Idealan primer simbioze u Beogradskoj areni: Tribine "kliknule" sa Zvezdinim timom!

Sistem u kojem zajedništvo donosi opstanak, a saradnja vodi do snage biološkim rečnikom nazivaju se mutualizmi. Priroda je oduvek najbolji učitelj pravog partnerstva. U njoj ništa ne opstaje samostalno - svaka veza, svaki dodir ima svoju svrhu. Šta bi cvet bio bez pčele? Šta bi pčela bila bez cveta? U krošnjama tropskih šuma, gde majmuni šire seme plodova koje su pojeli, rađa se novi život - zahvaljujući savršenom krugu davanja i primanja. 

Ali mutualizmi ne žive samo u prirodi. Oni su svuda oko nas... Žive u odnosu sa porodicom, komšijama. Žive i u sportu, a Beogradska arena je u poslednjih desetak dana postala još jedan primer savršenog partnerstva između dva organizma. Dugo se oko Crvene zvezde tražila savršena simbioza tribina i parketa. Uvek je nešto nedostajalo... Ipak, situacija se značajno promenila od onog momenta kada se na Mali Kalemegdan vratio Saša Obradović. 

ata images

Igračka legenda Crvene zvezde postala je spona među dva organizma, a igrači i navijači postali su deo istog sistema. Kada "delije" dovedu atmosferu do usijanja, ekipa dobija energetski impuls koji je teško izmeriti statistikama. Kada igrači uzvrate borbom i emocijom, sa tribina krene još glasniji huk. Postojanje navijača u Beogradskoj areni više nije samo podrška već jedan od najlepših primera mutualizma van prirode. 

Hroničari dešavanja na Malom Kalemegdanu uvideli su značajnu promenu. Imala je Crvena zvezda uvek fantastičnu podršku svojih navijača. Atmosfera iz Beogradske arene poznata je širom sveta, ali je prečesto dolazilo do razilaženja dve strane. Vukle bi tribine - bez reakcije na parketu. Vukao bi parket - bez reakcije na tribinama. Sada se situacija drastično promenila. 

"Ajmo, ajmo, ajmo"... 

"Ajmo cela hala, ajmo cela hala"... 

Ko zna koliko su puta najvatrenije pristalice Crvene zvezde u prvom poluvremenu utakmice sa Baskonijom pokušavale da raspale atmosferu u Beogradskoj areni. Ostatak tribina bio je tih, uplašen... Mučio se domaći sastav zbog čega je vladao strah da bi ponovo moglo da usledi razočaranje. Ipak, baš taj huk koji je dolazio iza koša koji su crveno-beli napadali omogućio je timu Saše Obradovića da na poluvremenu imaju aktivan rezultat uprkos mršavoj predstavi. 

Kada je počelo drugo poluvreme na snagu je stupila simbioza. Kao što su navijači prošle nedelje vukli svoj voljeni tim do pobeda nad Žalgirisom i Real Madridom, sada su košarkaši bili oni koji su svojim primerom naterali tribine da se aktiviraju. I trojke Kodi Miler-Mekintajera. I defanzivno zalaganje Džordana Nvore. I majstorstvo iskusnog Donatasa Motiejunasa. I fanatičnost Čime Monekea… Sve je deo simbioze i dokaz da bez uzajamne saradnje uspeha nema. 

Starsportphoto

Upravo na tim lovorikama Crvena zvezda je sredinom treće deonice slomila otpor Baskonije. Nakon rapsodije na parketu upalila se čitava Beogradska arena, a iz do tada mirnih gledalaca rodili su se fanatični navijači spremni da vode tim do četvrte uzastopne pobede u Evroligi. 

Simbioza navijača i igrača izgrađena od dolaska Saše Obradovića nije samo emotivna priča o ljubavi... Ona je taktičko oružje Crvene zvezde. Uz uzajamnu podršku i povezanost, ovaj fenomen može da stvori pozitivan krug oko Malog Kalemegdana. Takva sinergija može i mora da bude ključ za ispunjenje svih zacrtanih ciljeva u ovoj, ali i narednim sezonama, jer... Bez uzajamne saradnje teško da će moći.