Potrebne su nam "ratnice sa osmehom"! Andrea Lekić bez uvijanja o srpskom rukometu

Bljesnula je rukometna iskra pre mesec dana kada se reprezentacija plasirala na Svetsko prvenstvo. Nekada trofejni sport je dospeo u žižu interesovanja, a kako bi na talasima uspeha krenuli u još svetliju budućnost trude se nekadašnji asovi. Jedna od najboljih rukometašica sveta svih vremena - Andrea Lekić, gostovala je u podkastu "Kompas" i  objasnila šta je potrebno da se i ženski rukomet vrati na staze uspeha. Proces je dugotrajan, ali je proslavljena rukometašica kroz primer Norveške istakla da je uspeh i više nego ostvariv. 

- Potrebno je stimulisati nastavnike po školama, oni su oni u koga dečica gledaju sa divljenjem, drugi očevi i majke. Oni treba da predstave rukomet na lep i drugačiji način, a rukomet je kod nas predstavljen kao ekstremno grub sport koji nije za devojčice. Razumem zašto se tako gleda, ali da napravimo paralelu sa Norveškom gde devojčice zovu "ratnice sa osmehom". Rukomet razvija lepu karakternu stranu, fizički je najizazovniji i najkompletniji - rekla je Andrea Lekić. 

Pored profesora i osnovnim i srednjim školama, Andrea Lekić veruje da je potrebno raditi na rukometnoj i pedagoškoj stručnosti trenera koji u najmlađim datima predstavljaju druge roditelje za decu motivišući ih na sportske rezultate. 

- Deca se vezuju za trenera, to je najveća povezanost koje dete ostvaruje. Sa njima moramo posebno da radimo, potrebni su im najbolji uslovi. Imamo mnogo primera i dobrih i loših, verujem da se ljudi tome manje posvećuju iz finansijskih razloga, a bez toga nema rezultata uopšte - objasnila je i dodala.  

- Za mene je trener magnet, ta veza je nešto fenomenalno. Decu će uvek trener motivisati, a potrebno je stvoriti kolektiv u kom se dete oseća dobro. Teren mora da bude mesto gde se uživa, tek tada deca neće odlaziti iz rukometa. Potrebno je rasplamsati iskru ljubavi i motivacije, mnogi od nas se osećaju najbolje kada se sklone od svakodnevnih problema i izađu na teren. 

EPAimages

Crvena zvezda je šampion u ženskoj, a Partizan u muškoj konkurenciji što je ogromna promena u odnosu na ranije periode kada su dominirali klubovi van prestonice. Lekićeva smatra da je rukomet uvek bio sport, kako kaže - manjih sredina, te da je tamo daleko veće uživanje igrati. 

- Rukomet je sport manjih sredina, meni je drago da je tako. Beograd je bio centar dok je Radnički harao Evropom, sve ostalo je bilo izvan prestonice. Atmosfera je uvek bila bolja van Beograda, iako sam ja ovde rođena, ali smo mi razmaženi, navikli smo na druge sportove. U manjim sredinama je više i lepše ispraćen, mnogo je lepše igrati van Beograda koliko god volela svoj grad. Mi smo zemlja košarke i fudbala, a imala sam priliku da igram u zemljama gde je rukomet glavni. 

Andrea Lekić je poslednje godine karijere provela u Mađarskoj gde je rukomet nacionalni simbol, a iako navijače u Srbiji prati glas sjajne atmosfere ističe da nije porediti atmosferu na rukometnim utakmicama u Srbiji i kod naših severnih komšija.  

- Ne, ne, ne... Svetlosnim godinama su ispred nas i našeg rukometa, ali težimo ka tome da naučimo i budemo bolji. Ima još mnogo koraka do potencijalnog uspeha, a bez uspeha reprezentacije nećemo imati masovnost, dovoljno dečaka i devojčica koji će trenirati. Put je lep, težak i vredan, reprezentacija je simbol zašto neko počinje da trenira, nama kao sportu su potrebni novi idoli. Kao što sam ja imala uzore dok sam odrastala... - podvukla je Andrea Lekić.