Slovenački fudbaler, Timi Maks Elšnik, jedan je od najvažnijih igrača u sistemu koji je uspostavio Albert Rijera. Po dolasku Španca u Crvenu zvezdu, iskusni vezista koji je već sarađivao sa Rijerom, dobio je mnogo veću ulogu. Koliko je važan španskom treneru, govori i činjenica da je Rijera stopirao njegov odlazak u Ujedinjene Arapske Emirate, konkretno u ekipu Al Vahde. Vezista sanja o finalu Lige konferencija sa Crvenom zvezdom, a osim o fudbalu, dotakao se i života u Beogradu, rituala pred mečeve, ali i otkrio kako se provodio na koncertu Aleksandre Prijović.
Crvena zvezda je pred pauzu ostvarila tri pobede zaredom, i sada počinju dueli u Ligi konferencija. Da li mislite da je tim sada spreman za evropske izazove? Da li je Albert Rijera uspostavio svoj sistem za najveće izazove, posle sada već skoro dva meseca, od kada je seo na klupu Crvene zvezde?
- Mislim da smo spremni i da se nalazimo na dobrom putu. Istina je da će Crvena zvezda prvi put igrati u ovom novom formatu Lige konferencija, što donosi nešto sasvim novo za klub, ekipu i naše navijače. Ja lično imam iskustvo igranja u ovom takmičenju. Smatram da, osim nekoliko izuzetaka, nema velike razlike u kvalitetu između protivnika u Ligi Evrope i Ligi konferencija. Timovi poput Kopenhagena ili Trabzona bi bez problema igrali Ligu Evrope. Zato i ne očekujem da će nam posao biti znatno lakši u odnosu na prethodne evropske sezone.
Ambicije Crvene zvezde su jako visoke. Izuzetno je važno da dobro otvorimo takmičenje, a premijerni meč protiv Lugana može mnogo toga da nam donese. Eventualna pobeda u Švajcarskoj, omogućila bi nam da sa znatno manje pritiska nastavimo evropski put. Što se tiče šefa stručnog štaba, on je imao određen period da nam predstavi svoju fudbalsku filozofiju i zamisli. Sada je na nama igračima da ubrzamo proces usvajanja tih zahteva, koji podrazumevaju rotacije na različitim pozicijama i taktičko prilagođavanje protivnicima. Neko od nas nove stvari skapira brže, neko malo sporije, ali najbitnije je da delujemo kao kolektiv. Upravo će duel sa Luganom biti prvi pravi pokazatelj gde se trenutno nalazimo.
"Rijera nas drži na terenu kao džojstikom na igrici"
Alberta Rijeru, naravno, poznajete od ranije, i može se reći da vas izuzetno ceni, kao i da u njegovom sistemu ima savršenu ulogu za vas, što se videlo odmah na utakmici u Beogradu protiv Viktorije Plzenj. Kako je sarađivati sa njim i da li je teško baš sve njegove zamisli implementirati na terenu?
- Saradnja sa njim je zaista specifična. Tokom karijere sam promenio mnogo trenera, ali Albert je potpuno drugačiji. On razmišlja "out of the box" i izdvaja se od ostalih na stotinu načina. Rekao bih da je u 95 odsto situacija ta njegova posebnost izuzetno pozitivna, dok preostalih 5 odsto otpada na onaj neizbežni balans, jer niko nije savršen, što i on sam prvi priznaje. Ima jedinstven metod rada i način na koji predstavlja svoje ideje. Jednostavno zna kako da "kupi" ekipu i da nas povede, zbog čega mu svi slepo verujemo. On to i zahteva od nas, da na terenu do detalja sprovedemo sve što od nas traži.
Čak i ako vam se u nekom momentu učini da neka njegova zamisao nije najlogičnija, na kraju se uvek ispostavi da je bio u pravu. Kada vam šef kroz konkretne primere i rezultate dokaže da ima pravo, onda nema mesta za sumnju i preispitivanje. Možda zvuči čudno, ali kada imate trenera koji tokom meča drži ekipu pod kontrolom kao džojstikom na igrici, nama na terenu je znatno lakše. Unapred imamo spremna rešenja za svaku situaciju - opcije A, B i C, tako da nema potrebe za improvizacijom. Ipak, u poslednjoj trećini terena, oko protivničkog gola, stvari se menjaju.
Njegov zadatak je da nas organizovano dovede do kaznenog prostora, a tamo preuzima naš individualni kvalitet. Tu imamo potpuno slobodne ruke da kreiramo potez, postignemo gol ili upišemo asistenciju, jer na taj deo igre trener ne može direktno da utiče. Izuzetno ga poštujem. Kada smo prvi put sarađivali u Sloveniji, napravili smo vrhunski uspeh i osvojili duplu krunu sa Olimpijom. Potom je Celje uveo u Evropu. Jasno je da Albert radi sjajan posao i cela Slovenija može da mu bude zahvalna, jer je podigao na viši nivo i afirmisao mnoge igrače koji su napravili ozbiljne iskorake u karijeri. Uveren sam da u Crvenoj zvezdi može da uradi velike stvari, posebno sa mlađim igračima. Pogledajte samo kako su za nepuna dva meseca lansirani i kako su odskočili Gaštarov i Gudelj. Ako Rijera ostane u klubu na duže staze, naši omladinci će moći neverovatno mnogo da nauče od njega, što će doneti ogroman benefit kako za Zvezdu, tako i za kompletan srpski fudbal.
Odnos sa Rijerom i kako je stopiran transfer u Emirate
Koliko ste bitni za igru Crvene zvezde kod Alberta Rijere, dovoljno govori i što je stopirao, ako se tako može reći, vaš odlazak u Emirate, što ste i i sami potvrdili nedavno. Da li je to na neki način dodatna motivacija, kada šef stručnog štaba toliko veruje u vas? Ili je možda dodatni pritisak?
- To donosi i motivaciju i određenu vrstu odgovornosti. Potpuno razumem šefa. Pored samih fudbalskih kvaliteta, njemu je u novom okruženju bila potrebna i ličnost koju odranije dobro poznaje i u koju može da ima apsolutno poverenje. Logično je da mu je bilo važno da ostanem, kako bih mu pomogao da se brže adaptira i objasnio mu kako stvari ovde funkcionišu. Naravno da je prelep osećaj kada znate da imate takvu podršku trenera, ali sa druge strane, kod Alberta stvari nisu uvek "med i mleko". On je maksimalno direktan. Kada sve ide kako treba, odnos je odličan, ali kada napravite grešku, on je prvi koji će vas, slikovito rečeno, "udariti po ušima". Meni se taj profesionalni pristup izuzetno dopada, jer vam ne dozvoljava da upadnete u zonu komfora. Stalno vas gura napred i želi da napredujete kako biste dostigli najviši mogući nivo. Često ponavlja da će, onog trenutka kada budete spremni za korak više, on biti prvi koji će vam reći da je vreme da idete dalje, u bolju i jaču ligu. Što se tiče samog transfera, nikada nisam izjavio da sam po svaku cenu želeo da napustim Marakanu. Ponuda iz Emirata je postojala, klubovi su razgovarali, ali je Zvezda na kraju odlučila da stopira taj posao. Čak i da me je šef pustio, veliko je pitanje da li bih otišao, jer imam važeći ugovor i prelepo mi je u Beogradu. To je fudbal i svestan sam da za šest meseci sve može da se promeni. Prelazni rokovi se smenjuju brzo, nema stajanja, a ja sam fokusiran isključivo na sadašnjost - idem iz dana u dan, od utakmice do utakmice.
Kakva su očekivanja pred meč sa Luganom? Da li ste do tančina pratili i analizirali švajcarskog rivala, koji igra odlično u domaćem prvenstvu? Kome biste dodelili ulogu favorita?
- Iskreno, kao ekipa još uvek nismo počeli sa detaljnom analizom i praćenjem Lugana. Razlog je jednostavan - igramo važan meč u Superligi Srbije i u ovom trenutku nam je to apsolutni prioritet. Naravno, naš stručni štab i tim analitičara su već odradili vrhunski posao, prikupili sve neophodne podatke i detaljno proučili Švajcarce. Trener Rijera već ima iskustvo igranja protiv njih, pošto se sa njima sastajao dok je vodio Celje, tako da odlično poznaje i grad, i trenera, i ekipu, kao i sam stadion. Igraćemo na prirodnoj travi, što će nam stopostotno pomoći, jer nećemo morati da se prilagođavamo i borimo sa veštačkom podlogom. Za mene je Crvena zvezda sigurno favorit. Ipak, kao što sam već rekao, u Evropi nema autsajdera i lakih protivnika. Lugano je odlično krenuo u švajcarskom prvenstvu, nalaze se u samom vrhu tabele i biće to duel dve izuzetno kvalitetne ekipe. Neka pobedi bolji, a ja sam ubeđen da ćemo na kraju to biti mi.
Evropski ciljevi, snovi o finalu i iskustvo sa Evropskog prvenstva
Kao i svake sezone, ciljevi su u Crvenoj zvezdi jasni - osvajanje titule u domaćem prvenstvu i Kup Srbije, jer se tokom duge dominacije crveno-belih, nekako podrazumeva, da je osvajanje svih trofeja malo oštrije rečeno - moranje. Nešto drugačije je u Evropi, pa kakva su očekivanja za premijerno učešće u Ligi konferencija ove sezone? Znamo da ste želeli Ligu šampiona ili Ligu Evrope, ali dokle da dogurate ovde da biste rekli "zadovoljni smo"?
- Cilj je da igramo Evropu što je duže moguće. Da li možemo da osvojimo takmičenje? To se nikada ne zna, svi dobro znamo šta se desilo u Bariju 1991. godine. Međutim, u Ligi konferencija ima vanserijskih ekipa koje pripadaju samom vrhu evropskog fudbala. Zbog toga će faktor sreće igrati jako važnu ulogu kada se, verujem, budemo plasirali iz ove ligaške u nokaut fazu. Tada na scenu stupa žreb. Ako vam u toj fazi padne, na primer, ekipa poput Atalante ili neki drugi tim tog kalibra, biće pakleno teško. Ali, ako vas sreća malo pogleda, može da se desi da se nađete u četvrtfinalu, polufinalu, a onda je sve otvoreno. Kada se igra na jednu ili dve utakmice, to je posebno takmičenje i sve je moguće.
Lično imam prilično sveže i dobro iskustvo sa Evropskog prvenstva, gde smo sa Slovenijom zamalo eliminisali Portugaliju, koja ima jedan od najtalentovanijih timova na svetu. Izgubili smo tek nakon penala. Zato smatram da treba da idemo korak po korak. Prvo moramo maksimalno ozbiljno da odradimo ovu ligašku fazu. Ako uspemo da izborimo plasman među top 8 ekipa, obezbedićemo direktan prolaz i izbeći prvu rundu doigravanja (plej-of). Posle ćemo videti šta i kako. Neka nam Bog podari sreću na žrebu. Mislim da je dozvoljeno sanjati i hajde da sanjamo i finale! Bio bih prezadovoljan da uđemo u četvrtfinale ili polufinale. Čak i ako u toj završnici ispadneš od neke top ekipe, recimo iz Premijer lige, mislim da bi to za nas bila izuzetno uspešna sezona.
Radnički je znao često da namuči crveno-bele, čak i prošle godine u aprilu da ubedljivo slavi na domaćem terenu. Da li je to pravi test pet dana pred prvi evropski meč?
- Rekao bih da jeste. Da li je to "pravi" test ili ne, manje je bitno, jer je svaka utakmica dobar test za sebe. Radnički je sigurno u samom vrhu Superlige kada je reč o fizikalijama, trčanju i duel-igri. Takav intenzitet će nam bez sumnje mnogo pomoći u pripremi za Evropu. Svi znamo da su evropski mečevi na znatno višem nivou nego utakmice u domaćem prvenstvu i baš zbog toga nas u Kragujevcu očekuje pravi, muški meč. Idemo tamo sa jasnim ciljem, da pobedimo, donesemo tri boda u Beogradu i onda se u pobedničkoj atmosferi spremamo za put u Lugano.
Izuzetno je zanimljiva grupa u Ligi konferencije, gde su pored Lugana tu i Kopenhagen, Trabzon i Gent kao najveći rivali. Da li je Crvena zvezda favorit za prvo mesto ili biste tu ulogu i pritisak prebacili možda na nekog drugog?
- Kada je žreb tek izvučen, sećam se da su svi pričali kako je grupa ugodna. Međutim, kada sada realno pogledaš situaciju: Gent je prvi u Belgiji, Lugano drži vrh u Švajcarskoj, dok je Trabzon nedavno ubedljivo savladao Galatasaraj sa 3:0. Svi naši rivali dominiraju u svojim domaćim prvenstvima i zato, kao što sam napomenuo, neće biti nimalo lakih utakmica. Možda javnost neke timove vidi kao autsajdere, ali mi moramo da ostanemo maksimalno profesionalni i da odradimo posao kako treba. Ključno je da redovno upisujemo bodove.
Što se tiče konačnog plasmana na tabeli, naša želja je da budemo među top 8 ekipa ako se sve kockice slože. To bi nam olakšalo nastavak takmičenja, ali primarni cilj je proći dalje i obezbediti nokaut fazu, a posle je sve otvoreno. Sve te ekipe poseduju ogroman kvalitet, ali Zvezda je veliki klub. Sa našim imenom dolaze i velika očekivanja, pa samim tim i pritisak. Navikli smo da igramo evropske utakmice svake godine i za nas nema opravdanja. U svaki od tih mečeva ulazimo sa namerom da idemo na pobedu.
Rituali, život u Beogradu, svlačionica i koncert Aleksandre Prijović
Imate li neki ritual, nešto što uvek radite pre izlaska na teren? Kako vam izgleda dan kad igrate utakmicu, šta vas umiruje?
- Sve zavisi od dana. Pre utakmice volim da pogledam individualne analize - kako protivnika, tako i svoje sopstvene. To radim kako bih se psihološki spremio i u glavi vizuelizovao situacije koje me očekuju na terenu. Posle ručka praktikujem da malo odspavam i odmorim telo. Slobodno vreme prekratim uz neku seriju, film ili dobru knjigu.
Što se tiče samih rituala pred izlazak na teren, pošto sam levak, nekako mi je prešlo u naviku da uvek prvo obujem levu kopačku, pa tek onda desnu. Iz istog razloga, na travu uvek zakoračim prvo levom nogom. Verovatno radim još dosta toga nesvesno; mislim da bi neko, ko bi me detaljno pratio, uočio čitav niz šablona koji se ponavljaju. Imam te neke svoje sitne rituale koji se odvijaju automatski, pa ih često i ne primećujem.
Dugo ste već u Crvenoj zvezdi. Jeste li se potpuno navikli na život u Beogradu? Šta volite da radite kad nemate obaveze? Osvanuli su bili snimci vas i Vanje Drkušića svojevremeno sa koncerta Aleksandre Prijović. Volite li domaću muziku?
- Da, moja porodica i ja smo se potpuno navikli na život u Beogradu i ovde nam je zaista prelepo. Grad je sjajan i nudi apsolutno sve što je potrebno za kvalitetan život. Deca su se super adaptirala, već su naučila jezik i idu ovde u vrtić. Slobodno vreme se trudim da maksimalno provedem sa njima. Obilazimo parkiće, igraonice, a dok je lepo vreme redovni smo na Adi Ciganliji.
Što se tiče domaće muzike, tačno je da je sada slušam mnogo više nego ranije. Kao mlad dečko sam otišao da igram u Englesku, pa u tom periodu nisam imao nikakav dodir sa muzikom sa ovih prostora. Tada sam uglavnom slušao engleski rep i pop. Međutim, kada sam se vratio u Sloveniju i potpisao za Olimpiju, u svlačionici smo imali mnogo igrača iz bivše Jugoslavije. Skoro pola tima su činili momci iz Srbije i Hrvatske. Tamo je sve počelo i u svlačionici se stalno vrtela narodna muzika.
Dolaskom u Zvezdu to se samo nastojalo i vremenom sam zaista zavoleo taj melos. Što se tiče tog snimka sa Drkušićem, to je bilo tokom pauze. Moja devojka obožava Aleksandru Prijović, pa sam ja bio tu u ulozi džentlmena da je ispratim na koncert. Bilo je stvarno odlično, devojka pravi vrhunsku atmosferu. Pošto je u tom periodu bila trudna, a koncert je trajao do kasno u noć, morali smo da odemo malo ranije i nismo dočekali sam kraj.
Možete li normalno da prođete ulicom ili vam prilaze navijači? Kako se nosite sa popularnošću, jeste li imali nekad neku neprijatnost?
- Iskreno, situacija uopšte nije strašna. Verujem da domaći igrači imaju mnogo više "problema" sa tim nego ja. Sva moja dosadašnja iskustva i interakcije sa navijačima na ulici su stopostotno pozitivna. Ljudi priđu, ljubazno zamole za fotografiju ili autogram, a dešava se i da neko želi da nas počasti pićem kada nas sretne u restoranu. Uvek su to lepe reči i poruke podrške. Naravno, nekada pitaju i u fazonu: "Momci, šta je bilo ovo na utakmici, kako ste ono odigrali?", ali sve je to potpuno normalno i dobronamerno.
Zaista nikada nisam doživeo nijednu neprijatnost u Beogradu. Koristim priliku da poručim svima: ako me sretnete u gradu, slobodno priđite. Ja sam sasvim otvoren momak, nemam nikakav problem da se fotografišem, potpišem dres ili proćaskam nekoliko reči sa ljudima. Beograd je pun zvezdaša, što je i logično za klub sa takvom istorijom, i meni je uvek iskreno drago kada sretnem naše navijače.
Želite li da dodate nešto što vas nisam pitala, a hteli biste da podelite sa javnošću ili poručite navijačima?
- Našim navijačima bih poručio samo jedno: budite uz nas i pružite nam podršku, baš kao što ste to činili i do sada. Potpuno razumemo da vam je nekada teško, jer biti navijač Crvene zvezde nosi sa sobom ogroman emotivni naboj i velika očekivanja. Možda je iza nas bio malo turbulentniji period, ali mi smo kroz istoriju pokazali da smo zajedno uvek najjači. Siguran sam da ćemo iz svega ovoga izaći još bolji i da ćemo ove sezone napraviti velike stvari. Cilj nam je da se na kraju svi zajedno radujemo i slavimo uspehe, baš kao što je to bio slučaj u prethodne dve sezone od kada sam ja u klubu. Verujte u ovaj tim. Mi ćemo svakog dana na treninzima davati svoj maksimum kako bismo na terenu bili što bolji za vas. Vidimo se na Marakani!
Komentari
Ostavite komentar