Ne zaboravljaju navijači 18. jun 2010. godine i Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi, sećaju se sigurno gde su bili, sa kim su gledali utakmicu i nokautiranje "pancera". Uoči novog ciklusa u Ligi nacija, 16 godina kasnije, reprezentacija Srbija će, pored Grčke i Holandije, ponovo odmeriti snage sa starim rivalom Nemačkom. Srbija je Mundijal 2010. otvorila bolnim porazom od Gane golom u 85. minutu (1:0). Umesto očekivana tri boda, ekipa Radomira Antića našla se u situaciji da popravni ispit polaže protiv reprezentacije Nemačke koja je na startu turnira deklasirala Australiju sa 4:0.
- Došli smo na Svetsko prvenstvo sa ulogom blagog favorita, bar kada je reč o našoj grupi, a pretilo je da posle samo dve utakmice epilog bude potpuni fijasko. Posebno zato što smo u svim našim kalkulacijama utakmicu protiv Gane praktično upisali kao tri boda. A onda smo dobili najteži mogući zadatak, da popravljamo utisak protiv Nemačke - kazao je za sajt FSS bivši reprezentativac naše zemlje Milan Jovanović.
Nemačka je bila jedna od najmoćnijih reprezentacija sveta, ali je generacija Srbije verovala da ima kvalitet da izađe "pancerima" na crtu.
- Svaki sportista ima motiv da pobedi boljeg od sebe, da se takmiči i nadmeće. Veličina sporta je upravo u tome što favorit na papiru praktično ne znači ništa. Svaka uloga mora da se opravda na terenu. Mi smo ušli prehrabro u tu utakmicu i uz okolnosti koje su nam tog dana bile naklonjene, na kraju smo nagrađeni i rezultatski.
Igrači Srbije i Nemačke čekali su početak jedne od najvažnijih utakmica svojih karijera. A onda je čuo glas svog kuma Miloša Krasića.
- Sećam se jednog detalja. Posle intoniranja himni, neposredno pred početak meča, kada je muzika utihnula, čujem Krasu kako kaže: "Gde smo mi došli da se vadimo". To donekle ilustruje kako smo doživljavali snagu Nemačke. Ali bez samopouzdanja i tog našeg srpskog inata, mislim da ih ne bismo pobedili.
Istorija srpskog fudbala ispunjena je golovima koji se ne zaboravljaju, navijači pamte gde su bili, sa kim su gledali utakmicu... Istorija pamti brojne antologijske trenutke, a posebno mesto zauzima pogodak Milana Jovanovića protiv Nemačke.
Gol Jovanovića za istoriju
A onda, 38. minut, akcija koja će ostati zapisana u istoriji srpskog fudbala. Lopta ide na desnu stranu ka Milošu Krasiću, sledi centaršut, Nikola Žigić je na drugoj stativi, a Milan Jovanović oseća gde bi lopta mogla da završi. Pre nego što je opisao sopstveni gol, Lane je insistirao da se podvuče uloga Krasića.
- To je bila najbolja Krasićeva utakmica u reprezentaciji. Nemački ‘Kiker’ ga je proglasio igračem utakmice i to dovoljno govori. Dobio je najviše duela, kreirao praktično sve naše šanse, moju stativu u drugom poluvremenu, Žigićevu prečku… Sve je išlo preko njega. Uvek sam se trudio da budem u završnici svake naše akcije. Kada je lopta krenula prema Žigiću, nisam mogao da dođem do nje i bilo je logično da se pojavim u prostoru gde bi mogla da padne. Nisam razmišljao da će on ciljano da mi je spusti. Možda sam očekivao da posle udarca može da se odbije i da budem tu.
Žigić je dobio vazdušni duel, a Nemci su na trenutak zaboravili Jovanovića. Bilo je dovoljno.
- Svi su bili fokusirani na duel sa Žigićem i ostavili su me za trenutak samog. Sve posle toga je instinkt. Morao sam da hvatam loptu u vazduhu, jer da sam čekao da prirodno padne, Nojer bi već zatvorio liniju šuta. Ispalo je najbolje.
Lopta je završila u mreži, Srbija je povela protiv Nemačke i nedugo zatim dobila igrača više na terenu. Ako je gol protiv Nemačke ušao u istoriju, način na koji ga je Milan Jovanović proslavio postao je možda i podjednako čuven. Potrčao je ka srpskim navijačima i završio u dubokom kanalu između terena i tribina. Dok su se svi pitali da li je živ, on je visoko podigao pesnicu, dok je još bio u kanalu. Pitaju se navijači danas kada će dočekati neko slavlje od fudbalera Srbije, pa kada budu "imali srce" i još nešto kao oni iz 2010.
- To radovanje je danas u kolektivnom pamćenju gotovo koliko i sam gol. Alan Širer je rekao da je to najluđe radovanje koje je video na svetskim prvenstvima. Zaista nisam pretpostavljao da se tu nalazi kanal kao prirodna brana između terena i navijača. Kada sam već krenuo da podelim radost sa našim najvatrenijim navijačima, bilo je kasno da se vratim. Kanal je bio prilično dubok, a dole sam video i mnogo kablova. Uspeo sam nekako da ih izbegnem i srećom, pravilno sam pao. Kada čovek reaguje spontano i kada su emocije jake, razum ne radi. Danas to ne bih ponovio, ali iz ove perspektive sve deluje simpatično.
Posebno mesto u Jovanovićevom sećanju pripada selektoru Radomiru Antiću.
- Imali smo selektora koji je imao pamučnu dušu, ali i izraženu sportsku aroganciju. Imao je ogromno iskustvo i autoritet i nikada nije precenjivao protivničke igrače, ma kakav status imali u javnosti. Nekako smo verovali u sebe. Bili smo sigurni da selektor veruje u nas. To se nikada nije dovodilo u pitanje. U neformalnim razgovorima pričao nam je o načinu na koji je radio sa najvećim fudbalerima sveta u Realu i Barseloni. Kada dobijete povratnu informaciju da on u vas veruje kao što je verovao u neke od tih velikih igrača, to vam sigurno daje vetar u leđa. U modernom fudbalu uloga selektora je možda značajnija na psihološkom nego na taktičkom ili tehničkom planu.
I Stojković je heroj
Da bi Jovanovićev gol ostao pobedonosni, pobrinuo se golman Vladimir Stojković. U drugom poluvremenu Nemačka je dobila penal. Lukas Podolski je šutirao, Stojković odbranio i sačuvao vođstvo Srbije. Jovanović ni danas ne želi da prihvati ulogu jedinog junaka.
- Uvek sam se zahvaljivao svim saigračima koji su učestvovali u toj utakmici, bez obzira na broj minuta na terenu. Faktor sreće je odredio da ja budem prepoznat kao junak zato što sam postigao gol, ali sam uvek isticao da praktično 50 odsto zasluga za važnost tog mog gola i za veliku pobedu pripada Vladimiru Stojkoviću.
Danas taj 18. jun pamtimo kao jedan od najlepših dana naše novije reprezentativne istorije. Za Milana Jovanovića, međutim, uspomena na Južnu Afriku ima i drugu stranu. Posle Nemačke usledio je meč sa Australijom. Srbija je imala priliku da pobedom overi plasman u osminu finala, ali je poražena 2:1 i završila učešće na Mundijalu.
- Posle Nemačke dobili smo potvrdu sopstvene vrednosti i onoga u šta smo verovali tokom kvalifikacija i priprema. Mi smo na Svetsko prvenstvo otišli sa velikim ambicijama. Imali smo odličan potencijal, igrače u naponu snage, fudbalere koji su u svojim klubovima imali značajne ili najznačajnije uloge. Bila je to zaista fenomenalna reprezentacija. Mislim da nam je fudbal ostao dužan u toj utakmici, kao što smo i mi ostali dužni fudbalskoj javnosti. Moja generacija mogla je i morala mnogo više.
Jovanović Australiju naziva jednom od najbolnijih tačaka svoje karijere.
- Ubeđen sam da bismo od deset utakmica protiv Australije mogli da pobedimo sedam. Naravno da sam ponosan što sam bio akter tako velike utakmice i što sam, spletom srećnih okolnosti, postao jedan od junaka. Zbog toga se igra fudbal. Celu karijeru čovek se priprema za takve momente. Žao mi je samo što ta pobeda i taj gol nisu valorizovani nekim logičnim sledom i većim uspehom na tom Svetskom prvenstvu.
Neočekivani, ali popilarni Lane kaže da nijdnom za ovih 16 godina na internetu nije ponovo pogledao gol Manuelu Nojeru.
- Verujte mi, nikada. Ne samo taj, nego praktično nijedan svoj gol u karijeri. Vidim ih jedino ako ih puste u nekoj emisiji u kojoj gostujem ili kada deci za neku godišnjicu izađe snimak na društvenim mrežama. Takav je jednostavno moj odnos prema mojim golovima.
Retko o svojim golovima priča i sa sinovima, koji su takođe fudbaleri.
- Slabo pričamo o tome. Oni znaju šta se dogodilo i svesni su načina na koji me drugi ljudi doživljavaju. Ali ja sam njima pre svega otac. Tek onda fudbaler i bivši reprezentativac svoje zemlje.
Nemačka će opet, 16 godina kansije, biti rival reprezentaciji Srbije. Nova generacija, novo takmičenje, nadamo se i novi junaci. U novom ciklusu UEFA Lige nacija Srbiju očekuju veliki dueli sa Grčkom, Holandijom i Nemačkom. Prvi meč "orlovie" čeka 24. septembra sa Grčkom na stadionu "Rajko Mitić“, a tri dana kasnije dolati selekcija Holandije. Nakon toga slede dva gostovanja, Nemačkoj 1. oktobra i ponovo Holandiji tri dana kasnije. Milan Jovanović veruje da nova generacija „orlova“ ima potencijal za velike stvari, ali poručuje da su Veljku Paunoviću i njegovim izabranicima pre svega potrebni vreme, strpljenje i poverenje.
- Različito je vreme, različiti fudbalski aspekti, postoji možda i određeni generacijski jaz. Veljko Paunović je izvenredan momak i trener, drago mi je da je primljen ovde sa velikim oduševljenjem, ima podršku javnosti. Čvrsto verujem da će uspeti u ovoj misiji. Nemačka, kao i sve druge reprezentacije, ima svoje vrline i mane. Nisu prošli dobro na poslednjem Svetskom prvenstvu i tražiće priliku za iskupljenje. Imamo igrače koji su veliki potencijal, samo ih treba usmeriti na pravi način. Uvek će se ovde rađati talenti, u to nema sumnje. Nažalost, ni Veljko neće imati puno vremena da se bavi kreiranjem ambijenta, odmah posle Lige nacija slede izazovi u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Potrebno je strpljenje. Da čekamo, da proizvedemo nešto što će nam služiti za ponos u narednih pet, pa i deset godina. Možda lepa paralalea sa Belgijom, pošto sam vezan za to podneblje. Oni su imali prazan hod od Meksika 1986, pa su sačekali jednu fenomenalnu generaciju koja je zablistala na Mundijalu u Rusiji i osvojila bronzanu medalju.
BONUS VIDEO
Posebno mesto u Jovanovićevom sećanju pripada selektoru Radomiru Antiću.
- Imali smo selektora koji je imao pamučnu dušu, ali i izraženu sportsku aroganciju. Imao je ogromno iskustvo i autoritet i nikada nije precenjivao protivničke igrače, ma kakav status imali u javnosti. Nekako smo verovali u sebe. Bili smo sigurni da selektor veruje u nas. To se nikada nije dovodilo u pitanje. U neformalnim razgovorima pričao nam je o načinu na koji je radio sa najvećim fudbalerima sveta u Realu i Barseloni. Kada dobijete povratnu informaciju da on u vas veruje kao što je verovao u neke od tih velikih igrača, to vam sigurno daje vetar u leđa. U modernom fudbalu uloga selektora je možda značajnija na psihološkom nego na taktičkom ili tehničkom planu.
Komentari
Ostavite komentar