Grbović pred Olimpijakos: Igrači Partizana ne sprovode Željkove ideje, težak je trenutak

Nekadašnji as Partizana Goran Grbović u razgovoru za Sportinjo otvoreno je govorio o trenutnim problemima crno-belih, koji su posle osam kola Evrolige na učinku od tri pobede i pet poraza.

Grbović je istakao da genijalnost Željka Obradovića nije sporna, ali da u ekipi postoje ozbiljni problemi u motivaciji, individualnim ulogama i disciplini na terenu.

- Željko je unikatan trener — on uopšte nije konzervativan, zna da se prilagodi situaciji u sekundi. Pored njega po tome tu mogu da stavim samo Dimitrisa Itudisa. Obradovićeve taktičke minijature su jedinstvene u Evroligi. Sa druge strane, ako gledamo strateški, u njegovim ekipama dosta zavisi od motivacije. Ja tvrdim da on ne razume kako igrače ne može da motiviše ovakva atmosfera.

Željko Obradović EPAimages

Predstojeći duel sa Olimpijakosom, koji Partizan dočekuje posle niza oscilacija, Grbović vidi kao test karaktera ekipe.

- Mislim da je ovo težak takmičarski trenutak za Partizan, pogotovo pred meč sa Olimpijakosom. Čeka nas teška utakmica jer su oni ekipa koja igra konstantno, ali se često dešava da padnu pred kraj takmičenja. Razlog za to je što tu ima dosta igrača koji igraju dugo zajedno — lako uđu u rutinu, pa dolazimo do onoga da ti misliš da će tvoj saigrač da uradi nešto što on ne uradi zbog umora, sve to vodi do pada u igri. To se dešava sa Realom, sa Barselonom, pa sada i sa Panatinaikosom koji ima dosta povređenih igrača. U drugom delu ili čak u drugoj trećini situacija će biti potpuno drugačija, jer će svi da grizu da zauzmu što bolju poziciju.

Košarkaši Olimpijakosa EPA

Govoreći o dosadašnjim propuštenim prilikama, Grbović naglašava da se pobede ne gube samo na terenu, već i u pristupu.

- Mogao je Partizan da pobedi Barselonu, ali to je sada sve otišlo u statistiku. U sportu sreću moraš da izazoveš, onaj ko više želi — on ima i više sreće. To je rekao i Željko Obradović na konferenciji. Niko ti neće zameriti ako si izgubio utakmicu na jednu loptu, ali pod uslovom da si dao maksimum. To znači da ne praviš puno grešaka, a mi pravimo dosta grešaka i to u prvom polju napada, često na prvom pasu uspemo da izgubimo loptu. Nemamo ko da štiti kontre, nemamo plejmejkera koji bi bio poslednji čovek, a to je veliki problem.

Dolazak Nikosa Kalatesa vidi kao korak u pravom smeru, naročito u smislu stabilizacije igre.

- Dolaskom Kalatesa igra će se sigurno usporiti, što će biti dosta bolje, jer sada imaš i Bruna Fernanda koji može da igra leđima. Sa druge strane, Tajrik Džons ne može da igra leđima. On je atleta i fantastičan je za trčanje kontri, za skok u napadu ili u odbrani, ali jedan na jedan leđima on ne može da preti i niko neće da skuplja oko njega da bi se izbacio taj spoljni pas do šutera.

Nik Kalates Starsportphoto

Posebno je istakao značaj domaćih igrača, pre svih kapiten Vanje Marinkovića.

- Domaći igrači, na čelu sa Vanjom Marinkovićem, moraju da se probude. Vanja je čist šuter, meni nije jasno kako se to ne koristi. U Realu su redovno radili „liftove“ za Džejsija Kerola, on čovek uđe sa klupe i pogodi trojke 7/7.

Kritički se osvrnuo i na pitanje uloga unutar tima.

- Osnovna stvar koju trener treba da uradi jeste da svakom igraču odredi ulogu. Pravo da ti kažem, ja ne znam gde bih tu stavio Pokuševskog. On je čovek sa 211 cm koji treba da igra spolja, on ima dobru ruku. I dalje je mlad igrač, igrao je u NBA ligi, tamo je šutirao izuzetno dobro. Ne znam zbog čega to ovde nije slučaj. Moguće da je Pokuševskom čvršća odbrana u Evropi problem da se opusti u napadu. Teže je igrati odbranu u Evropi, odnosno napadati je nego u NBA ligi — tamo je sve jedan na jedan, dok ovde imaš i stranu pomoći i hiljadu nekih drugih stvari.

Aleksej Pokuševski Starsportphoto©

Ponovo se osvrnuo na Marinkovića i njegovu šutersku ulogu:

- Vanja Marinković, koji je esencijalni šuter, ako već ulazi na teren, mora da šutira svaki put kada mu se otvori prostor, ma i za milimetar. Niko mu to neće zameriti. Ne sviđa mi se što se dešava da, umesto da iskoristi prve lopte, on ih često vraća nazad. A on nema drugu ulogu osim šuterske u ekipi. Ajde, kapiten je svakako. Mislim da igrači te uloge koje dobijaju od Željka ne sprovode u igri kako bi trebalo.

Grbović smatra da Partizan mora da pronađe emotivnu vezu sa publikom.

- Mora da se pronađe taj trenutak kada će igrači konačno da se povežu sa publikom i atmosferom. Igrači treba da pokažu želju — to im je obaveza. Pa i da izgube danas od Olimpijakosa, oni moraju da izginu na parketu. Ne treba da igraju drugačije čak i da vode ili da gube 10 razlike ili više, moraju da igraju isto.

Navijači Partizana Starsportphoto

Na kraju, osvrnuo se na bolno sećanje iz Madrida, kada je Partizan ispustio plasman na Fajnal-for.

- Ne mogu da zaboravim petu utakmicu u Madridu kada smo ostali bez Fajnal-fora. Mi smo tada poveli sa 15 razlike i to petu utakmicu u seriji u gostima. Znači, to je gotovo, ali nije prvi put da nam se to desilo. U toj utakmici mi nismo imali nijedan ekstra pas dok smo pravili tu razliku — svako ko je bio sam je šutirao. Prvi put, i ovoga se jako dobro sećam, u trećoj četvrtini imamo nekih +15; Ledej je sam u ćošku, dobija loptu i kreće u šut, a sve je do tada pogodio, odlučuje u poslednjem momentu da podeli ekstra pas. U tom momentu utakmica je bila gotova. Nakon toga smo izgubili loptu, isteklo je vreme, Real je krenuo da ubacuje sve i svašta tom svojom divljom košarkom. Rasturili su nas. Od tog ekstra pasa Ledeja mi smo samo to krenuli da radimo, a to je ta opuštenost kada imate veliku razliku. Ma ne treba uopšte tako da se igra; ako mogu da te razbijem 30 razlike — to ću i uraditi. To nema ni ovaj tim Partizana.