Živeo sam raskošno - brza kola, vile sa đakuzijem, danas mi je posao važniji od devojaka! Subotić otvorio dušu

Čovek koji je vrhunac karijere doživeo u Borusiji iz Dortmunda, penzionisao se 2022. godine i od tada je potpuno posvećen fondaciji, koja ima za cilj da što više ljudi u Africi snabde vodom za piće. Subotić je zarađivao milione evra, sve mu je bilo dostupno, uživao je u luksuzu i životu bez pritiska, a onda je promenio razmišljanje 2012. godine i posvetio se pomaganju drugima. 

Do sada je obezbedio vodu za skoro pola miliona ljudi, a o fudbalu više maltene i ne razmišlja.

- Išao sam na stadion Borusije Dortmund, ali je to bilo donatorsko veče. Uživao sam da igram fudbal, ali me gledanje nikada nije interesovalo. Imao sam fantastična iskustva, ostvarivao uspehe, igrao pred 80.000 gledalaca... Misli su mi tada bile na nekom potpuno drugom mestu, u euforiji, ali tako se ne spašava svet. Iako jeste lepo. Jedno vreme živeo sam bez kontrole, vozio brze automobile, imao vilu sa đakuzijem... Radio sam stvari bez razmišljanja i bio ekstreman. To se promenilo 2010. godine, tada sam poželeo kontrolu, a 2012. sam osnovao fondaciju. I po završetku karijere odlučio sam da joj sve dam: novac, vreme, misli... Do danas smo obezbedili pristup čistoj vodi za piće 439.255 ljudi - objasnio je Subotić. 

EPAImages

Prema njegovim rečima, nije uvek igrao za milionske ugovore i zbog toga je osnovao fondaciju. Nije bilo realno da sam finansira sve što je neophodno da ljudi u Africi dobiju vodu. 

- Moje bogatstvo će uskoro biti iscrpljeno. Donirao sam oko 4.000.0000 evra i radim volonterski. Igrao sam profesionalni fudbal 14 godina, ali su mi plate bile bruto. Pritom, nisam imao baš mnogo godina sa platom od milion evra. To je bilo jedno vreme u Borusiji Dortmund. Moj novac je ograničen, zato su korporativna partnerstva veoma važna, pomažu mi da pokrijem troškove fondacije, samim tim i doprinose njenom radu. U prvoj godini smo imali promet oko 76.000 evra. Sada imamo skoro 5.000.000 evra godišnje. Uživamo poverenje, imamo pouzdane partnere, ambasadorski program i sve to nam omogućava da napredujemo i da nastavio da ispunjavamo obećanje sto odsto. Za mene je moj posao blagoslov, ali pomalo i prokletstvo, jer gledam kako život prolazi pored mene dok sam ja posvećen poslu. To je potpuno suprotno od toga kako sam se ponašao na početku fudbalske karijere - ističe nekadašnji fudbaler. 

Život ga je vodio na razne strane sveta, često je menjao mesto prebivališta, a psoledično - zbog toga je raskidao ljubavne veze. Poslednji raskid se desio zbog poslovnog preseljenja u Dortmund. 

- Vratio sam se da živim u Dortmundu jer je moja fondacija ovde. Kada sam raskinuo sa devojkom, fondacija je postala centar mog interesovanja. Tokom života više puta mi se dešavalo da prekidam veze sa ljudima zbog preseljenja. Prvo je bilo bekstvo iz Jugoslavije, pa deportacija iz Nemačke, novi početak u SAD, povratak u Majnc zbog fudbala, promene klubova tokom karijere... Već 20 godina sam odvojen od porodice. Veze se raskidaju, ali moj posao opstaje i trajaće duže od mog života. Ponekad mi se zaplače kada pomislim koliko je to tačno. A moja fondacija mi je pružila novu porodicu - iskren je nekadašnji reprezentativac Srbije. 

Najjači utisak na njega od svih ljudi u fudbalu sa kojima je sarađivao, ostavio je Jirgen Klop. Voleo bio da sednu i popiju pivo u miru. 
- Imao sam čast da upoznam neke zaista impresivne ljude u proteklih nekoliko godina. Ono što su postigli je neverovatno. Ali da ih propitujem? Mnogo više volim da čitam intervjue sa njima. Zaista bih voleo da popijem pivo sa Jirgenom Klopom. On je imao veliki uticaj na moj život, ali nikada nismo imali mirne trenutke zajedno. Imao je 30 igrača o kojima je trebalo da brine. Bilo bi divno da sada sednemo i razmenimo mišljenja - zaključio je Subotić.