Član FIBA Kuće slavnih je bio deo oba beogradska večita rivala, i kao igrač, i kao trener.
- To je bio čist inat. Odlazak u Partizan je bio čist inat u oba slučaja. Čekam da me zove Zvezda, neće da me zove, namerno u Partizan. I onda sam se posle šalio da me ne vole ni jedni ni drugi. Zvezda jer sam otišao u Partizan, a Partizan jer svi znaju da sam Zvezdaš. Publika viče "Moko vrati se." To mi je bila životna pobeda, to kada sam bio igrač, a ne trener - počeo je Slavnić.
Popularni Moka je završio trenersku karijeru 2007. godine svojom odlukom. Ali pomenuta funkcija mu je bila najveća i ostvarena želja.
- Moja trenerska karijera je završena 2007. godine sa mojom najvećom željom. Da budem selektor svoje zemlje. Prvi put samostalna Srbija. Kada sam završio igračku karijeru i počinjao trenersku rekao sam - neka mi Bog da mi da samo 10 odsto iz igračke karijere i dade mi 10. Što nisi tražio više. Pojedine ličnosti su mi rekle da nisu videle skromnijeg - kaže Slavnić.
Zanimljivu anegdotu ispričao je iz igračke karijere. Otkrio je u kojem gradu u Srbiji nije bio baš omiljen.
- Ja sam igrao samo za jednu jedinu stvar - publiku. Zato su me mnogo voleli. Tamo gde su me mrzeli, gde nisu mogli da me vide, ja sam znao da sam uspeo. Sad sam strašan. To su Zadar i Čačak, to su onako dva ključna. Čačak jer su oni četnici, a mi smo Partizani. I kada dođe Partizan, to sve najbolje, ali Zvezda ne. Tu sam imao strašan adrenalin, životne utakmice, govorim o klupskim utakmicama. U Šibeniku su me obožavali, imao sam pravo na tri silovanja i dva ubistva. Šibenik je okej. Nije mi više drag. Niko nije došao na utakmicu kada im je bilo blizu. Tada sam bio trener jednog kluba iz Beograda u Zadru, to više nije važno - rekao je Slavnić.
Vratio se legendarni as na priču o trenerima. Poručio je da se današnji stručnjaci "prave gluvi kada ih publika tera sa klupe".
- Kalimero. Svi te vole, vidi kako on, među ovim divovima. Sretneš odmah simpatije. Druga stvar kada ti publika, zajedno, hiljade ljudi govori "odlazi". Treneri su danas gluvi, jer nemaju personaliti, nemaju svoje ja, prave se kao da ništa nisu čuli. Ja bih se ubio da to čujem i ne odem. U svakom sportu, kod trenera ima dva pravca. Jedan je trofejni, drugi stvaralački. Na stvaralačkom planu ja sam presrećan. Pod mojim vođstvom ko su postali NBA igrači i svetske zvezde, ja to nikada neću reći naravno. Ja sam tu ispunjen do bola. Što se tiče trofejnog. Jeste čuli nekada da se pita pravi od govana? E vidiš ja sam napravio. Ja ne mogu više od toga. Ja sam tu lično ispunjen, bez obzira da li će neko to da pamti ili ne. Kolektivan sport te nauči da deliš dobro i zlo. Indvindualni sport pravi asocijalne sportiste i takvi su. Kolektivan sport iznedri nekoga ko uopšte nije zaslužan. Na primer trener, nema pojma, ali ima strašan tim i pokrije se time. To je taj negativni deo. Ja sam imao klet ili je to bilo super, ja sam stalno bio frontmen. U moje vreme se treneri nisu kurčili - istakao je Slavnić.
Koliki je šmeker bio na parketu i van njega pokazuje situacija sa Evropskog prvenstva 1977. godine u Liježu. Jugoslavija se iz Belgije vratila sa zlatnom medaljom. Ipak, popularni Moka je imao zanimljivu "interakciju" sa hrvatskim novinarom iz Splita.
- Špeleti se zvao Hrvat iz Splita. Napisao ili rekao - zlo duh se zove Moka, ja u šoku. Pričaju o ribama, kocki, kolima. Da u reprezentaciji može da igra samo onaj koji je sa mnom u društvu. U improvizovanom studiju pre finala su mi rekli šta je on izjavio. I ja sam rekao "ako ne budemo prvaci, ja ostavljam košarku". Ali ako budemo, neka se spremi, on ide peške do Splita. I ja mu kažem na utakmici ispod koša "sine, kreni polako." Više je kreacija. Ja ne znam kako ovo da kažem, a da ne ispadne da nije skromno. Ja driblam i vidim u četvrtom-petom redu dobru ribu, posle se javi itd. Kako onda ovog da ne vidim? To se zove spadalo. Imao sam dobar pregled igre, na terenu i oko njega. Ja sam sport doživljavao na način kako i treba da se doživi, da uživam u njemu. Naravno, kada si daleko uspešniji u pobedima, nego porazima, onda se to kaže "ugodno sa korisnim." To pokazuje koliko sam ja uživao u košarci kada ja imam vremena za tako nekog kretena. To je u Tempu izašlo. Zvuči malo, on je Hrvat, a ja Jugosloven. Eto dobio je odbojku za nagradu - prisetio se Slavnić.
Malo ljudi zna da je legendarni Dražen Petrović šansu dobio baš kod popularnog Moke. I to sa 14 i po godina.
- Ja sam Dražena Petrovića stavio sa 14 i po godina u prvi tim. A ja krenuo da igram sa 14. To je bilo da pokažem da um caruje, snaga klade valja. Ja mislim da se nisam prevario. Ja volim kada me hvale za ono što jesam. Aca Petrović je već bio poznat u Jugoslaviji i znao sam da ima brata. Rekao sam "daj da ga vidim" i šta imam da izgubim. To je najveća mana današnjih mladih trenera. Nemaju hrabrost. Pustiš ga da igra pet sekundi i zameniš ga. Ne možeš tu da omaneš, samo trebaš da imaš onu stvar. Vidiš da upija, kreten, hoće da uspe, biću kaže "biće NBA igrač". Gde da ga ne uzmeš. I sada se zezam sa ovima "što ga vi niste videli"? Ne može da ga vidi u 12 - poručio je Slavnić.
Karakter Zorana Moke Slavnića može jednostavno da se opiše.
- Kažu da su se kod mene desile tri stvari. Da umem da kažem, da smem da kažem i da imam šta da kažem - to je zajebano. Novinari su neki rekli da sam prepotentan. Jel ti šta znači to? Kada pričaš afirmativno o sebi u prvom licu - zaključio je Slavnić.
Komentari
Ostavite komentar