Predstavljanje učesnika Mundijala - Grupa B: Nema izrazitog favorita, "zmajevi" imaju istorijsku šansu

Grupa B na Svetskom prvenstvu 2026 mogla bi da bude jedna od najneizvesnijih u uvodnoj fazi turnira. Na prvi pogled deluje da Švajcarska ima najviše razloga za optimizam, ali odnos snaga između četiri reprezentacije nije toliko izražen da bi bilo ko unapred mogao da se proglasi sigurnim putnikom u nokaut fazu.

Dok će domaćin Kanada igrati pod velikim pritiskom domaće javnosti, Švajcarska ponovo dolazi tiho, ali sa reputacijom selekcije koja retko kada razočara na velikim takmičenjima. Sa druge strane, Bosna i Hercegovina sanja novu generaciju heroja posle plasmana na svoj tek drugi Mundijal, dok Katar želi da pokaže da neuspeh iz 2022. godine nije prava slika njihovog fudbala.

Ono što posebno daje draž ovoj grupi jeste sudar različitih stilova i mentaliteta. Kanada igra brz, direktan i fizički zahtevan fudbal, Švajcarska sve zasniva na disciplini i kontroli, Bosna i Hercegovina živi od emocije, individualnog kvaliteta i trenutka inspiracije, dok Katar pokušava da kroz diciplinu, kolektiv i uigranost nadoknadi nedostatak kvaliteta u odnosu na najveće reprezentacije. Zbog toga deluje da će svaki meč biti potpuno drugačiji i da nijedna selekcija neće moći unapred da računa na sigurne bodove.

GRUPA B ŠVAJCARSKA, KANADA, BOSNA I HERCEGOVINA, KATAR
1. kolo Kanada - BiH (21.00, 12. jun), stadion "Toronto" Katar - Švajcarska (21.00, 13. jun), stadion "Baj Area"
2. kolo Švajcarska - BiH (21.00, 18. jun), stadion "Los Anđeles" Kanada - Katar (00.00, 19. jun), stadion "Vankuver"
3. kolo Švajcarska - Kanada (21.00, 24. jun), stadion "Vankuver" BiH - Katar (00.00, 25. jun), stadion "Sijetl"

Najveći teret očekivanja verovatno će ipak nositi Švajcarska. "Sajdžije" su postale prava konstanta svetskog fudbala i ovo će im biti šesto uzastopno Svetsko prvenstvo. To više nije slučajnost niti trenutna dobra generacija, već sistem koji godinama daje rezultate. Međutim, ovog puta situacija je malo drugačija jer prvi put u ovako izjednačenoj grupi ulaze sa ulogom glavnog favorita.

Tim selektora Murata Jakina možda više nema 'harizmu' koju je donosio Đerdan Šaćiri, ali zato deluje ozbiljnije, stabilnije i takmičarski zrelije nego ranije. Lider ekipe sada je bez ikakve dileme Granit Džaka, čovek koji godinama drži balans "sajdžija" u veznom redu. Njegovo iskustvo biće možda i ključna stvar za Švajcarsku u utakmicama koje budu rešavale plasman dalje.

Džaka i Jakin EPAImages

Za razliku od EURA kada su igrali u 3-4-3 formaciji, u međuvremenu su prešli na 4-3-3. 

U ofanzivnoj liniji glavna figura ostaje pouzdani Brel Embolo, napadač koji možda nije među najatraktivnijim imenima evropskog fudbala, ali godinama donosi veliku fizičke snage i borbenosti. Uz njega po bokovima deluju Dan Ndoj iz Notingem Foresta i krilo Ruben Vargas iz Sevilje. Tu će biti i mladi Ardon Jašari, od koga tamošnja javnost očekuje mnogo u narednim godinama.

Odbranu predvodi pouzdani Manuel Akanđi, igrač koji je poslednjih godina izrastao u jednog od najcenjenijih štopera u evropskom fudbalu. Na levom boku odbrane i dalje je standardni Rikardo Rodrigez, fudbaler koji deluje kao da je deo reprezentacije već čitavu večnost. Iako se često stiče utisak da je mnogo stariji, Rodrigez ima tek 33 godine i njegovo iskustvo i dalje predstavlja važan deo švajcarske stabilnosti.

Ipak, jedna velika promena dogodila se među stativama. Dugogodišnji golman i jedan od simbola reprezentacije Jan Zomer završio je reprezentativnu karijeru prošle godine, pa će Švajcarska prvi put posle dugo vremena na veliko takmičenje stići bez čoveka koji je godinama predstavljao sinonim sigurnosti u poslednjoj liniji tima.

Jan Zomer EPA

Švajcarska možda ne igra bogzna koliko atraktivan fudbal, verovatno neće oduševljavati neutralne navijače, ali je zato reprezentacija koja retko gubi kontrolu nad utakmicom. Znaju kako da uspore ritam kada treba, kako da zatvore prostor i kako da protivnika uvedu u meč kakav njima odgovara. To smo između ostalih osetili i mi sami, kako u Rusiji, a tako i u Kataru. Na velikim turnirima upravo takve ekipe često naprave ozbiljan rezultat, pa i na ovaj Mundijal dolaze sa epitetom "dark horsa".

Ipak, teško da će iko u grupi imati veću podršku od Kanade. Za Kanađane je ovo mnogo više od običnog nastupa na Mundijalu. Cela zemlja poslednjih godina ulaže ogromnu energiju u razvoj fudbala, a Svetsko prvenstvo na domaćem terenu doživljava se kao događaj koji bi mogao potpuno da promeni popularnost sporta u Kanadi.

Čekanju od čak 36 godina došao je kraj na Mundijalu 2022. godine, kada su konačno zairali na najvećoj sceni još od 1986. Iako su u Kataru izgubili sve tri utakmice, ostavili su utisak ekipe koja može da pravi probleme ozbiljnim rivalima. Nedostajalo im je iskustva i mirnoće, ali ne i hrabrosti. Sada su iskusniji, igraju kod kuće i ne žele da budu samo učesnici. Naprotiv.

Selektor Džesi Marš pokušao je da unese u tim veću disciplinu i organizaciju, ali identitet Kanade ostao je isti: brzina, agresija i tranzicija. To su karakteristike koje ih prate već godinama, zbog čega je i zanimljivo ispratiti ih. Kada Kanada pronađe prostor za trčanje, postaje veoma opasna reprezentacija. Problem nastaje onda kada mora da vodi igru i probija organizovanu odbranu, zbog čega su često znali da upadnu u problem. 

Marš preferira 4-4-2 formaciju, a posebna pažnja biće usmerena ka kapitenu Alfonso Dejvisu, čoveku koji je postao zaštitno lice kanadskog fudbala i najveća zvezda tima, te igrač čije ime odavno ima težinu i van granica severnoameričkog fudbala. Ipak, postoje realne indicije da ga ne gledamo na Mundijalu. Nedavno se povredio igrajući za Bajern u Ligi šampiona protiv PSŽ-a, te još uvek nije poznato kakav je njegov status.

Alfonso Dejvis EPA

Ipak, na najvećim turnirima razliku najčešće prave napadači, a Kanada sada prvi put u svojoj istoriji ima špica koji dolazi iz samog vrha evropskog fudbala. Džonatan Dejvid je prošlog leta pojačao je Juventus posle pet izuzetno uspešnih sezona u Lilu. Dejvid je već sada najbolji strelac u istoriji kanadske reprezentacije sa 37 pogodaka na 73 utakmice, a pored njega trebalo bi da se nađe iskusni Kajl Larin.

Mnogo će značiti i iskustvo veziste Džonatana Osarija, posebno u utakmicama koje budu psihološki teške, dok bi Tejdžon Bjukenan mogao da bude igrač koji će svojim prodorima praviti ogromne probleme rivalima.

Veliki broj ljudi u regionu sa posebnom pažnjom pratiće nastup Bosne i Hercegovine, koja se posle 12 godina vratila na Svetsko prvenstvo, gde će zaigrati po drugi put u istoriji. Put do Mundijala bio je težak, dramatičan i emotivan, upravo onakav kakav fudbal u BiH često zna da bude. Prolazak kroz baraž i eliminacija Velsa i Italije dodatno je podigao veru među navijačima da ova reprezentacija može nešto ozbiljno da uradi. 

I kao i pre više od decenije, centralna figura tima ostao je Edin Džeko. Neverovatno zvuči činjenica da će i dalje predvoditi reprezentaciju na najvećoj sceni, ali njegov značaj za Bosnu i Hercegovinu teško je objasniti samo brojkama. Džeko je mnogo više od napadača. "Dijamant" je simbol jedne generacije i čovek koji je praktično obeležio modernu istoriju fudbala u toj zemlji. Da još uvek pravi veliku razliku na terenu, potvrđuju partije u Šalkeu sa kojim je izborio povratak u Bundesligu.

Selektor Sergej Barbarez dugo je bio na meti kritika, ali je uspeo da napravi ono što mnogi pre njega nisu, a to je da spoji iskustvo veterana i novu generaciju igrača koja donosi energiju i agresivnost. Možda nemaju najširi kadar, ali poseduju kvalitet da u jednoj utakmici sruše bilo koga. Barbarez uglavnom igra u sistemu 4-4-2.

Mnogo će zavisiti od toga koliko će pomoći imati Džeko u napadu, pre svega od Štutgartovog Ermedina Demirovića, koji bi mogao da bude jedno od važnijih imena ove reprezentacije na turniru. Veliku odgovornost imaće i vezni red, gde se očekuje ozbiljan doprinos Benjamina Tahirovića i Armina Gigovića. Bio bi tu gotovo sigurno i Rade Krunić iz Crvene zvezde, kome u Sarajevu očigledno ne mogu da oproste pevanje srpske himne. Na konačnom spisku putnika našao se i bivši štoper Partizana, Nihad Mujakić.

Prisutna je i nova generacija igrača koja polako dolazi. Veliku pažnju privukao je Esmir Bajraktarević, 21-godišnji krilni fudbaler koji je ove sezone ostavio veoma dobar utisak u PSV-u, a postao je jedan od važnijih šrafova reprezentacije. 

Ipak, možda najveće uzbuđenje među navijačima izaziva talentovani Kerim Alajbegović. Tek punoletni ofanzivac postigao je čak 13 golova i četiri asistencije ove sezone za Salcburgu i već ovog leta trebalo bi da pojača Bajer Leverkuzen. U BiH ga mnogi vide kao jednog od najvećih talenata koje je zemlja dobila poslednjih godina.

Kerim Alajbegović EPA

Veliku ulogu u novoj generaciji ima i Tarik Muharemović, 23-godišnji štoper koji je ostavio veoma dobar utisak i u Sasuolu i tokom kvalifikacija za Mundijal. Uz njega, važan deo ekipe postao je i svestrani bek Amar Dedić, koji se u međuvremenu ustalio u timu Benfike, dok će na suprotnoj strani biti prekaljeni Sead Kolašinac.

Najmanje pažnje pred početak turnira dobija Katar, ali to možda baš i odgovara ovoj reprezentaciji. Posle razočaranja na Mundijalu 2022. godine koji su sami organizovali i završili bez ijednog osvojenog boda, Katar sada dolazi bez velikog pritiska i reflektora usmerenih ka njima.

Katar je u maju 2025. godine angažovao veliko trenersko ime i za selektora imenovao Julena Lopetegija. Španac iza sebe ima bogatu karijeru, tokom koje je vodio Real Madrid i Vest Hem, dok je najveći uspeh ostvario sa Sevilji osvojivši Ligu Evrope 2020. godine. 

Njegovu karijeru ipak i dalje prati priča sa Mundijala 2018. godine. Iako je "crvenu furiju" bez poraza odveo kroz kvalifikacije, Lopetegi je dobio otkaz samo dva dana pred početak turnira nakon što je objavljeno da će preuzeti Real Madrid. Upravo zato je kasnije priznao da oseća kako mu je "život ostao dužan" nastup na Svetskom prvenstvu.

Julen Lopetegi EPA

Na klupi Katara nasledio je Luisa Garsiju i pokušao da reprezentaciji donese više discipline i taktičke organizacije. Ekipa sa Bliskog istoka pod njegovim vođstvom uglavnom igra u sistemima 4-4-2 i 4-2-3-1, sa fokusom na čvrstu odbranu, kompaktnost i veliku potrošnju bez lopte. 

Najveća opasnost dolazi od Akrama Afifa, verovatno najkreativnijeg igrača ove reprezentacije. Uz njega, važnu ulogu imaju kapiten Hasan Al-Hajdos. Organizacija igre i dalje dosta zavisi od Abdulaziz Hatema, dok je najveći fokus stručnog štaba tokom prethodnog perioda bio usmeren na rekonstrukciju odbrane.

Ipak, najveću pažnju mogao bi da privuče 42-godišnj Sebastijan Sorija. Rođen je u Urugvaju, ali je još 2004. godine stigao u Katar, gde je nastavio karijeru i dve godine kasnije dobio državljanstvo. Vremenom je postao jedno od najprepoznatljivijih imena katarskog fudbala i simbol reprezentacije.

Ukoliko se nađe na konačnom spisku za Mundijal 2026, Sorija bi mogao da uđe i u istoriju Svetskih prvenstava kao treći najstariji fudbaler koji je ikada nastupio na turniru, iza Fairda Mondragona i Esama El Hadarija.

Iako ih mnogi vide kao autsajdere, Katar je reprezentacija koja u ovakvoj grupi može ozbiljno da utiče na konačan rasplet. Dovoljno su uigrani, dovoljno disciplinovani i rasterećeni da svakome naprave problem ukoliko ih protivnici unapred potcene.

Kada se sve sabere, utisak je da nas u Grupi B očekuje možda i najizjednačenija borba prve faze Mundijala. Švajcarska deluje najstabilnije i zbog toga s razlogom nosi etiketu favorita, dok će kako stoje stvari Kanada i BiH voditi veliku bitku za drugo mesto. Istovremeno, Katar iz senke vreba svoju šansu.