Sin NFL legende postigao odlučujući gol na Mundijalu i rasplakao se pred 67.000 navijača

Stadion "Sijetl", koji taj naziv nosi zbog pravila FIFA, a svima je poznatiji kao "Lumen fild",  postao je poprište jedne od najemotivnijih priča ovog Mundijala. Pred 66.925 gledalaca Amerika je pobedom nad Australijom skupila šest bodova u Grupi D i, zajedno sa Meksikom, postala druga ekipa na turniru koja je osigurala prolaz u nokaut fazu.

Autogol otvorio vrata, Friman zatvorio priču

Već u 11. minutu australijski defanzivac Kameron Burges skrenuo je loptu u sopstvenu mrežu, a zasluga za to ide Folarinu Balogunu koji je presingom iznudio katastrofalnu grešku rivala. SAD je u nastavku mirno kontrolisala igru, a kulminacija je stigla pred sam kraj prvog poluvremena. Serinho Dest je šutirao ka golu, golman je odbio loptu, ali tu se našao Aleks Friman, koji je glavom zatresao mrežu.

No, slavlje je moralo da sačeka. Pomoćni sudija podigao je zastavicu zbog ofsajda, a navijači su strepeli punih dva minuta dok je VAR sistem proveravao gol. Sudija Feliks Cvajer potom je potvrdio da gol važi i Sijetl je eksplodirao.

EPA

- Trajalo je jako dugo. Bio sam jako nervozan da vidim da li je gol ili nije. A onda, kada je potvrđeno da je gol, okrenuo sam se i video saaigrače kako trče prema meni. Pomislio sam: „Bože moj" i morao sam da bežim. Na kraju sam trčao i slavio sa njima, i to me je u tom trenutku jako rasplakalo - opisao je Friman posle meča. 

Australijski selektor Toni Popović pokušao je trostrukom zamenom na poluvremenu da vrati tim u igru, ali golman Met Fraiz nije bio ozbiljnije ugrožen. Američka odbrana, na čelu sa Frimanom, bila je zid.

Porodična karma na istom komadu zemlje

Simbolika večeri bila je gotovo neverovatna. Antonio Friman, jedan od najvećih risivera u istoriji NFL-a i osvajač Super Boula XXXI u dresu Grin bej pekersa, igrao je 29. septembra 1996. na sijetlskom stadionu "Kingdom", koji se nalazio na istoj lokaciji u okviru sportskog kompleksa gde danas stoji "Lumen Fild". U toj utakmici uhvatio je sedam lopti za 98,75 metara i postigao dva tačdauna u pobedi Pakera 31:10 nad domaćim Sijetlom.

"Kingdom" je srušen 2000. godine, a "Lumen fild" otvoren dve godine kasnije na istom kompleksu. Trideset godina posle očevog trijumfa, sin je maltene na istom terenu zapisao i svoje ime među zvezde američkog sporta.

- To je zaokružena porodična priča. Mislim da to samo pokazuje koliko je naše porodično stablo veliko. Moj otac je bio veliki, ali pokazao sam da i ja mogu biti veliki na svoj način. To samo govori koliko je neverovatno imati oca koji je uspešan i koji me može mentorski voditi da budem spreman za ovakve trenutke - objašnjava Friman. Antonio Friman

Stariji nije krio ponos.

- Moj Super Boull bio je veoma poseban, ali nema poređenja sa onim gde mi se sin nalazi kao 21-godišnjak, izabran kao jedan od 26 najboljih fudbalera u Americi - Antonio kaže za "TMZ Sports".

Aleks je ranije, pre početka turnira, za "Si En En" govorio o tome šta mu je otac značio kao uzor.

- Kao fudbaler, znate, mislim da ima toliko takmičarskog duha i to se na mene jako prenelo. Značilo mi je što imam uzor kome sam uvek mogao da se obratim, bez obzira na to da li mi je trebao savet ili motivacija. Imati takvog čoveka za sobom značilo mi je neizmerno - govorio je Friman.

Poketino poverovao, Friman opravdao

Selektor Maurisio Poketino video je u mladom Frimanu nešto posebno još pre turnira. Dodelio mu je startnu poziciju na oba meča u Grupi D, najpre protiv Paragvaja, a potom i protiv Australije. Bivši član MLS kluba Orlando Siti, koji danas brani boje španskog prvoligaša Viljareala, opravdao je to poverenje do poslednje sekunde. Malo je falilo da nastrada u melču sa Australijom, kada se u 38. minutu sudario glkavom Polom Okon-Engstlerom. Oba igrača ostala su da leže na travi, a Friman je bio na terenu čak minut i po dok su ga medicinski radnici pregledali. Proveravali su da li ima potres mozga i proglasili sposobnim da nastavi. Samo pet minuta kasnije postigao je gol koji je odlučio meč.

EPA

Sijetl kao novo fudbalsko žarište Amerike

Atmosfera u Sijetlu bila je na nivou koji prevazilazi uobičajene fudbalske večeri u Americi. Ulazi su bili prepuni mnogo pre početka meča. Mesta u donjem prstenu tribina ostala su neiskorišćena, ne zato što su bila prazna, već zato što su tu navijači stajali tokom celog meča. Neki su uneli bubnjeve i svirali ih u najudaljenijim delovima gornjeg sprata, a ritmični zvuci nisu prestajali ni za trenutak. Povređeni kapiten Amerike Kristijan Pulišić, koji je napustio meč protiv Paragvaja zbog povrede lista, pridružio se saigračima i dočekan je kolektivnim pevanjem himne „Zvezdana zastava", dok su četiri vojna helikoptera proletela iznad stadiona.

Selektor Poketino nije mogao da sakrije emocije, iako nije Amerikanac.

- Čak i ako nisam Amerikanac, posle meča bio sam emotivan. Topla dobrodošlica i način na koji nas podržavaju i slave pobedu, čine da sve bude veoma emotivno. I igrači su bili veoma emotivni. Mislim da je bila neverovatna i savršena veza između energije sa tribina i naše ekipe - rekao je Poketino.

Amerika sada beleži sedam mečeva bez poraza na ovom stadionu. "Kolumbus" u Ohaju važi za neslužbenu duhovnu domovinu muške reprezentacije SAD zbog impresivnog bilansa od 11 pobeda, jednog remija i tri poraza, a američka dominacija nad Meksikom u Ohaju čak je dobila i sopstveni nadimak „Dos a Cero" u čast četiri uzastopne pobede nad rivalom. Ipak, Sijetl sada ima svaki razlog da uzme reč u toj raspravi. SAD svoju grupnu fazu završava mečem protiv Turske u Los Anđelesu 26. juna, sa već obezbeđenim prvim mestom u grupi i vetrom u leđima kakav se retko viđa.