Golmanski spektakl, a ne Svetsko prvenstvo: Usamljeni heroji obeležili Mundijal

"Golman je usamljen čovek"... Rečenica legendarnog Lava Jašina koja najbolje opisuje sudbinu onih koji su odlučili da stoje među stativama. Na vetrometini su, tamo gde se linija između večnog heroja i apsolutnog tragičara briše u deliću sekunde. Mesecima uoči Svetskog prvenstva navijači širom planete analiziraju taktike, prate glavne zvezde i predviđaju ko bi to mogao da bude najbolji strelac... O golmanima se govori kao o pratećim vokalima fudbalske simfonije. 

Zapostavljeni su - nepotrebno. 

Ipak, navikli su oni na život u senci. Golmanski život je oduvek bio pomalo nepravedan. Dok se fudbalski svet divi onima koji tresu mreže, čuvari iste ostaju u zapećku, kao tihi čuvari tuđih snova. Njihov "posao" retko donosi slavu, ali gotovo uvek nosi najveću odgovornost. Nije dovoljno biti dobar, traži se bezgrešnost. Poslednji su čuvari nade, predodređeni da u deliću sekunde donesu odluku koja može da promeni sudbinu čitave nacije. 

Svetsko prvenstvo je oduvek bilo plodno tle za rađanje golmanskih heroja i idealan podsetnik da se bez "onog među stativama" - ne može. Tako je bilo i ovog leta... Prvo je vremešni Vozinja, golman Zelenortskih Ostrva, činio čuda protiv evropskog šampiona - Španije. Nedugo zatim, usledile su nestvarne intervencije Eloja Ruma, koji je protiv Ekvadora zaključao svoj gol i omogućio malenom Kurasau prvi bod u istoriji. Ali... Od ponedeljka čitav svet odjekuje u ritmu jednog imena - Orlando Hil. 

TAnjug/AP

Golman Paragvaja odigrao je utakmicu života protiv Nemačke i bio tvorac najvećeg iznenađenja u dosadašnjem delu Svetskog prvenstva. Preživeo je nalete jednog od najvećeg favorita turnira u čijem se napadu nalaze najveće zvezde - Kai Haverc, Florijan Virc, Džamal Musijala… Meč je odveo do penala, a tamo je "kupio" mesto u istorijskim arhivama igre. U trenutku kada su mnogi očekivali da će glavne uloge pripasti strelcima, među stativama rođen je heroj čitave nacije. 

Nije, naravno, Orlando Hil ni prvi, a verujemo ni poslednji golman koji je iskoristio momenat na Svetskom prvenstvu i svoje ime ugravirao u istoriju. Setimo se samo Jasina Bona, čije su bravurozne intervencije obeležile Mundijal u Kataru. Četiri godine ranije, u Moskvi, dominirao je hrvatski čuvar mreže - Dominik Livaković, dok je na planetarnoj smotru u Brazilu 2014. zasijala zvezda Giljerma Očoe. O čuvenoj odbrani Dibu Martineza, koja je rešila veliko finale prethodne planetarne smotre, izlišno je govoriti.

Međutim, ta surova mundijalska samoća ima i svoje drugo, mračno lice, jer Svetsko prvenstvo ne prašta ni najmanji treptaj oka. Dok heroji preko noći kupuju ulaznice za večnost, istorija najvažnijeg fudbalskog turnira prepuna je vrhunskih čuvara mreže koji su na najveću pozornicu stigli sa oreolom nepobedivosti, da bi je napustili sa žigom tragičara. Niko tu težinu nije osetio bolnije od nesrećnog Moasira Barbose 1950. godine. Golman Brazila bio je proglašen za krivca nakon što je primio gol iz mrtvog ugla od Alkidesa Giđe, čime je Urugvaj šokirao "Marakanu" i odneo titulu. Barbosa je do kraja života nosio teret tog trenutka. Izopšten je iz društva... 

"Maksimalna kazna za zločin u Brazilu je 30 godina, a ja služim doživotnu za nešto što nisam uradio", rekao je Barbosa. 

No, vratimo se na heroja Orlanda Hila... 

Tokom teških južnoameričkih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, Paragvaj je bio sinonim za čvrstu defanzivu. Orlando Hil je bio samo nemi posmatrač, čak ni drugi izbor selektora Gustava Alfara… Planiran je da uskoči ako baš bude morao. I morao je! Sudbina je promešala karte tik pred početak prvenstva i gurnula ga pravo u vatru. Početak je, doduše, ličio na najgoru noćnu moru. U prvom kolu protiv selekcije Sjedinjenih Američkih Država, Orlando Hil je delovao stegnuto, nesigurno, a slabiji nastup i primljeni golovi pretili su da od njega naprave još jednog tragičara u nizu. Javnost je već počela da sumnja, a pritisak je postajao nepodnošljiv.

Ipak, umesto da potone pod teretom sopstvenih "grešaka", Orlando Hil je nakon utakmice prvog kola počeo da raste. Svaki sledeći minut na terenu, svaka uspešna odbrana i ukroćen udarac vraćali su poljuljano samopouzdanje golmanu argentinskog San Lorenca. Golman koji je na turnir stigao kao turistička alternativa, odjednom je počeo da „skida“ zicere, komanduje odbranom i unosi paniku u protivničke napadače.

TAnjug/AP

Dokle Paragvajci mogu - teško je reći. Već u narednom kolu ih čeka još jedan od favorita za osvajanje turnira - Francuska, ali... Orlando Hil je već sada postao zaštitno lice Svetskog prvenstva. Jer, na kraju, kada se reflektori ugase, a prašina mundijalskih bitaka slegne, iza svih taktičkih zamisli ostaju priče. Priče o ljudima koji su bili tas na vagi. Priče o ljudima čije su bravure među stativama menjale istoriju sporta. 

Svaki dečak koji danas, negde na prašnjavom lokalnom terenu ili modernom veštaku, odluči da navuče golmanske rukavice, svesno bira najteži put. Bira da bude onaj u drugačijem dresu, onaj koji se ne raduje sa svima na centru, već slavi sam na svojoj liniji. Bira da bude onaj koji će jednog dana hodati po ivici između besmrtnosti i tragične sudbine... Sve te mundijalske priče im poručuju da jašinovska samoća nije kazna, već privilegija odabranih. 

Onih golmana kojima rukavice nisu samo deo opreme već štit kojim se brane najveći dečački snovi.