Karijera Dejana Milojevića, srpskog Čarlsa Barklija

Košarkašku karijeru započeo je u timu Beovuka iz Beograda, gde je prošao takozvanu školu i naučio osnove igre. Velikim talentom i utakmicom na kojoj je ubacio 130 poena odmah se preporučio FMP-u iz Železnika 1998. i tamo ostaje do 2000. godine.

Dobre partije nisu prestale ni u opremi "pantera", pa se gigant iz regiona - Budućnost iz Podgorice zainteresovala i u svoje redove dovela krilnog centra koji, uprkos manjku centimetara, dominira pod košem. Upravo u glavnom gradu Crne Gore populari Miloje je počeo da crta novo ime na košarkaškoj karti Evrope.

Prve sezone u redovima "plavih" osvojeno je prvenstvo i kup SR Jugoslavije, a sa dosta uspeha se nastupalo i u Evroligi. Najbolja sezona u Budućnosti bila je 2002/03 kada je prosečno postizao 11,6 poena po meču u elitnom takmičenju Starog kontinenta. 

Dejan Milojević u dresu Budućnosti Starsportphoto©

Naredne sezone, koja je ujedno bila i poslednja u Podgorici i hali "Morača", Milojević je poneo titulu najkorisnijeg igrača Jadranske lige sa neverovatnim prosekom indeksa korisnosti od 30! Uporedo, dominirao je i u domaćem šampionatu sa 25 ubačenih koševa i devet skokova po meču.

Zbog karakterističnog stila igre, kao i građe, nazvan je srpskim Čarls Barlklijem. Dok je "ser" Čarls dominirao na NBA parketima, Milojević je to činio po regionu. 

Godine 2004. postavio je rekord Jadranske lige po broju indeksnih poena - 59! Od njegove ruke stradao je Lovćen kojem je spakovao 35 poena uz 18 skokova, četiri asistencije i dve ukradene lopte. 

Krajem iste godine potpisuje dvogodišnji ugovor sa Partizanom sa kojim osvaja dve titule prvaka države. Kako bi ostvario veliku želju i zaigrao za tim iz Humske, popularni Deki odbio je Crvenu zvezdu i Dinamo iz Moskve i tako zauvek kupio srca svih "grobara".

Milojević u Partizanu 2005. Starsportphoto©

Ostaće upamćena i njegova uloga u velikoj tuči između košarkaša "parnog valjka" i Hemofarma 2005/06.

Pre prvog rastanka sa Partizanom, upisao je i dva nastupa u finalima Jadranske lige, ali je oba puta poražen. prvo od Hemofarma 2005, a zatim i FMP-a 2006. Tokom debitanske sezone u najjačem takmičenju Evrope, Milojević je beležio impresivnih 20 poena po utakmici.

Posebno se pamti njegovo izdanje protiv Olimpijakosa 2. decembra 2004. kada je ubacio 35 koševa, uhvatio 14 lopti i upisao pet krađa i tri asistenicje. Tada je postavljen drugi najviši indeks korisnosti u Evroligi sa brojkom od 55. Istorijski, bolji od njega samo je Tanoke Berd sa indeksom 63.

Milojević se tada ustoličio kao jedan od najboljih centara Evrope što je izazvalo veliku pažnju Valensije i na kraju i transfer u taj tim.

Tamo je igrao dve godine nakon čega se zaputio u turski Galatasaraj, ali samo da bi se već 2009. vratio u crno-beli dres Partizana.

Uprkos velikim očekivanjima i neizmernoj želji Milojevića i stručnog štaba da "parni valjak" završi započeto i napokon uzme regionalni trofej, sjajni centar je objavio kraj igračke karijere zbog problema sa kolenima.

Milojević 2006. Starsportphoto©

Nije želeo da navijačima ostane u sećanju kao bleda senka sebe i nije hteo da nosi dres Partizana ako nije na 100% svojih mogućnosti.

Što se reprezentativne karijere tiče, ima zlatnu medalju sa Jugoslavijom za uzrast do 22 godine na Evropskom prvenstvu. Učestvovao je na pripremama za Olimpijske igre 2000. u Sidneju, ali je tadašnji selektor Željko Obradović odlučio da izostavi talentovanog centra sa spiska putnika.

Deki na pripremama reprezentacije 2005. Starsportphoto©

Dolaskom Svetislava Pešića za kormilo reprezentacije dobio je poziv  i branio je boje nacionalnog tima na Evropskom prvenstvu 2001. u Turskoj. 

Uspeli su da osvoje zlatnu medalju, a Milojević je prosečno beležio 4,7 poena uz 3,3 skoka po utakmici. Zbog problema sa kolenom nije se našao na spisku igrača za Svetsko prvenstvo 2002. u Indijanapolisu. Ista povreda ga je sprečila da učestvuje na Evropskom prvenstvu 2003, iako ga je selektor Duško Vujošević uvrstio na spisak.

Ponovo su na meti bile Olimpijske igre, ali je, kao i prethodnog puta, Željko Obradović konačnim kraćenjem spiska izostavio popularnog Dekija i Ratka Vardu.

Srpski Čarls Barkli Starsportphoto©

Godinu dana kasnije, 2005. našao se među 12 igrača za Evropsko prvenstvo koje se igralo u Srbiji i Crnoj Gori. Eliminasino smo u osmini finala od ekipe Francuske, a Milojević je postizao u proseku 5,3 poena uz 2,7 skokova.

Poslednji poziv u nacionalni tim dobio je za Svetsko prvenstvo 2006. u Japanu, kod selekora Dragana Šakote, ali zbog loših kolena Milojević je otkazao nastup.

O Dekijevoj igračkoj veličini najbolje svedoči odluka ABA lige, pa od 2024. nagrada za najboljeg pojedinca, odnosno MVP-ja, nosi ime Dejana Milojevića.