Sa tribina i pred TV ekranima Olimpijske igre deluju kao posao sa punim radnim vremenom. U stvarnosti, za mnoge sportiste to je drugi posao. I to bukvalno.
- Imam dva posla sa punim radnim vremenom. Jedan je karling, a drugi rad u prometu nekretnina - rekao je američki reprezentativac Korej Dropkin za lokalnu televiziju u Minesoti.
Njegova partnerka u miks-dublu, Kori Tise, zaposlena je u laboratoriji koja se bavi analizom kvaliteta vode, a stabilna plata omogućava joj da finansira takmičenja.
Takva situacija nije izuzetak, već pravilo. Međunarodni olimpijski komitet ne isplaćuje sportiste direktno za nastupe niti za medalje. Većina prihoda preusmerava se nacionalnim komitetima i savezima, koji potom odlučuju o raspodeli sredstava. U Sjedinjenim Američkim Državama medalje se nagrađuju - 37.500 dolara za zlato, 22.500 za srebro i 15.000 za bronzu - ali taj novac dobijaju samo oni koji se popnu na pobedničko postolje.
U sportovima poput karlinga, biatlona ili skeletona, gde su sponzorski ugovori i televizijska prava ograničeni, to često nije dovoljno za dugoročnu sigurnost. Zato mnogi olimpijci rade "drugu smenu" kako bi finansirali treninge, opremu i putovanja.
U Italiji, na primer, brojni vrhunski sportisti formalno su zaposleni u vojnim i policijskim sportskim jedinicama i praktično su na državnom platnom spisku. U Velikoj Britaniji značajna sredstva dolaze iz fonda Nacionalne lutrije. U SAD se poslednjih godina uvode dodatni programi podrške, ali mnogi sportisti i dalje godinama sami snose najveći deo troškova.
Skijaš Rajan Kokran-Sigl, osvajač olimpijskog srebra, van sezone radi u porodičnoj proizvodnji javorovog sirupa u Vermontu. Uz to studira inženjerstvo.
Korej Dropkin zaključuje kupoprodajne ugovore na tržištu nekretnina, dok Kori Tise svakodnevno analizira uzorke vode u laboratoriji.
Pejdž Džons kombinuje skijaške skokove sa studijama biomedicinskog inženjerstva i planira da upiše stomatologiju.
Morel Mekejn je finansirala svoje bokserske snove radeći kao klovn na dečjim rođendanima.
Tara Piterson je diplomirani stomatolog, dok njena sestra Tabita, kapiten karling tima, radi kao farmaceut.
Kili Kešman je radila kao barista u porodičnom kafiću, Ostin Florian je vazduhoplovni inženjer, a Bredli Vilson prodaje svoje slike kako bi pokrio troškove treninga.
Kris Plajs vodi porodičnu brokersku firmu, Kimi Gec je zaposlena u finansijskom sektoru, Li En Parsli je bila profesionalni vatrogasac i dobitnica priznanja za hrabrost, dok je Aleks Deibold pre olimpijske bronze radio kao tehničar za snoubord opremu.
Dok se finansijski modeli ne promene, olimpijski san za mnoge će i dalje podrazumevati radno vreme daleko duže od onog koje traje samo tokom takmičenja. Medalje su vrhunac, ali iza njih stoje godine balansiranja između treninga i redovnog posla.
BONUS VIDEO
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar
18.02.2026
23:05
0Komentara