Tokom dugogodišnje teniske karijere osvojio je tri titule, dve na turniru u Sidneju (2015, 2016) i jednu u Moskvi (2010), dok je najveći uspeh ostvario sa reprezentacijom Srbije i stigao do trofeja Dejvis kupa 2010. godine. Najbolji plasman u karijeri bilo mu je 12. mesto na ATP listi tokom 2011. godine.
Viktor je rođen u Beogradu, ali njegovi koreni su ruski, po očevoj strani. Naime, očevi preci emigrirali su u Srbiju 1917. godine odmah posle Oktobarske revolucije. Inače, Viktor je ime dobio po svom dedi, u jednom intervju otkrio, da mu je baka Irina iz Rostova na Donu, dok je deka bio iz gradića Tvera, istočno od Moskve.
Troicki je tako odrastao je na Dorćolu, a već sa pet godina je iskazao interesovanje za "beli sport". Od ranog detinjstva idol mu je bio američki teniser Andre Agasi. Viktor se već sa 13. godina preselio na Floridu na poznatu tenisku akademiju. U juniorskoj konkurenciji se takmičio na gledn slemovima, a najdalje je dogurao na Ju-Es openu 2004. kada je stigao do četvrtfinala tog takmičenja za mlade.
U profesionalne vode uplovio je 2006, da bi dve godine kasnije i izborio svoje prvo učešće na nekom grend slemu i to na Australijan openu, ali je već na startu udario na Rafaela Nadala i izgubio sa 3:0 u setovima. Iste godine stigao je do četvrtfinala Rolan Garosa, što će se ispostaviti bio i njegov najbolji uspeh na grend slemovima. Par meseci kasnije stigao je i do prvog finala nekog turnira i to u Vašingtonu. Ipak, u borbi za titulu bolji od njega bio je Huan Martin Del Potro sa 2:0.
Nagrada za dobre igre stigla je 2010. godine, koja će zlatnim slovima ostati upisana u Viktorovoj karijeri. Prvo je u oktobru te godine stigao do svoje prve ATP titule i to na Kremlin kupu u Moskvi, a potom je početkom decembra 2010. sa reprezentacijom Srbije osvojio Dejvis kup. U velikom finalu odigranom u Beogradskoj areni, popularni Fića je doneo pobedonosni poen protiv Francuske, pošto je u odlučujućem petom meču savladao Mikaela Ljodru sa 3:0 u setovima.
Naša zemlja tada je prvi put u istoriji osvojila čuvenu "salataru", a teniseri i stručni štab tada su se zbog opklade svi ošišali na "nulu" i to nasred terena u Areni. Troicki je nastavio da ostvaruje zapažene rezultate, pa je u junu stigao do 12. pozicije na ATP listi. Samo jedna pobeda ga je delila od ulaska u Top 10, ali je tada poražen od Endija Mareja u osmini finala Rolan Garosa, iako je vodio 2:0 u setovima. Nakon toga, po sopstvenom priznanju, karijera mu je krenula silaznom putanjom.
Na turniru u Monte Karlu 2013. godine nakon jednog meča odbio je da pruži uzorak krvi za doping-test, uz obrazloženje da "se boji igle i vađenja krvi". Iako mu je prvobitno doktorka dozvolila da preda samo uzorak urina i obećala da neće snositi posledice, nedugo nakon toga je optužen da je odbio da preda uzorak na testiranje, pa je dobio suspenziju od godinu i po dana.
Posle pauze zbog kazne, Troicki se vratio na teren još jači, pa je osvojio dve titule i to obe u Sidneju 2015. i 2016. godine. Nakon brojnih problema sa povredama 2021. godine odlučio da okači "reket o klin".
Po završetku igračke karijere, odlučio je da se oporba u ulozi trenera, pa je jedno vreme radio sa Hamadom Međedovićem, dok je sada u boksu Miomira Kecmanovića. Pored toga, Troicki je i aktuelni selektor reprezentacije Srbije.
BONUS VIDEO
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar
10.02.2026
06:20
0Komentara