Nije prošao jedna jedini dan, a da do javnosti nije doprla vest o raspadanju u nekom od sportskih kolektiva. Najsvežiji primer je rukometni klub Partizan. Pre samo tri meseca, sanjali su velike snove, predsednik Miljan Žugić, svestan da ima fantastičan tim i trofejnog trenera Raula Gonzalesa, obežavao je fajnal-for Lige šampiona za četiri godine. Trebalo je ovo da bude najuspešnija godina u istoriji kluba.
- Mislim da će ovo biti ubedljivo najuspešnija sezona u istoriji kluba, da je ova najjača ekipa kako u stručnom, tako i igračkom kadru. Podsetiću vas da sam pre tri godine, kada smo došli u klub, obećao da će Partizan do 2027. godine igrati u Ligi šampiona. Neki su se tad smejali, a ja ću sad da vam obećam još jednu stvar - Partizan će u roku od četiri godine igrati fajnal-for nekog evropskog takmičenja, da li Lige Evrope ili Lige šampiona - rekao je Žugić u avgustu.
Sinoć su klub napustili glavni igrač ekipe Miloš Kos i trener Raul Gonzales. Jednostavno, novca više nema i oni neće da igraju. Sve se promenilo za 180 stepeni čim se promenila vlast u zemlji. Sport je jako važan segment i trebalo bi ga negovati, ali očigledno za to sada nema sluha. I kamo lepe sreće da je ovo jedini primer raspada nekog kolektiva.
Lošu vesti primili su i navijači Crvene zvezde i Partizana. Nijedan od dva kluba neće imati status franšize u Evroligi. Za tako nešto bile su potrebne finansijske garancije, ali država nije prepoznala važnost takvog poteza. Ni privatne firme koje su finansirale klubove, nisu se osećale slobodnim da daju novac. Razlog je prilično jednostavan: od izbora je situacija turbulentna, ljudi više nemaju osećaj sigurnosti i svako smanjuje troškove koliko je moguće. Ipak, Crvena zvezda i Partizan su državni klubovi. Tačno je da u dobroj meri imaju sopstvene izvore prihoda, ali ako je bilo potrebe, državala je reagovala kad je bilo gusto. To sada nije slučaj.
Po kuloarima se već priča da ni aktuelne uprave neće opstati, jer su bile bliske prethodnoj vlasti. Navijači mogu da zaborave na timove kakve su gledali do sada, kako u crno-belom, tako i crveno-belom taboru. Nova vlast nagoveštava da sport nije toliko važan, barem onaj vrhunski, da dosadašnji model finansiranja nije realan, tako da su očekivanja da od naredne sezone Crvena zvezda i Partizan više ne budu konkurentni u Evroligi.
Ništa bolje stanje nije ni u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu - fudbalu. Fudbalski savez Srbije se raspada, o čemu je "Sportinjo" više puta poslednjih dana pisao. Ljudi bliski novoj vlasti lobiraju da sednice Skupštine 14. novembra ne bude, kako starim delegatima ne bi bili verifikovani novi mandati. Ipak, to će dovesti do kolapsa Saveza i uvođenja Prinudne uprave. S tim u vezi, Evropska fudbalska unija (UEFA) uskoro će poslati izaslanike u FSS da steknu uvod u stanje. Poražavajuća slika domaćeg fudbala otići će u Evropu i svet. U momentu kada bi naša zemlja trebalo da se priprema za organizaciju Evropskog prvenstva za mlade, čiji je domaćin zajedno sa Albanijom, domaći fudbal nema čak ni ljude koji ga vole. Katastrofalno, zaista.
Jednako loša situacija preti i fudbalskim klubovima. Nije prošao ni jedan jedini dan od izbora, a grupa ljudi oko Partizana tražila je smenu Rasima Ljajića. Ti isti ljudi nisu se bunili sve ovo vreme, nisu im smetali loši rezultati, igra ekipe, nije im metao Saša Ilić koji je loše radio svoj posao, zbog čega je is menjen. Krila su dobili dan psole izbora i tada tražili smenu cele uprave Partizana. Rasim je jasno poručio da je bila Skupština, da se niko nije prijavio, da je nastavio da vodi klub iz Humske i da nema nameru na ovaj način da ode. Naravno, ne drži se slepo fotelje i spreman je da je napusti ukoliko ga neko pobedi legalnim putem.
Postavlja se pitanje i do kada će aktuelna uprava Crvene zvezde ostati u klubu. Nova vlast je odavno targetirala prvog čoveka crveno-belih Zvezdana Terzića, koji je više puta apostrofirao da ga je u klub zvao bivši predsednik draže Aleksandar Vučić. Očigledno rezultati nikog ne zanimaju, već samo targetiranje ljudi i njihova smena po svaku cenu. Radi se ono što izvesni studentski plenum naredi, a kada bi se malo pogledali rezultati, imalo bi šta i da se vidi. Crvena zvezda je od dolaska Zvezdana Terzića osvojila deset titula, od čega je poslednjih devet sezona vezala kao šampion. Uz to je osvojila i Kup šest poslednjih sezona. Oni koji tendenciozno traže nešto loše možda će reći da je Zvezdi lako bilo da u Vučićevo vreme osvaja titule. Ipak, kao šlag na tortu, valja napomenuti da je Crvena zvezda devet poslednjih sezona bila učesnik nekog od grupnih evropskih takmičenja. Ostvarivala je impresivne pobede nad Liverpulom, Kelnom, Hofenhajmom, Olimpijakosom, Bragom i mnoge druge.
Pričao je više puta Terzić o tome koliko novca država dobija od Crvene zvezde.
- Mi ne dobijamo pare od države, sami prihodujemo, 85 odsto prihoda Crvene zvezde je iz inostranstva. Ukupno, u prethodnih 12 godina uzimajući u obzir i dva meseca ove godine ostvarili smo 534 miliona evra prihoda, a od toga, 437 miliona evra iz inostranstva. Istovremeno, u budžet Republike Srbije do danas smo uplatili 66 miliona evra na ime poreza - precizirao je početkom 2026. godine Terzić.
Definitivno niko ne može da ospori da je doskorašnja vlast ulagala u sport. Recimo, nagrada za zlatnu medalju na Olimpijskim igrama, nevažno je li pojedinačni ili ekipni sport, iznosila je 200.000 evra. Uz to, osvajači medalja imali su pravo na nacionalne penzije. Nagrada za srebro bila je 100.000 evra, a za bronzu 60.000 evra. Prepoznat je značaj sporta za ovu zemlju. Primera radi, te iste nagrade pre dolaska vlasti 2012. godine iznosile su 35.000 evra, 30.000 evra i 25.000 evra. Niko naravno ne može da garantuje da će aktuelne nagrade ostati na snazi, jer već sada vidimo da sport nije važan. Štaviše, u jednom od svojih obraćanja preko društvene mreže "x", plenum je poručio da se svi u vezi sa sportom strpe. Nije jasno kako zamišljaju to, pošto takmičenja ne mogu da stanu. Potpuno suludo percipiranje.
Ne treba nikako zaboraviti da je država izborila finale Lige Evrope 2028. godine u Beogradu. To je sada pod znakom pitanja, jer se ne zna hoće li nova vlast uspeti da ispoštuje rokove i završi izgradnju "Nacionalnog stadiona". U danu kada je UEFA objavila da će finale takmičenja biti u Beogradu, deo javnosti u Srbiji smatrao je to lošim potezom. Nije bilo realnog objašnjenja, osim floskule da tadašnji predsednik Vučić jeftinim potezom kupuje narod. Naopako razmišljanje, uzimajući u obzir da svaka zemlja članica UEFA želi kad - tad da organizuje neko važno takmičenje.
Sudeći po ovom što smo videli us portu za samo 16 dana, ne smemo ni da pretpostavimo šta nas čeka u budućnosti.
Komentari
Ostavite komentar