O odnosu Željka Obradovića i Dvejna Vošingtona

Koliko god pokušavali da otkrijemo, teško je da ćemo ikada saznati šta se tačno dešavalo u Partizanu. Do danas smo čuli bar 20 teorija, ali nijedna nije dokazana.

Kako bilo, dogodilo se nešto toliko drastično da je Željko Obradović ne samo podneo ostavku sa mesta šefa stručnog štaba, već i otkrio da taj posao ne može više da obavlja iz zdravstvenih razloga, pritom nagovestivši da bi mogla da se desi tragedija.

Više puta se Žoc požalio na odnos igrača prema dresu, kritikovao ih je, ali nikada nije otišao toliko daleko da iznese "prljav veš" u javnost, stoga ljubiteljima košarke ostaje samo da nagađaju.

- Sramotno smo počeli, igrači treba da zapitaju zbog čega je to tako. Dolazi veliki broj ljudi da nas gleda, bar su zaslužili da vide tim kojim se bori. Razlozi su jednostavni. Igrači ne razmišlju o utakamici, pred utakmicu sam ušao u svalačionicu, svi su na telefonima, ponašaju se nenormalno - rekao je Obradović posle poraza od Asvela.

Uprkos tome što je gotovo sve nepoznanica za javnost, jedna stvar je bila evidentna i vidljiva svakome ko je pažljivije pratio dešavanja oko i unutar crno-belih.

Odnos Željka Obradovića i Dvejna Vošingtona.

Amerikanac je u Beograd stigao kao "bombastično" pojačanje, ali je vrlo brzo postalo jasno da će biti potrebno nešto vremena kako bi se navikao na evropski stil košarke i na zahteve najtrofejnijeg trenera "starog kontinenta".

Žoc je mnogo puta govorio da popularni Voš mora što pre da nauči da košarku igra na "ispravan način", da ne bi trebalo da srlja i šutira iz svih pozicija kako je radio u NBA ligi. Prosto, u Partizanu je svaka lopta zlata vredna i ne sme se uludo trošiti na ishitrene pokušaje.

Zbog toga Vošington gotovo da nije ni igrao tokom prve sezone u redovima crno-belih. Imao je nekoliko vanserijskih partija u Evroligi, ali se onda razboleo i posle toga je ponovo šansu dobijao na kašičicu. 

Za to vreme, kada god bismo ga videli u interakciji sa Obradovićem, izgledalo je kao da ga pomno sluša i usvaja sve što mu prekaljeni strateg govori. Žustro klimanje glavom, tapšanje po leđima, a ponekad čak i zagrljaji bili su znaci da je prisan sa Željkom. Ili da su bar negovali odnos mentor - učenik.

Strpljivo je bek čekao šansu, nije se bunio, maksimalno je profesionalno shvatio sve što mu je bilo rečeno i očigledno je da je naporno radio kako bi stekao navike koje bi zadovoljile Obradovićeve kriterijume.

Dvejn Vošington Starsportphoto©

Na kraju krajeva, jasno je da je Vošington drastično promenio stil igre. Istina, i dalje funkcioniše kao klasični košgeter, ali ne ide na koš po svaku cenu, već vaga opcije na terenu i na osnovu toga donosi odluke.

Zato i nije tako čudno što je bačen u vatru tokom pohoda na osvajanje titule šampiona Srbije. Apsolutno je mogao da radi šta god hoće na terenu, dobio je potpunu slobodu, što ne samo da mu je donelo MVP priznanje KLS, već i samopouzdanje da u narednoj sezoni pokaže ono zbog čega je doveden.

I Obradović je uradio ono što je bilo za očekivati - dao je Vošingtonu loptu u ruke i dozvolio mu da kreira i za sebe i saigrače. Dobro igra Amerikanac ove sezone, jedino što može da mu se zameri je kontinuitet koji još nije uspostavio.

Onda, počelo je da "puca" između Obradovića i Vošingtona. Čak je situacija otišla toliko daleko da je Dvejn navodno bio jedan od igrača koji su odbili poslušnost, uz napomenu da je i to još jedna od nemoguće rešivih misterija oko Partizana.

Zapravo, jedna od retkih javno dostupnih stvari je upravo odnos "junaka" naše priče. Željko je otvoreno govorio o tome, a nikada, na primer, nije o odnosu sa Tajrikom Džonsom, Sterlingom Braunom ili Isakom Bongom.

Da je odnos između Obradovića i Vošingtona u krizi moglo je da se vidi posle pobede nad Baskonijom u Vitoriji gde je igrač bio meč-viner. I tada je Žoc otvoreno govorio o svom izabraniku.

Željko Obradović epaimages

- On je bio na terenu u najbitnijim momentima i rečeno mu je da kreira ako dobije loptu. Ako mu je to rečeno, onda je potpuno jasno da mu se veruje, ali takođe i on treba meni da veruje. Ne može da se ide i da se "popije rampa" na pet poena razlike.

Kao vrhunac kraha bio je potez Vošingtona posle meča sa Bajernom da odbije da skandira ime Željka Obradovića ispred navijača Partizana, zbog čega je dobio žestoke kritike, pa se čak spekulisalo da bi mogao da napusti klub.

Međutim, kao i većina spekulacija, vrlo je moguće da i ta nije tačna. Ono što je jedino jasno je da su Željko i Dvejn u jednom trenutku bili bliski, a onda u drugom nisu.

Zbog čega je to tako, verovatno nikada nećemo otkriti.