"Čuvam neke tajne kad krenem onom gore na istinu..." Došlo vreme da i čika Cvele ogoli i odmori dušu...

Kada je ljudima neko drag, vest o odlasku na onaj svet nikada ne može da ih sačeka potpuno spremne. Nema veze što je u 85. godini, kao što nas je danas napustio legendarni Vladimir Cvetković Cvele. Reči će ljudi - imao je srećan život, bio je uspešan, proživeo je ono što drugi neće ni za sto života. Ipak, za ovakve trenutno jednostavno nikada nije vreme.

Zoran Sinko

Neki stariji, iskusniji novinari, imali su tu sreću  da sa njim dele najslavnije trenutke njegove karijere. Bila su neka druga vremena, kada se recimo na "Marakani" nije čekalo ispred kapije, nego biste seli u restoran ili se čak popeli do kancelarija, gde ste mogli da popijete kafu sa Džajom, Cveletom, a to pre desetak godina i sa njihovim mlađim naslednicima. Tu, u neformalnim razgovorima, pa još u vreme kad su se mediji svodili samo na novine, a portali bili tek zamisao, ispričane su najbolje priče, detalji koji nikada nisu podeljeni sa širokim narodnim masama, ali su se u tim krugovima i te kako prepričavali, nadograđivali i čuvali kao nekakvi aksiomi, istine u koje verujemo, ali ih ne dokazujemo. 

A imao je takvih priča Cvele na pretek. Ko je imao sreću da bude gost u njegovom stanu, imao je šta i da vidi. Sa vrata je jasno bilo da ne ulazite u običan stan, nego takoreći muzej. Svaki detalj svedočio je o jednoj epohi života uspešnog košarkaša, velikog rukovodioca u to vreme najvećeg fudbalskog kluba na svetu, zvezdaša, čoveka koji je obišao čitavu planetu.

- Pusti posao, kaži najpre šta ćeš da popiješ? Ja sam voleo najviše burbon ili regal, ali sad ne smem, čuvam se, rekli su mi doktori. Možda se ponekad počasim - rekao bi čika Cvele i zaverenički namignuo, kao da je dete koje se plaši da ću ga izdati što se počastio čašom omiljenog viskija.

- Ovo sam donosio sa raznih krajeva sveta. Neka ostane nešto iza mene, da imaju po čemu da me se sećaju - kroz osmeh je govorio čika Cvele.

- Hajde, dobro je ovo što smo uradili, ali otkrijte mi makar jedan detalj, sigurno postoji nešto što nikad nikom niste rekli, a zanimljivo je - bio je poslednji pokušaj da se izvuče još nešto iz čoveka kojeg su možda noge izdale i jedva se kretao, ali mu je um i dalje bio britak.

- Eh, ima, kako nema. Ali ne smem baš sve da podelim. Spremam se, još malo ću onom gore na istinu, moram nešto i sa njim da pričam - rekao bi čika Cvele i na fin način stavio do znanja da ne insistirate dalje, da nema pregovora.

ATA images

Da li je bio savršen? Nije. Je li imao mana? Apsolutno. Je li imao čistu biografiju? Pa nije ni to. Ali da parafraziram Zvezda Terzića iz jednog neformalnog razgovora kad je branio nekog ko nije imao čistu biografiju - imam ja jednog rođaka koji živi u 40 kvadrata, nikad ništa nije radio, jikom ne smeta, nikom se ne zamera, a niko se ni njemu ne zamera. Ima potpuno čistu biografiju, ali nema ništa drugo. Znate li ko ima čistu biografiju? Onaj ko ništa ne radi. Svako drugi makar nekad pogreši, prestupi, napravi nešto što možda nije po svim pravilima - otprilike je izgledao taj govor.

E isto je i sa čika Cveletom, neka prvi baci kamen onaj ko je bezgrešan. Oni koji su ga voleli, sigurno će birati da ga pamte po spektakularnim koševima, kasnije po potezima dostojnim najvećih rukovodilaca, kada je fudbalski klub zajedno sa Draganom Džajićem odveo na krov Evrope i sveta. Oni koji ga nisu voleli...pa makar su ga poštovali, a oni koji nisu ni to...pa i to je u redu. Ne mogu svi u životu da vas vole, nije ni normalno da bude tako...

Crta je podvučena, otišao je čika Cvele gore da podeli još po koju tajnu, ogoli, a onda i odmori dušu. Zaslužio je valjda i da ga počaste viskijem tamo na nekom lepšem mestu, obavezno da bude burbon ili regal. Anegdote kakve će on da prepriča sigurno zaslužuju boemsku atmosferu...