Klubovi sa prostora bivše Jugoslavije imaju bogatu košarkašku tradiciju, vrhunske trenere, kvalitetne igrače i navijače koji se ubrajaju među najstrastvenije u Evropi. Ipak, u evropskim takmičenjima retko uspevaju da naprave završni korak i bore se za najveće trofeje, smatra nekadašnji selektor reprezntacije Srbije Aleksandar Đorđević.
- Iz zemalja bivše Jugoslavije retko se pojavljuje klub koji može da osvoji neko veliko takmičenje. Cilj ne može da bude samo da igramo u Evroligi. Potrebno je da težimo nečemu većem, imajući u vidu kvalitet, strast, znanje, igrački i trenerski potencijal, istoriju klubova i navijače koji su nestvarni. Voleo bih da vidim klubove kako ulaze u takmičenja sa jasnim stavom: "Naš cilj je da ovo osvojimo." Ne da nam samo učešće bude uspeh, već da imamo ambiciju da se borimo za trofej" - kazao je u u podkastu X&O's CHAT Saša Đorđević.
Crvena zvezda i Partizan prvi put u istoriji u isto vreme imati strane stručnjake - Ibona Navara i Đoana Penjaroju. Otvara se i pitanje položaja domaćih stručnjaka i nedostatka kontinuiteta na klupama najvećih srpskih klubova.
- Naši treneri, treneri koji su i mene trenirali, trasirali put, na neki način prenose isti obrazac na nove generacije trenera. Šta je španskim trenerima trasiralo put? Jedna fenomenalna košarka, rezultatski dominantna, pre svega u nacionalnim selekcijama, ne samo u muškoj, nego u seniorskoj ženskoj, u svim mladim ženskim i u svim mladim muškim. Postoji sistem, postoji piramida koja je postavljena i daje rezultat, takve igrače tražimo, kreiramo, ovo su pravila, ovo su zakoni, ovo su sistemi. Španci su jako traženi. To je i jedna fantastična kultura, na jednom izuzetnom nivou. Oni su trenerski esnaf digli na jedan izuzetan nivo i tu treba da im se skine kapa. Dolaze iz španskih, klupskih projekata. Istorijski, svi treneri koji su bili tamo su procvetali. Postoji ta armija zaljubljenika, fanatika u svoj klub, u lokalni klub Malagu. Ne navijaju za Real Madrid, ne navijaju ni za koga drugog, navijaju samo za svoj klub i to nosi. Rasteš zajedno sa tim poverenjem. Ta ljubav, taj odnos sa navijačima... Ja uvek govorim igračima svaki put: "Igrajte za navijače, ali igrajte sa navijačima. Igrajte sa njima. Osetite ih, upoznajte ih, približite im se, dajte im sve što možete, vratiće vam višestruko. To se uvek oseti. To puni dušu onih na terenu.
Od utakmica reprezentacije Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Manili 1978. godine, preko prvih koraka u Partizanu i susreta sa idolima, oblikovali su put Aleksandra Đorđevića, trenera Bahčešehira. Budio se naš legendarni košarkaš, a danas trener, da gleda utakmice iz Manile i govorio ocu da želi da bude, ne reprezentativac, nego svetski šampion.
Želim da budem svetski šampion
- Budimo se u, ne znam koliko, tri sata noći, da gledamo. Ja u tom trenutku sa 10 godina. Gledamo Manilu, 78, Kića Praja, Moka, Mirza, Dalipagić... Ja kažem ocu: "Hoću da budem ovaj". On me pita da li želim da budem košarkaš. Kažem: "Ne, ne, hoću da budem ovo, svetski šampion". Onda iz snova ulaziš u neku realnost, onda te ta realnost vodi ka nekim raznim putevima. Svako kreira i pravi svoju priču, za svakoga postoji priča.
Mali, sad si moj cimer
Dečački snovi vremenom prerastaju u stvarnost, a put do njih često određuju ljudi koje sretnemo na tom putu. Za njega je jedan od takvih trenutaka bio prvi susret sa pokojnim Bobanom Petrovićem u svlačionici Partizana.
- Nailaziš na pokojnog Bobana Petrovića, prvi put u svlačionici Partizana. Ja sa 16 godina ulazim... Goran Grbović je imao tri tehničke, nije mogao da igra. Igrao sam sa brojem devet, dres mi je bio onako poveći. On me gleda na treningu i pita: "Mali, koje si godište? " Ja kažem 67. Kaže: "Ti i ja smo generacija, ja sam 57, ti 67. Grbo, nismo više cimeri. Mali, sad si ti moj cimer". Odjednom takav šampion za koga sam ja navijao, ja sam na tribinama odrastao, ti se obrati, kaže ti nešto. To nikad neću zaboraviti. Ta scena je za mene bila sve. Šta Boban kaže, šta uradio, jedan od mojih idola... Profesor Koprivica je to jako lepo rekao, on njega sam pokupio tu malu mudrost, ali u stvari istinu, da na parketu šampion, veteran, kad vidi mladog igrača, prepozna ga, odmah mu pruži šansu i krene da ga brusi kao dijamant.
NBA Evropa
Pored Evrolige i FIBA, sve aktivniju ulogu u budućnosti evropske košarke pokušava da preuzme i NBA. Ostaje pitanje kako će izgledati eventualni novi projekat NBA Evropa, ko će u njemu učestvovati i na koji način će biti finansiran.
- Deluje mi kao da možda nisu u potpunosti svesni u šta ulaze i šta mogu da dobiju. Jasno je da znaju koliko kvaliteta dolazi iz evropske košarke, koja je podignuta na izuzetno visok nivo kada je reč o struci i stručnosti. U trenerskom poslu imamo mnogo nadarenih, talentovanih i vrhunskih ljudi koji prenose znanje.
Evropska košarka ima mnogo toga da ponudi, a kvalitet stručnog rada najbolje se vidi kroz trenere koji su godinama stvarali vrhunske ekipe.
- Kada govorimo o evropskoj košarci, ne možemo da zaobiđemo Željka Obradovića, ali ni brojne druge trenere koji su ostavili veliki trag. NBA za mene uvek predstavlja nešto najbolje, ali ostaje da vidimo šta će konkretno doneti NBA Evropa.
Mnogo toga zavisiće od načina na koji će projekat biti postavljen, od imena koja će ga činiti do finansijske konstrukcije i modela poslovanja.
- Još mi nije jasno kako će NBA Evropa biti konstruisana i koja će imena biti deo tog projekta. Od toga će mnogo zavisiti kako će sve početi. Možda nisam najadekvatniji sagovornik za tu temu, ali jasno je da je finansijska konstrukcija u centru pažnje. Važno je i na koji način će taj proizvod biti prodat.
Upravo je pronalaženje stabilnog izvora prihoda jedan od najvećih izazova evropskih klubova. Prema njegovom mišljenju, televizijska prava i dalje predstavljaju neiskorišćen potencijal.
- Zovite kako god hoćete – Hulu, Zulu, Vulu, Amazon, Netflix, Disney, Paramount... Ono što evropskoj košarci stalno nedostaje jeste televizijska kuća koja bi pokrila veliki deo troškova koje klubovi imaju. Ne uspevamo da dođemo do velikog broja ljudi koji bi gledali tu košarku. Mislim da je publika u Evropi i dalje više vezana za televizijski prenos nego za striming. Ako evropska košarka želi finansijski da napreduje, moraće da pronađe način da dopre do šire publike i obezbedi stabilnije prihode klubovima.
Komentari
Ostavite komentar