Pepđonović o četvrtom Mundijalu prijateljstva: Ulcinju se dogodio život, ljubav i sreća

I zaista, kako je sve počelo?

- U julu 2022. godine došlo je do susreta sa Ivanom Gudeljom i od tada sam još bolji čovek kroz ovo putovanje i komunikaciju sa svim tim legendama sporta. Počeo sam da skupljam hrabrost, prvog koga sam zvao bio je Zoran Vulić, bivši fudbaler Hajduka i reprezentativac. Posle njega svi su me saslušali, pozdravljali, videćemo, doći ćemo, ali kada se krenulo onda se sve i zavrtelo.... Misija svega toga je mirovna, svi ovi sportisti i mi sa njima šaljemo poruke mira respekta poštovanja ljubavi i mira i poruka deci i mladima da se bave sportom da će biti još bolji ljudi. U našem gradu ima jako puno pametnog sveta, mi osluškujemo, pratimo, upijamo svaki savet, ima ljudi sa velikim iskustvom u sportu, privredi ugostiteljstvu. 

Pavle Pepđonović sa Mokom i Batom Đorđevićem Mundijal prijateljstva/Media team

Na svakom Mundijalu fokus je na nekom drugom sportu?

- Tačno. Na prvom, recimo, fudbaleri su bili pod svetlošću reflektora. Ove godine smo malo zarotirali priču i fokusirali smo se na košarku i košarkaške legende. Na prvom, recimo, fudbaleri su bili pod svetlošću reflektora. Ono što nas posebno raduje je što je ove godine 85-90 odsto legendi koje su ovde prvi put. Misija cele ove priče najbolja moguća volja, mi smo obični građani, ovo je nevladina organizacija. Ulcinju se dogodio život i sreća, ovo je naš san. 

Organizatori su, kažete, bukvalno svi građani Ulcinja, kao i privatnici sa svojim objektima?
- Upravo tako. Imamo oko desetak osoba koje su uključene u sve i oni su na platnom spisku, ali nisu samo oni organizacija. Ovih dana, hotelijeri ne naplaćuju ništa. Oni su celu priču prepoznali emotivno. Još jedan primer. Novinarka iz hrvatskih medija je pitala da iznajmi auto i plati da obiđe ovaj deo Crne Gore. Vlasnik rent-a-kar agencije rekao joj je da će dobiti auto na korišćenje bez ikakvog plaćanja. I to vam govori koliko su bukvalno svi uključeni u organizaciju Mundijala i koliko je on zapravo događaj svih nas. Ulcinj je turistička destinacija, Crna Gora takođe. Zahvaljujemo se i medijima koji su napravili format od cele ove priče. 

Miško Ražnatović i Saša Obradović na Mundijalu prijateljstva Mundijal prijateljstva/Media team

Ove godine učestvovalo je preko 200 velikih imena sporta na ovim prostorima, između ostalih Moka Slavnić, Dragan Kićanović, Lino Červar Boša Tanjević, Saša Obradović, Igor Milanović, Neđa Jovanović. Kića i Moka? Posle toliko decenija evociranje uspomena na čuvenu “odbojku“ u finalu Svetskog prvenstva u košarci. 

– Realno, sve te ljude da sretnete na nekom od aerodroma u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani  je spektakl, a ne da ih sve neko okupi na jednom mestu.. Znači, sve kad to pogledate deluje vanvremenski, i nestvarno. Ulcinj, grad u kojem mnogi nisu bili nikada i grad bez olimpijskog i svetskog šampiona sa toliko legendi u dva dana je zaista nešto nepojmljivo. Ja sam zaplakao jedno četiri puta, a na sceni je zaplakao i gospodin Kićanović. To je jedna neverovatna emocija koja treperi u vazduhu. Ja se snabdevam energijom s ovog događaja, kao što je Vladislav Lale Lučić na Bojani rekao da smo mu produžili život, pa prošle godine Dragi Setinov bivši fudbaler Vardara i Hajduka javio i rekao da danima ne pije lekove za pritisak, kao da je bio u nekoj vazdušnoj banji. Takođe i Veselin Đuho, pa Sukno, o Ioru Milanoviću da ne trošim reči…  Lino Červar, Zoran Tuta Živković to nisu samo regionalne legende već i svetske. Ovo je događaj koji prevazilazi granice Ulcinja i Crne Gore, ovo je manifestacija za Evropu i svet. Mundijal prijateljstva nema organizatora, nema arhitektu nema vlasnika. Mi ga tako gajimo, a on sam sebe čuva. Živimo jedan san, jednu bajku, veliku sreću. Sad smo se vratili sa Ade Bojane videli ste 200 ljudi svi su srećni, ozareni, vi to novcem ne možete da kupite.

Mundijal prijateljstva/Media team

Cela priča je bajkovita i iz godine u godinu podiže standarde, očekivanja su sve veća. Da li se već razmišlja o petom Mundijalu naredne godine? 

- Mundijal je već u prvoj godini prevazišao granice grada, a ovo sada već prevazilazi granice i države. Razmišljao sam dosta o tome. Na ovim našim prostorima se svakih 50, 60 godina događaju neke ružne stvari ne ponovile se, ali možda kada bih se jednog dana umio ili istuširao hladnom vodom, i kada bi me neko uhvatio pod ruku i porazgovarao sa mnom, mislim da bih se uplašio. Ipak, ne razmišljam o tome, mene srce vodi, mi ovde ekipe u Ulcinju zovemo reprezentacije sveta: fudbalska, košarkaška, rukometna, vaterpolo, bokserska, rvačka, odbojkaška.. I oni su za nas svi smešteni u našem olimpijskom selu. Svi verujemo da je to prava stvar, uostalom evo i vreme pokazuje, završio se i 4. Mundijal prijateljstva. 

Mundijal prijateljstva/Media team

Šta je za vas najveća nagrada, posle sve ove četiri godine?

- Voleo bih da mi je otac bar sat vremena živ, da vidi ovo. Meni su nagrada za sve ovo reči mojih sugrađana: Pajo, ovo što se radi u Ulcinju se ne može izmeriti, svaka čast“. Meni je to nagrada i najveće priznanje u životu, ali i to što nema vlasnika. I reči Zorana Slavnića, Dragana Kićanovića, Igora Milanovića, Lina Červara i ostalih učesnika koliko je sve ovo vredno. U Ulcinju se dogodio život, ljubav i sreća. Zahvaljući i medijima ovaj Mundijal teče kao jedna najlepša reka širom Evrope i sveta i želim svima dolazak u ovaj grad i mimo Mundijala jer on traje svih 365 dana u našem životu – zaključuje Pavle Pepđonović.