SP2026
Australijski fudbaler Aver Mabil prošao je put od života u izbegličkom kampu u Keniji do nastupa na Svetskom prvenstvu za reprezentaciju Australije, a njegov životni put obeležen je siromaštvom, borbom za opstanak, ali i velikom upornošću i snovima koji su se na kraju ostvarili.
Jedan od ključnih trenutaka njegove karijere dogodio se 13. juna 2022. godine, kada su se Australija i Peru sastali u Interkontinentalnom plej-ofu za plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru. Posle 120 minuta bez golova i rezultata 4:4 u penal-seriji, upravo je Mabil preuzeo odgovornost i preciznim udarcem doneo Australiji plasman na Mundijal. Golman Endru Redmejn prethodno je odbranio penal Aleksu Valeri, čime je Australija obezbedila učešće na turniru.
Mabil je tada igrao svoju 28. utakmicu za reprezentaciju, a kasnije je nastupio u grupnoj fazi Svetskog prvenstva u Kataru, gde je zabeležio i 22 minuta igre. Planirano je da bude jedan od iskusnijih napadača selekcije Tonija Popovića na Svetskom prvenstvu 2026. godine.
Rođen je u izbegličkom kampu Kakuma u Keniji, gde su njegovi roditelji pobegli zbog građanskog rata u Sudanu. Kako je isticao u razgovoru za BBC, odrastao je u kolibi od blata, zajedno sa majkom, bratom i sestrom, u uslovima u kojima su mesečne zalihe hrane bile ograničene na oko 4 kilograma pirinča i 3 kilograma pasulja.
- Tada uopšte nismo doručkovali niti ručali. Morali smo nekako da prebrodimo dan i zaista smo cenili tih nekoliko obroka koje smo imali - poručio je fudbaler.
Detinjstvo bez hrane i lopta od stare čarape
Fudbal je počeo da igra kao dete, sa pet godina, koristeći improvizovanu loptu napravljenu od izgužvane čarape. Igrao je bos, sa prijateljima iz kampa, a za gledanje utakmica morao je da pešači i po dva sata. Najbliži televizor nalazio se na velikoj udaljenosti, a gledanje utakmica Mančester Junajteda bilo je moguće samo uz simboličnu ulaznicu od jednog dolara.
Prekretnica u njegovom životu dogodila se 2006. godine, kada se sa porodicom preselio u Australiju.
- Pomislio sam: sada je šansa – ako vredno radim, sve je moguće i mogu da ostvarim svoje snove. Tada je sve počelo - poručio je Mabil.
Sa 16 godina potpisao je za Adelaide Junajted, a potom je karijeru nastavio u danskom Midtjilandu, portugalskoj Pasos Fereiri, turskoj Kasimpaši, praškoj Sparti, dok je trenutno član španskog drugoligaša Kasteljon.
Australija kao nova šansa za život
Za reprezentaciju Australije debitovao je 16. oktobra 2018. godine protiv Kuvajta, kada je postigao gol već u prvom nastupu. Njegov ujak Piter Kureng tada je izjavio da je Mabil 'sanjao da jednog dana igra na Svetskom prvenstvu za Australiju', što se i ostvarilo.
Kako je istakao, tokom karijere suočavao se i sa rasizmom. U jednom incidentu ispričao je da su ga nepoznate osobe napale ispred kuće i govorile mu da se 'vrati u svoju zemlju', zbog čega je sa porodicom potražio sigurnost u stanu. Uprkos tome, ostao je u Australiji, koju danas smatra svojim domom.
Veliku podršku imao je i kroz multikulturalnu fudbalsku sredinu Južne Australije, a 2014. godine vratio se u Kakumu, gde je sa bratom donirao 20 dresova. Zajedno sa australijskim biznismenom Ianom Smitom pokrenuo je projekat "From Barefoot to Boots", koji od 2015. godine pomaže izbeglicama doniranjem opreme i medicinskih sredstava.
- Ako imam dve slobodne nedelje, jednu provodim sa porodicom, a drugu u Kakumi - rekao je Mabil, dodajući da snagu često crpi iz teških trenutaka iz detinjstva i da oseća obavezu da pomogne drugima.
Na Svetskom prvenstvu 2026. godine Australija će igrati u grupi sa Sjedinjenim Državama, Paragvajem i Turskom, a ostaje da se vidi koliku će ulogu Mabil imati, ali je jasno da njegova priča ostaje jedan od najinspirativnijih primera u savremenom fudbalu.
Komentari
Ostavite komentar