Na današnji dan: Spektakl na "Koševu" povodom otvaranja Zimskih olimpijskih igara

Zimske olimpijske igre u Milanu zvanično su otvorene u petak i idealan je trenutak da se prisetimo spektakla koji se pre 42 godine dogodio u Sarajevu na stadionu "Koševo". 

SFR Jugoslavija prvi i jedini put imala je privilegiju da organizuje najveću sportsku smotru, a takmičenje je otvoreno pred više od 50.000 gledalaca 8. februara 1984. godine. Učestvovali su sportisti iz 49 država, a jedinu medalju za organizatora osvojio je Jure Franko, koji je bio srebrni u veleslalomu. 

Otvaranje Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 8. februara 1984. godine ostalo je upisano u istoriju kao jedan od najsvečanijih i najemotivnijih trenutaka jugoslovenskog sporta, ali i kao događaj koji je mali balkanski grad postavio u centar sveta. Tog dana, pod sivim nebom i uz lagani sneg, stadion Koševo postao je pozornica na kojoj su se susreli sport, politika i iskrena ljudska toplina.

Ceremonija otvaranja bila je jednostavna, ali snažna – bez pompe i spektakla kakav će kasnije postati standard, ali sa jasnom porukom zajedništva. Defile sportista iz 49 zemalja sveta dočekan je aplauzima koji su više ličili na srdačan pozdrav nego na protokolarnu obavezu. Kada je olimpijski plamen upalila klizačica Sanda Dubravčić, Sarajevo je i zvanično postalo prvi grad iz socijalističke zemlje domaćin Zimskih olimpijskih igara, a Jugoslavija se predstavila svetu u najboljem mogućem svetlu.

Takmičenja su se odvijala na planinama koje su već tada bile simbol grada – Bjelašnici, Igmanu, Jahorini i Trebeviću. Upravo na Bjelašnici ispisana je jedna od najupečatljivijih sportskih priča Igara, kada je Amerikanac Bil Džonson osvojio zlato u spustu, priredivši veliko iznenađenje. U isto vreme, nordijske discipline i biatlon na Igmanu, kao i skijaški skokovi, privlačili su pažnju publike koja je, uprkos hladnoći, masovno dolazila da bodri sportiste.

Zimske olimpijske igre u Sarajevu nisu obeležene samo medaljama i rekordima, već i atmosferom koja je vladala u gradu. Sportisti su kasnije svedočili da nigde nisu osetili toliku bliskost sa domaćinima – od volontera do običnih građana koji su širom otvarali vrata svojih domova. Upravo ta toplina, u kontrastu sa zimskim ambijentom, postala je zaštitni znak sarajevske Olimpijade.

Kada je olimpijski plamen ugašen 19. februara, Sarajevo je iza sebe ostavilo Igre koje su mnogi proglasili najtoplijim zimskim olimpijskim igrama u istoriji. Ne samo zbog organizacije i sportskih dostignuća, već zbog duha zajedništva koji je nadživeo same medalje. Četiri decenije kasnije, ZOI 1984. i dalje žive kao simbol vremena u kojem je sport uspeo da ujedini svet – barem na trenutak.