Patili smo sedam godina, ali polako! Nathu će Partizan zauvek biti u srcu: Video sam sjaj u očima sinovima...

Posle sedam godina provedenih u Humskoj, Bibras Natho spustio je zavesu na bogatu igračku karijeru. Iskusni izraelski vezista poslednji put je obukao dres Partizana na utakmici protiv Radnika iz Surdulice (5:0), a oproštaj je učinio još posebnijim pogotkom kojim je stavio pečat na svoju završnu predstavu.

Tokom boravka među crno-belima ostavio je dubok trag, postavši jedan od najvoljenijih stranaca u istoriji kluba. Sa više od 150 golova i asistencija, kao i mestom među igračima sa najviše nastupa za Partizan, Natho je svoje ime trajno upisao u klupske anale.

Emocije nisu izostale ni na terenu ni na tribinama. Odlazak jednog od simbola Partizana iz prethodne decenije dirnuo je kako njegovu porodicu, tako i navijače koji su godinama pratili njegove partije u crno-belom dresu.

- Oproštaj je bio savršen. Da je bio običan radni dan u gradu, siguran sam da bi stadion bio gotovo krcat, ali i ovako – sedam godina su mi pokazale pravu sliku. Mi u Partizanu uvek patimo, ali uvek pokažemo koliko je ovaj klub veliki. Navijači su uradili sve, došli su da mi odaju poštovanje, klub se potrudio da sve organizuje na najvišem nivou i zaista je bilo autentično, uz ogromne emocije od prve do poslednje sekunde. Nisam mogao da poželim bolji oproštaj - govori Natho u Partizanovom intervjuu.

Na teren pred meč sa Surduličanima izašao je u pratnji trojice sinova...

- Kada sam izašao sa decom, rekao sam sebi: "Uživaj u trenutku". A kad sam pogledao u oči svojim sinovima i video taj sjaj, tu je sve počelo. Trudio sam se da igram i uživam, znajući da su svi oni tu, da vrište i skaču. Na kraju, kada sam video majku i suprugu, dve osobe koje su verovatno najviše propatile sa mnom kroz sve ove godine, osetio sam da je to to – krug je zatvoren.

Otišao je u stilu - Pogotkom na svom poslednjem meču u karijeri.

- Video sam da lopta ide u stranu i bio sam siguran da će levi bek pokušati da je vrati unazad. Trava nije bila previše mokra, znao sam da lopta neće ubrzati i rešio sam da isprobam sreću. Hvala Bogu, stigao sam do nje. Postići gol na poslednjoj utakmici u karijeri... Ne može bolje od toga.

Teren je napustio u 64. minutu i tada je stavio tačku na sjajnu karijeri. Ono što će ostati zauvek zabeležno - otisak stopala u betonu, poputo onog koji je ostavio Saša Ilić kada se opraštao od profesionalnog fudbala.

- To je neverovatno poštovanje kluba. Nedavno sam video Sašu, on je najveća legenda Partizana. Biti u istoj ravni sa njim u bilo čemu, za mene je ogromna stvar i velika čast.

Nije mogao Natho da zaustavi suze u više navrata.

- Uvek kažem – u teškim vremenima vidiš ko su jaki ljudi, ko će ostati i boriti se za ono u šta veruje i što voli. Lako je skočiti u voz kada ide dobro i kada je uspeh tu, ali da bi istinski cenio uspeh, moraš da patiš. Mi smo patili sedam godina, neću da lažem, ali uspeh će doći uskoro. I tada će svi ovi ljudi koji su ostali uz klub biti najsrećniji na svetu. Navijači su pevali 'Dobro pamtim sve', a ja zaista verujem da oni pamte sve što smo prošli zajedno.

Natho sa decom Starsportphoto

Iako je u Humskoj proveo sedam godina, nije osvojio nijedan trofej.

- U svlačionici, pre nego što smo izašli na moju poslednju utakmicu, rekao sam igračima: 'Momci, hvala vam na svemu, ali znate me – ja najviše na svetu volim da pobeđujem. Molim vas da danas pobedimo jer želim da odem kao pobednik'. Od prvog trenutka kada sam došao u Partizan, još kod Sava Miloševića na prvom treningu, on mi je govorio: 'Ti si lud, koliko želiš da pobediš u svakoj sitnici na treningu'. Mislim da me je upravo taj mentalitet doveo do toga da u 38. godini i dalje igram u velikom klubu i budem dominantan.

Teško je podneo sušan period kluba kad je reč o trofejima.

- Nekada je bilo nemoguće uraditi nešto više, ali uvek smo bili tu. Nekada dominantniji, nekada manje, ali uvek uzdignute glave, pokušavajući da pokažemo šta je Partizan. Nije bilo lako, ponekad uđeš u borbu za koju znaš da ćeš je verovatno izgubiti, ali ipak izađeš i boriš se. To je mnogo bolje nego da samo otaljavaš vreme na terenu. Mi smo se borili, gubili, a čovek mora da zna i kako se gubi. Ipak, vratićemo se jači i taj pehar će uskoro biti u našim rukama.

Govorio je Bibars i o poštovanju, koju dobija sa svih strana Evrope i sveta.

- Nije stvar samo u golovima i asistencijama na terenu. Bitno je šta ljudi misle o tebi kada karijera prođe. U skoro 90% slučajeva sam ostajao dugo u klubovima i sa svima imam sjajnu vezu. Videti ljude koji su doputovali iz Kazanja, Moskve ili Izraela samo zbog mene... To je čisto prijateljstvo, bez ikakvih interesa. Kada vidite Rikarda koji preleti pola sveta da bi bio tu makar jedan minut to vredi više od bilo čega. Rikardo je neverovatan.Bez obzira što su mu letovi kasnili ili su pomeran, pokazao mi je koliko mu je stalo. Neko drugi bi rekao: 'Žao mi je, otkazali su mi let, ne mogu da stignem'. Riki je jurio sa jednog leta na drugi bez ikakve pauze samo da bi pokazao poštovanje. Ostao sam bez teksta, ne znam šta bih mu rekao osim – hvala. Nadam se da ćemo ga videti u Partizanu bar još jednom - zaključio je Natho.