Miha je gađao Ljajića daljinskim... Poludeo kad je video šta radi, svađao se samo sa mezimcima

Danas selektor reprezentacije Malte deset godina je bio uz Sinišu Mihajlovića koji je preminuo 16. decembra 2022. godine posle duge borbe sa leukemijom. Delili su najlepše, ali i najteže trenutke, dok se borio protiv opake bolesti, otkrio i neke nepoznate detalje o Siniši za koga kaže da je bio pravi ratnik. Saradnju sa Sinišom počeo je 2008. godine, ali nije pričao sa srpskim trenerom, koga je upoznao tek 2012. godine.

Sinišina desna ruka

- Sarađivao sam s njim još 2008. godine. Slao sam izveštaje njegovom štabu, ali bez direktnog kontakta. Za Mihajlovića me vezuje i jedna anegdota iz detinjstva, kada sam se 1998. slikao sa njim u Vigo di Fasi, gde je Lacio bio na pripremama. Salsano mi je 2012. rekao da Siniša želi da me upozna - rekao je Leo u intervjuu za Gazetu.

Opisao je početak njihove saradnje.

- Išao sam u Rim jednom mesečno. Naručivao mi je poslove. Sećam se prvog sastanka: ja stidljiv, sa kompjuterom u ruci. Izgledao sam kao neki računovođa, a on u japankama i šortsu, ležao je na kauču i rekao mi da se opustim, da sam se previše stegao. Kada je postao selektor Srbije, pozvao me je prvi put da mu se pridružim. I postao sam njegova desna ruka.

Emilio de Leo profimedia

Adem dremao

Jedan od igrača za koje je najviše vezan bio je Adem Ljajić, pa se setio kada ga je Miha gađao daljinskim.

- Andrea Beloti i Adem Ljajić u Torinu, Lorenco de Silvestri i Rikardo Orsolini u Bolonji, pa Roberto Sorijano i Stefano Okaka Čuka, onda i mnogi iz reprezentacije Srbije. O svakom od njih bih mogao da napišem knjigu punu priča i smeha. Bila je jedna video analiza, Adem je dremao u pozadini, oči su mu bile zatvorene, a Siniša ga je gađao daljinskim upravljačem sa jedno pet metara razdaljine. Adem je u poslednji čas otvorio oči i refleksno je u poslednjoj sekundi uspeo da izbegne. Siniša se svađao samo sa onima koje je najviše voleo, samo sa svojim mezimcima.

Siniša Mihajlović i Rikardo Orsolini imali su specifičan odnos.

- Smešno je što u početku Orso nije igrao. Za stolom su sedeli jedan pored drugog. Siniša mu je krao hranu iz tanjira, a Orso mu je odgovarao: "Voliš me ti, ali me uopšte ne puštaš da igram".

Siniša Mihajlović i Dejan Stanković Profimedia

Samjuel Eto je dva puta za nekoliko dana predstavio dve "supruge".

- Svaki dan je imao drugi auto, izbegavao je treninge. Jednom je predstavio Siniši ženu govoreći da mu je to supruga. Nekoliko dana kasnije, predstavio mu je drugu... tvrdeći isto to.

Posebno pamti Mihinu viku posle poraza od Lavija.

- U Sampdoriji, nakon poraza sa 3:0 od Lacija. Tri dana je terao ekipu da ponovo gleda celu utakmicu. Niko nije smeo da izađe. Četvrtog dana je Palombo otišao da razgovara s njim i rekao mu da su razumeli lekciju.

Najgorče iskustvo bilo je u Milanu.

- Na prvom sastanku je pred Berluskonijem i Galijanijem držao predavanje o istoriji Milana, pričajući o igračima iz tridesetih i četrdesetih godina. Ubacivanje Điđa Donarume bila je njegova ideja. Otkaz je bio nezaslužen, nerazuman i dalje boli. Bili smo peti na tabeli u Seriji A i u finalu Kupa Italije. Oduzeta mu je prilika da osvoji trofej. Možda je Siniša nekome smetao. I tu ću se zaustaviti.

Nije imao snage da plače

Najlepša bajka bila je Bolonja, ali i najbolnija, kada je saznao da je Miha bolestan. 

- Bigon, tadašnji sportski direktor Bolonje, rekao nam je na pripremama. Siniše neko vreme nije bilo na treninzima, govorio nam je da ima temperaturu i slično. Onda nam je jednog popodneva to saopštio preko video poziva. U tom trenutku mi se srce slomilo. Osećao sam se sasvim malim kad sam saznao za to, skoro da je bilo neprijatno. Preplavile su svakoga emocije i saosećanje. On je bio jači od svih, pojavljivao bi se na prozoru bolnice da očita bukvicu ekipi. Desilo se posle utakmice sa Brešom, koju smo dobili posle preokreta. Rekao je da su igrači u prvom poluvremenu bili očajni. Siniša je bio takav, ratnik.

Setio se utakmice pre Mihinog otkaza i kada ga je video slomljenog. 

- Posle poslednje utakmice Specija - Bolonja 2:2, pre otkaza. Domaća publika mu je odala počast. Bio sam iza njega i zastao sam da bih ga pustio da sam primi taj aplauz. Usporio je korak, zahvalio se, bio je ganut.  Jednom nam je rekao da je došao do tačke u kojoj više nema snage ni da plače. Uvek nam je prenosio ideju da to što si ranjiv nije slabost, već vrlina. Viđao sam ga kako plače više puta, čak i kada je bolest bila svetlosnim godinama daleko. U Sampi, Milanu, Toru. 

Zauvek će pamtiti jednu Mihinu lekciju.

- To što ti treba je u tebi. Reći ću svojoj ćeri da je Siniša otišao kao pobednik, a ne gubitnik.

BONUS VIDEO