Više nisam religiozan: Polonara o gubitku vere nakon borbe sa rakom testisa

Italijanski košarkaš je u javnom obraćanju istakao da se posle teških bolesti promenio i da više ne može da se osloni na veru kao ranije.

- Bio sam veoma religiozan čovek, ali sada više nisam. Molio sam se svake večeri. Sada, iskreno, ne mogu. Čak i kada mi prijatelji kažu: ‘Hajde, blagosloven si, možda ti je neko odozgo pomogao.’ Ali, ako je taj ‘neko’ bio taj koji me je razboleo? Zašto ja?

Polonara je potom govorio o svom trenutnom stanju i odnosu prema košarci.

- U ovom trenutku gledam na košarku ne kao na profesiju, već kao na zabavu. I voleo bih da se vratim toj zabavi. Ostala mi je još jedna operacija, pa ćemo videti. U ponedeljak će zatvoriti rupu u mom srcu uređajem koji se zove ‘kišobran’. Posle svega kroz šta sam prošao, to je dečja igra. Mnogim ljudima izgleda kao da sam uradio… ko zna šta, ali ako me pitate šta sam zapravo uradio, u suštini sam pao u komu i probudio se. Ne vidim ništa herojsko u tome.

Akile Polonara tokom lečenja printscreen instagram

Govoreći o prvim signalima bolesti, otkrio je kako je sve počelo.

- Početkom oktobra dobio sam imejl od Federalnog tužilaštva za antidoping u kojem je pisalo da su moji nivoi HCG-a bili veoma visoki i da moram da dokažem da li potiču iz mog tela ili iz spoljnog izvora. Pomislio sam: ‘Da li sam koristio neke kreme koje nisam smeo? Proverio sam na internetu jer sam se sećao da su nivoi HCG-a povezani sa… trudnicama. Tako sam ukucao: ‘HCG kod sportista’ i pojavila se priča o Aćerbiju. Rak testisa!

Objasnio je kako je doživeo trenutak kada je dobio dijagnozu.

- Kada sam spojio sve kockice, sve se uklopilo. Moj svet se srušio. Reč ‘rak’ je zastrašujuća. Odmah je povezuješ sa drugom rečju: ‘smrt’. Moja druga pomisao bila je: ‘Gotovo je sa košarkom’. Ali kada su mi rekli da uz potrebne terapije imam samo 3% šanse za povratak bolesti, smirio sam se.

Akile Polonara tokom lečenja Profimedia

Nakon hemoterapije usledio je novi zdravstveni udarac.

- Prošao sam kroz hemoterapiju, izdržao mučninu, a onda… došao je strašan udarac. ‘Akutna mijeloidna leukemija’. Tada sam shvatio da je to nešto mnogo ozbiljnije od onoga kroz šta sam već prošao. Pomislio sam: ‘Dosta, baciću se kroz prozor bolnice i završiću sa svime.’

Otkrio je da mu je porodica pomogla da izdrži najteže trenutke.

- Na sreću, Erika je bila tu: ‘Moraš da se boriš za svoju porodicu, za svoju decu.’ Osećao sam se kao da me je pritisnulo deset zveri koje me drže prikovanog. Hteo sam da nestanem. Ali onda sam pomislio: ‘Nije fer da moja deca odrastaju bez oca ili da veruju da njihov tata barem nije pokušao.’

BONUS VIDEO