Upravo u tom školskom dvorištu, na Senjaku, Veljko Paunović je igrao fudbal sa drugarima iz klupe, ni ne sluteći da će decenijama kasnije upravo on voditi nacionalni tim kao šef stručnog štaba!
Iskusni strateg imao je priliku da ponovo vidi hodnike, teren, ali i drugare i bivše đake "Stefana Nemanje". Prilično emotivan, setio se nekih bezbrižnijih vremena.
- Stvarno je divan osećaj. Emotivno je ponovo videti sve svoje drugare iz klupe, u školi i kraju u kojima sam ponikao. Ovde sam napravio prve fudbalske korake, igrajući u školi, a zatim i kada sam sa Senjaka, ovim ulicama kroz Hajd park, išao do Partizanovog stadiona na treninge. Gde god da sam igrao ili radio, uvek sam se prisećao ovih trenutaka. Želeo sam da se okupimo i da im kažem koliko mi je sve to značilo, posebno njihova podrška. Uvek sam osećao da me podržavaju i da razumeju moj talenat - rekao je Paunović.
Na "putovanju" kroz sećanje, posebno se ističe figura učiteljice Vide. Prema rečima selektora, ona je umela da prepozna njegovu želju i ljubav prema fudbalu.
- Gledala mi je kroz prste kada nisam dolazio na radnu subotu zato što sam imao utakmicu, puštala me je da idem na trening. Već u tako ranom uzrastu pokazivao sam koliko volim fudbal i koliko mi je stalo da uspem - setio se Paunović.
Dobro pamti i reči profesora doktora Vojkana Stefanovića, koji je prilikom jednog okupljanja reprezentacije tadašnje Jugoslavije predvideo ovaj momenat.
- Nikada neću da zaboravim reči profesora doktora Vojkana Stefanovića, koji je sa reprezentativcima radio na mentalnom i psihološkom planu. Rekao nam je da svi treba da težimo tome da jednog dana napravimo uspeh za reprezentaciju i da nas onda, kada se vratimo u svoju školu, na stepenicama sačekaju sa natpisima i našim imenom. Neverovatno je kako se neke stvari zaokruže. Čovek shvati da se sav uloženi trud isplatio i, što je najvažnije, da je bilo vredno svakog trenutka posvećenog fudbalu. Uvek sam nosio tenisku lopticu kojom smo igrali baš ovde, iza nas nam je bio gol. Fudbalsku loptu sam kasnije nosio u rancu, više u srednjoj školi. Uvek je bila tu - objasnio je bivši fudbaler.
Paunović je tom prilikom apelovao na mlade da nikako ne zapostavljaju školu i otkrio da je i on bio dobar đak, uprkos mnogim obavezama u sportu. Iako se nikada nije nadao da će postati selektor reprezentacije, uvek je priželjkivao nacionalni dres i nastup za svoju zemlju.
- Bio sam dobar đak. Ne vrlo dobar ili odličan, ali nikada nisam zapostavio školu. U tom uzrastu čovek najviše nauči o vrednostima i druženju sa svojim vršnjacima. To ostaje za ceo život. Tako daleko nisam video. Ali sam želeo da kao igrač napravim uspeh za našu zemlju, nešto čime će se ponositi i škola i kraj i grad i cela država.
Prikladno, pozvao je najmlađe da budu uz "orlove" i podrže ih 13. novembra na "Marakani" protiv Nemačke. Podsetimo, zbog zabrane UEFA naš nacionalni tim neće imati navijače na tribinama, ali je ulaz dozvoljen deci do 14 godina uz pratnju roditelja.
- Jako nam je bitna podrška naše dece, dečaka i devojčica, učenika i fudbalskih škola. Ovde počinjemo ovu akciju i nadam se da će imati dobar odjek, a najvažnije je dobar odziv. Želimo što veću i bolju podršku protiv Nemačke.
Komentari
Ostavite komentar