Rakočević govorio o Željku i krahu reprezentacije 2005. godine: To je bio najveći problem!

Dan danas tema u srpskoj javnosti je krah košarkaške reprezentacije Srbije i Crne Gore na Evropskom prvenstvu 2005. godine. Domaćini, objektivno među tri najbolja (ako ne i najbolji) tima na turniru, spoj mladosti i iskustva, Željko Obradović na klupi... Međutim, sve je palo u vodu nakon što su "plavi" eliminisani od Francuske već u osmini finala (74:71), u Novom Sadu.

Posle same utakmice tadašnji selektor je imao dugačko izlaganje na konferenciji za medije i tom prilikom je izbacio sve što mu je na duši. O toj čuvenoj konferenciji se i danas priča, a sada je svoju verziju priče izneo jedan od aktera same utakmice, Igor Rakočević.

Legendarni plej bio je deo te ekipe, koja je bila sastavljena od 12 vrhunskih igrača (Bodiroga, Miličić, Avdalović, Radmanović, Rakočević, Šćepanović, Jarić, Rebrača, Krstić, Milojević, Gurović). Zato mnogi smatraju da je to jedna od najboljih reprezentacija ikada, ali se sa tim Rakočević ne slaže.

- Ne. Reprezentacija kao i tim, po mom mišljenju, ne mora da bude najbolja, ako ima 12 najboljih imena, već 12 igrača koji se najbolje slažu i najbolje funkcionišu na terenu. Po mom mišljenju, ekipa treba da bude konstituisana od osam vrhunskih igrača, dva dobra igrača i dva poslednja treba da budu juniori ili mlađi igrači, koji su presrećni što su u ekipi i svojom zahvalnošću, požrtvovanjem i trudom, pomoći starijim igračima - doprinose. Ako imamo 12 igrača gde svi ponaosob misle da su najbolji, da zaslužuju veću minutažu, to je problem - rekao je Rakočević u emisiji 'Indirektno kod Milana i Popa'.

Kako je Obradović onomad pričao, postojali su klanovi i međuljudski odnosi nisu bili na nivou. Rakočević ističe da je bilo previše dobrih igrača kako bi se stvorila hemija u timu.

- To sada aludiramo na 2005. godinu, znam da je to sledeće pitanje. Kada imamo 12 igrača, gde svako, sa punim pravom, misli da treba da bude glavni, a mogu samo dvojica - trojica da budu glavni u igri, onda se dolazi do problemai. To je bio najveći problem, jer je bilo mnogo dobrih igrača, a premalo vremena da se stvori hemija i da se kockice lepo slože, da se zna koja je čija uloga. Ispali smo u doigravanju sa Francuskom, koja je bila odlična, sa Tonijem Parkerom i vrhunskim igračima.

Ističe nekadašnji as Crvene zvezde da ni u Indijanapolisu 2002. godine atmosfera nije bila na preteranom nivou.

- U većini slučajeva u svakoj ekipi postoji zadovoljstvo, ali i nezadovoljstvo. Nekada je veliko, nekada vrlo malo, nekada ga nema, što je jako retko, ali ima slučajeva. Ako ekipa napravi rezultat, osvoji medalju, ništa od toga ne izađe na videlo, ili izađe, ali je nebitno. Mi u Indijanapolisu nismo imali neku ne znam kakvu atmosferu, doduše, 2001. godine je bilo savršeno, najdominantnija reprezentacija koja nije bila ni blizu da iz gubi utakmicu. Neki igrači imaju svoj ritual, vole da ostanu duže budni, neki ne vole. Ali ne može da se kaže zbog toga nije uspelo. Ima nekih koji ne mogu da funcionišu ako ne zaspu pre 11, a ima onih koji ne mogu da funkcionišu ako ne ostanu do tri, takav mu je bioritam, mora nekada da se puste igrače da imaju to svoje. Ja ne mogu ako ne zaspim na vreme, ali ima i onih koji vole da popiju, zapale cigaretu, tako funcionišu, ako im to oduzmeš, ispadaju iz forme i ritma.

BONUS VIDEO