Crvena zvezda imala je najteži ispit do sada u Superligi Srbije. Nezgodan je bio i "večiti derbi" sa Partizanom, koji je uvek napet i zanimljiv, kakva god da je situacija u oba tabora - ovoga puta u redovima crno-belih koji imaju košmarnu sezonu i već su promenili trenera - ali utakmica sa Vojvodinom bila je veliki derbi za ovu sezonu.
Posle evropske utakmice, u kojoj su crveno-beli morali dobrano da se pomuče da preokrenu protiv Inter Eskaldesa na domaćem terenu, tri dana kasnije moralo se na jedno od najtežih gostovanja trenutno u Superligi Srbije, uz odlazak u Pančevo.
Osam bodova viška, čvrsto na prvom mestu i prilika da se obezbedi titula i pokaže i dokaže ko je najbolji u Srbiji. Nije bio lak zadatak, daleko od toga. Niti na papiru, niti na terenu.
Kao po običaju, opet je Albert Rijera napravio barem neku promenu, u ovom trenutku iznuđenu - pošto se povredio Bamba Dijeng i Aleksandra Kataija je očigledno opet kaznio posle crvenog kartona protiv šampiona Andore - pa je na teren poslao Marka Arnautovića. Takođe, od starta je igrao i Mirko Ivanić, tako da je postava opet bila drugačija nego u odnosu na poslednje dve utakmice. Generalno, i tu su bile različite postave.
Dobra igra u prvom poluvremenu, nedostajao je pogodak, konkretno završni pas i malo veća koncentracija Marka Arnautovića, ali se sve promenilo na startu drugog poluvremena kada je Rade Krunić morao zbog povrede da napusti igru. Nekako se uneo nemir, nije bilo glavnog igrača koji radi sve i povezuje sve linije ekipe, zbog čega se i Vojvodina razletela, pošto su osetili domaći igrači da nešto tu nedostaje u igri Crvene zvezde.
Mateus je bio na visini zadatka, pokazao je da je možda par slabih trenutaka bilo samo "na blic", a Albert Rijera je pogodio sa izmenom umesto Krunića kada je uveo Mahmadua Bađa, koji je znao da ga izneveri, kao u Luganu kada je napravio penal, na kraju i za poraz.
Bio je dosta ofanzivniji, konkretniji, pun samopouzdanja da ide napred, da šutira i jeste promašio jedan zicer i jednu loptu poslao nebu pod oblake kao da je "kiker" u američkom fudbalu, ali je na kraju kada je bilo najvažnije bio najprisebniji. Ušunjao se na drugu stativu i pogodio za pobedu, teško izvojevanu.
Ne igra Crvena zvezda u poslednje vreme nešto lepršavo, ali (makar) pobeđuje. Ako pitate Alberta Rijeru, sve je u redu, nije nezadovoljan i nema razloga za brigu.
Ako tako kaže šef stručnog štaba Crvene zvezde, onda i ne treba nešto previše analizirati i razmišljati van njegovih viđenja. Tri boda su tri boda, 11 je razlike u odnosu na drugoplasiranu ekipu, jesenja titula je u džepu...
A sada na pauzu. Imaće vremena španski stručnjak da uradi analize i smisli nešto novo kada mu se svi igrači vrate sa reprezentativnih obaveza, pa da se nastavi dalje.
Ne mora baš u istom ritmu, što se obično kaže, ali da se nastavi sa onim kako je zamislio. Slede veliki izazovi u Evropi.
Komentari
Ostavite komentar