Pre samo dva dana rekao je prvi čovek crno-belih Rasim Ljajić baš za "Sportinjo" da se vidi izlazak iz krize i da Partizan nema nameru da smenjuje Sašu Ilića. Bilo je to nakon utakmice protiv Železničara u Pančevu, koju su gosti izgubili (1:0). Ona teza da Partizan, kao i Crvena zvezda, uvek mora da pobeđuje, da je rezultat važan čak i kada je reč o prijateljskoj utakmici koja se igra iz nekih drugih razloga, a ne za bodove, očigledno pada u vodu.
Nisu izgleda u Humskoj pobornici teze da je semafor merilo. Inače se ne bi gađali floskulama da se "vidi izlazak iz krize". Pod izlaskom iz krize mislili su na dobro odigrano drugo poluvreme. Ipak, utisak je jedno, a rezultat drugo. Već danas, niko se ne seća kako su izabranici Saše Ilića igrali. Pamti se da je Železničar pobedio 1:0. Ostaje upisano i da je Partizan trenutno 10. na tabeli sa 11 bodova iz 11 kola. Za klub koji se svake sezone barem u teoriji i obećanjima datim navijačima bori za titulu, ovo je premalo bodova. Jasno je da je i drugo emsto trenutno pusti san. Sudeći po Ljajićevim rečima - nisu zabrinuti.
Jedan od ključnih problema je što niko ne želi da bude taj koji će reč reći ili se na bilo koji način zameriti treneru Saši Iliću. Odnosno - ne mora njemu da se zameri, dovoljno je da kaže nešto što nije afirmativno o njegovom načinu rada i odmah će biti targetiran kao čovek koji ruši Partizan. Saša Ilić je igračka legenda kluba, jedan od miljenika navijača. On je onaj lik kojeg želite u društvu, za svojim kafanskim stolom, zabavan, omiljen, pa mu praštate i kad kasni, greši, ne izvršava svoje obaveze. O tome koliko je Saša Ilić veliki svedoči i činjenica da su mu čak i navijači Zvezde na "Marakani" priredili oproštaj kada je trebalo da okonča igračku karijeru.
U toj svojoj veličini, trebalo bi da prepozna kada je vreme da se povuče. Neće ga niko oterati, a sa njim stvari najblaže rečeno ne idu dobro. Jednako važno kao i upornost, moramo nekad znati kada je vreme da odustanemo. I to nije slabost, već odlika velikih, spremnih da se povuku da bi drugima bilo bolje. I na krjau krajeva - da bi i njemu samom bilo lepše. Imali smo priliku da se uverimo, teško mu pada kada ekipa gubi, nervira se kada ne ide, mučno mu je da gleda i priča posle teških poraza. A bilo ih je ove jeseni.
U poslednjih pet mečeva, uspeo je Partizan da pobedi samo Novi Pazar. Poražen je od Železničara, Vojvodine i Crvene zvezde. Uz to, odigrao je nerešeno sa Radnikom iz Surdulice i to 4:4. Taman da vam Bajern ili Barselona daju pet golova - mnogo je, a ne Radnik iz Surdulice, uz svo poštovanje Radniku.
Prema informacijama iz kluba, atmosfera nije sjajna. Čak i oni igrači koji su standardni prvotimci, nisu zadovoljni. Bili smo svedoci i svađe fudbalera Dembe Seka i Saše Ilića, zbog čega je Senegalac odstranjen iz tima. Ipak, izvinio se i vratio. I to je bilo očekivano, jer mora da igra, ne bi li Partizan imao barem nekog da proda.
Tu dolazimo do jednog od ključnih problema - vrednost tima. Tržišna vrednost tima je mala. Uvek za domaće klubove važi da u dobroj meri žive od prodaje igrača, a pitanje je koga će Partizan moći da proda. Sek je na ceni, verovatno jedan od najboljih pojedinaca strogo fudbalski gledano, pa ne čudi što mora da igra. Najveću tržišnu vrednost ima štoper Nikola Simić. On je posebna priča, jer standardno igra, u reprezetaciji je, a na terenu jednostavno nije dokazao da to zaslužuje. Ipak, mora da igra, jer samo od njegove prodaje Partizan može nešto ozbiljno da zaradi.
Doslovno ništa ne ukazuje na izlazak iz krize. Pitanje je na koji način Partizan planira da ispliva iz situacije, pošto ne radi ništa što bi delovalo logično.
Komentari
Ostavite komentar