Tri vezane pobede pod vođstvom Aleksandra Stanojevića probudile su nadu među navijačima Partizana da se ekipa konačno izvukla iz rezultatske krize. Delovalo je da su crno-beli uhvatili pravi ritam, da se vraća samopouzdanje i da bi reprezentativnu pauzu mogli da dočekaju u dobrom raspoloženju.
Međutim, Mačva je u Humskoj sinoć pokazala da se problemi nisu rešili preko noći. Pobeda gostiju od 2:1 i to tima koji se bori za goli život u Superligi, bila je hladan tuš za sve u crno-belom taboru. Postavlja se pitanje - šta je zapravo pošlo po zlu?
Odbrana ponovo najveći problem
Ako postoji nešto što je obeležilo ovaj poraz, onda su to ponovo greške u poslednjoj liniji. Partizan je primio dva gola koja su mogla i morala da budu sprečena. Kod prvog pogotka Vasilija Đurića odbrana nije uspela da reaguje na centaršut Čolovića, dok je kod drugog Danilo Knežević ostao praktično neometan nakon odbijene lopte.
Posebno zabrinjava činjenica da su ovakve situacije postale previše česte. Nije problem samo individualni kvalitet pojedinaca, već i komunikacija, postavljanje i nedostatak odlučnosti u ključnim momentima. Čak je i zvanični izveštaj na sajtu Partizana ukazao na manjak komunikacije kod oba primljena gola.
Tu je i faktor mladog štopera Simića, koji sa kapitenskom trakom na ruci i dalje "stoji u izlogu" za slučaj da neki sakut "zaluta" na stadion u Humskoj. Mada, kako igra tokom cele polusezone, pitanje je da li će za njega biti mesta u nekom notesu.
Promašene šanse i nedostatak realizacije
Partizan nije izgubio zato što nije stvarao prilike. Naprotiv, u prvom poluvremenu imao je dovoljno situacija da rezultat okrene u svoju korist. Jurčević je pogodio stativu, Zubairu i Aleksić su imali dobre prilike, ali je golman Mačve Vukašin Jovanović uspeo da sačuva svoju mrežu u nekoliko važnih trenutaka.
Upravo je to bila jedna od ključnih razlika. Mačva je koristila svoje šanse, dok je Partizan propuštao prilike koje se na ovakvim utakmicama ne smeju olako trošiti.
Stanojevićeve izmene nisu donele preokret
Aleksandar Stanojević je pokušao da promenama pronađe rešenje. Već na poluvremenu uveo je Erika Kojzeka umesto Aleksića i prešao na igru sa dvojicom napadača. Kasnije su ušli Vukotić, Kostić i Trifunović, ali nijedan od njih nije uspeo da donese željeni impuls.
Partizan je u nastavku imao više loptu u svom posedu, ali je nedostajalo organizacije, konkretnosti i ideje u završnoj trećini terena. Mačva se dobro branila, zatvorila prilaze svom golu i čekala priliku iz kontranapada.
Tri pobede nisu rešile sve probleme
Možda je upravo prethodna serija dobrih rezultata stvorila utisak da je Partizan stabilniji nego što zaista jeste. Tri pobede (dve u prvenstvu i jedna u kupu) jesu bile važne za samopouzdanje, ali nisu mogle da izbrišu sve nedostatke koji su se nagomilavali tokom prethodnog perioda.
Poraz od Mačve pokazao je da ova ekipa uprkos dolasku novog trenera još uvek nema kontinuitet, kao i da odbrana i dalje pravi ozbiljne greške dok napad previše zavisi od individualnih poteza.
Reprezentativna pauza i šansa za popravni
Sada Stanojević ima priliku da tokom pauze analizira sve što nije funkcionisalo i pokuša da pronađe rešenja. Nema sumnje da Partizanu treba mnogo više od nekoliko dobrih utakmica kako bi ponovo izgradio stabilnost.
Najveći problem nije samo poraz od Mačve, već činjenica da su crno-beli ponovo pokazali lice koje su navijači želeli da zaborave. Tri pobede probudile su optimizam, a jedan poraz vratio je brojna pitanja. U Humskoj sada moraju da pokažu da je neuspeh protiv Mačve samo loš dan, a ne povratak na staro.
Jer Partizanu nisu potrebne samo pobede. Potrebna mu je igra koja će pokazati da postoji jasan plan, pravac i ideja kako da se klub vrati tamo gde njegovi navijači očekuju da bude.
Komentari
Ostavite komentar