je da neko uloži sopstvena sredstva. Na dresu možete da vidite koliko državnih sponzora Partizan ima, a pre nego što smo mi došli, nije imao nijednog. Tu moram da se zahvalim i državi i predsedniku koji finansijski mnogo pomažu sportu u Srbiji. Nikad veća sredstva se odvajaju za sport. Pored te ogromne pomoći države, tu je i pomoć raznih bivših igrača. Porodica Mandić je jedna od glavnih sponzora i donatora RK Partizan. Tu su još Dane Šijan, Ljuba Jovanović, Baki Anđelković, mnogi ti ljudi izdvajaju svoja sredstva kako bi pomogli Partizanu i to zato što su veliki partizanovci. Stvarno se namestilo da nam je ekipa baš dobra, kako u Upravnom odboru, tako i u sportskom sektoru. Da ih ne ureknemo, svi se baš lepo slažemo.

Koliko ste naučili iz duela sa AEK-om prošle godine? Njegovi navijači su maltretirali Partizan u Atini, izazvali skandal nad skandalima, a na kraju je Vaš tim ispaštao selidbom u Bugarsku i na kraju ispadanjem iz evropskog takmičenja.

- Kad smo došli tamo, mislio sam da je to hala samo za trening. Ima samo tri reda tribina, može da preskoči ko hoće. Mi smo sedeli između njih, navijača. Rekli su nam da ćemo biti bezbedni, a prolaze navijači AEK-a koji su nosili one boksere na rukama, palice, fantomke... Odmah sam se zapitao šta se smera. Napravili smo ogromnu grešku što nismo reagovali na približno sličan način kao što su oni reagovali u Beogradu. Nama je taj delegat dosta puta govorio "samo da se završi, samo da živi izađemo odavde, ne reagujte tokom utakmice". Oni su isticali albansku zastavu, Anđelkovića su polivali pivom, golmana Saida su hteli da udare kroz mrežu... I mi se uprkos takvim uslovima nismo povukli s terena. Trebalo je da izađemo. Mada, tu ima i još jedna stvar - srpski inat. Ne plašimo se ničega, možemo da izguramo sve, a onda posle skontamo da nisu svi takvi. I da, kao AEK, odmah na prvu napuste teren. I znao sam da će tako biti. Naši navijači su imali neku dozu, gde je trebalo da im se pokaže "došli ste u Beograd, ne možete da se igrate s Partizanom". A, da je počela utakmica, potpisujem da bismo ih dobili 10 golova razlike.

BONUS VIDEO