Crno-bela kuća gori: Partizan dotakao dno, sada je vreme da uprava spakuje kofere!

Reprezentativna pauza je pred vratima. Odmorićemo malo od klupskog fudbala na neko vreme, što retkima predstavlja zadovoljstvo, mada trenutno najnesrećniji generalno i najsrećniji što neće morati da gledaju svoj klub i njegovu agoniju, najverovatnije su navijači Partizana. Teško da je iko bilo kada zamišljao da će kraj septembra i početak oktobra Partizan dočekati u plej-autu kao jedanaestoplasirana ekipa Superlige Srbije, čak ni oni najzagriženiji navijači sa druge strane brda.

Nekako deluje kao da su se svi pomirili da Partizan igrački ne može bolje, što je stvarno diskutabilno i jednostavno netačno. Ispada da je klub iz Humske 11. po jačini ekipa u Superligi Srbije, što realno nije, uz svako dužno poštovanje svim ostalima koji su trenutno ispred njih makar do nekog određenog mesta. Ispada da eto, igrački je tako kako je i da je Partizan nesrećan. Prosto, to nije istina. Problem je očigledno dublje prirode, koji mora što pre da se reši. I to ne samo jedan problem, već u množini. Problemi. Dosta njih. 

Trenutna uprava je posle katastrofalnog početka sezone u domaćem prvenstvu odlučila da digne sidro i napusti Partizan, sa sve trenerom Sašom Ilićem, što je bio najbolji mogući potez. Naglasili su tada da će otići čak i da crno-beli izbace Hetafe i plasiraju se u Ligu konferencije, što je isto bilo "pošteno". Dobar je bio Partizan u prvoj utakmici, a onda se raspao zbog odluka trenera i grešaka igrača, da bi u revanšu pobedili, ali nedovoljno za prolaz. Bio je pun stadion, oglašavali su se mnogi i davali podršku upravi i Saši Iliću i oni su ostali.  

Što se kaže u našem narodu - na kraju, nikom ništa. Ostala je kompletna uprava, ostao je trener Saša Ilić i šta se promenilo? Pa, ništa. Krenulo je možda i nagore za tim iz Humske, koji ne može da se sastavi. Kako vreme odmiče, vidi se da Saša Ilić nije dorastao zadatku, taktički i u pripremi ekipe, iako je sigurno dobar motivator i ima dobar odnos sa igračima. Van toga, jedno je očni test kada se gledaju utakmice i koje odluke donosi živa legenda kluba kao šef stručnog štaba i drugo je stanje na tabeli. 

Verovatno ni trenutna uprava koja nije otišla, ne želi da potroši tek tako živu legendu kluba i otpusti ga posle nekoliko kola, ali sada je jasno da su svi kompletno morali da odu u tom trenutku. Lepo je sve to, što kaže pokojni Bora Đorđević - teoretski, ljubav lepo zvuči, malčice je drukčije u praksi. 

Nedavno se pojavila i vest da je pijanog Danka Lazovića nokautirao Stefan Milić, kako su tim rečima preneli mediji i priče po čaršiji, zbog čega je morao da se oglasi Partizan i demantuje sve zvaničnim saopštenjem, kao i pomenuti fudbaler. Dotle je došlo, da o takvim stvarima mora da se priča i da se objašnjava da se to nije desilo. 

Dva dana pre lude utakmice u Surdulici je grupa bivših igrača okupljena oko "Apela za spas Partizana" tražila da uprava podnese ostavke i ode, pošto se "godinama nalazi u katastrofalnom stanju". I lepo su rekli, više nije pitanje jednog poraza, jednog trenera ili jedne loše utakmice. Jednostavno Partizan više ne liči ni na šta. Ni na terenu, ni van njega. 

Starsportphoto

Zato, ova reprezentativna pauza je možda pravo vreme - da se sve raspusti. Da se preuzme odgovornost i održi ono obećanje pre Hetafea, pa da se svi spakuju i odu i da se krene od samog početka, sa nekim drugim ljudima. Svakako ne igraju Evropu, u zoni su ispadanja, prelazni rok je tek za više od dva meseca... Ima vremena da se sve okrene u tom periodu i da počne kada nema utakmica, tenzije i pritiska kako sutra u Nišu, Kragujevcu, Šapcu... 

Lepo bi bilo da može da se kaže, najbolje sada dok nije kasno, ali kasno je odavno. Najbolje reći, nema boljeg trenutka. 

Ako u Humskoj i dalje hoće nešto dobro Partizanu.