Teodosić ga zvao u Zvezdu, a on izabrao Humsku! Ko je Alesandro Pajola i šta donosi Partizanu?

Dojučerašnji kapiten Virtusa, koji važi za odbrambenu zver i jednog od najboljih defanzivaca Evrolige, stiže kao ogromno pojačanje u sistem trenera crno-belih Đoana Penjaroje. 

Lična karta

Pajola je rođen u lučkom gradu Ankoni, a košarkašku loptu je bukvalno uzeo u ruke čim je prohodao. Kada je imao samo tri godine, pratio je svog starijeg brata na treninge lokalnog kluba. S obzirom na to da je bio nemiran i stalno šutirao loptu sa strane, lokalni trener je već kada je napunio pet godina prelomio i ubacio ga u grupu sa dečacima rođenim 1998. godine (dve godine starijim od njega). To prevremeno igranje sa starijima i fizički jačima od sebe razvilo je kod njega borbenost i taj rani odbrambeni instinkt po kome je danas prepoznatljiv.

Najznačajnija sportska i životna anegdota vezana je za njegov odnos sa bivšim reprezentativcem Milošem Teodosićem. Kada je aktuelni funkcioner stigao u Virtus, Pajola je bio mladi igrač u usponu. Italijan je u više navrata isticao da je Teo izvršio ogroman uticaj na njega, kako na terenu, tako i van njega. Prošao je svojevrsnu četvorogodišnju "školu" gde mu je Teodosić bio mentor, učio ga finesama u napadu, kako da sakrije pas i kako da čita protivničke odbrane. Taj odnos je toliko jak da je Teodosić, odmah po preuzimanju funkcije sportskog direktora Crvene zvezde, počeo snažno da vrši pritisak da dovede Pajolu na Mali Kalemegdan. Ipak, u poslednjem trenutku, u trku je uleteo Partizan i pokvario planove klupske legende.

U modernoj košarci je prava retkost da igrač provede celu deceniju u jednom timu. Pajola je u Bolonju stigao još kao klinac, prošao sito i rešeto od italijanske druge lige, pa sve do podizanja pehara FIBA Lige šampiona i Evrokupa, da bi na kraju zadužio i kapitensku traku u Evroligi. Tamo je imao status miljenika navijača, pa selidba u Beograd za njega predstavlja potpuni kulturološki šok. Ipak, navijači se već šale da mu privikavanje na novu opremu neće teško pasti, pošto mu je crno-bela kombinacija ionako u krvi.

Kevin Panter i Alesandro Pajola Starsportphoto

Šta Pajola donosi Partizanu?

Pajola je u Evroligi postao sinonim za "davljenje" protivničkih plejmejkera, a njegov konstantan pritisak na prenosu lopte, sjajno probijanje kroz blokove i duge ruke garantuju Partizanu agresivnost kakvu crno-beli nisu imali još od odlaska Alekse Avramovića.

Sa svojih 194 centimetra visine donosi ozbiljan gabarit za poziciju "jedan", što mu omogućava da bez ikakvih problema preuzima bekove i krila, otvarajući stručnom štabu prostor za najrazličitije taktičke varijacije u odbrani od pik-en-rola. Pored elitnih defanzivnih karakteristika, Italijan poseduje izuzetan košarkaški IQ i igra isključivo za tim. Ne troši lopte, savršeno čita ritam utakmice, retko greši u donošenju odluka i uvek traži ekstra pas kako bi uposlio najbolje pozicioniranog saigrača.

Upravo zbog toga, on stiže kao idealan komplementarni par Karliku Džonsu, jer dok je reprezentativac Južnog Sudana zadužen za napadačku produkciju i poene, Pajola će držati ključeve odbrane i kontrolisati ritam meča na terenu kada se prva zvezda tima odmara.

Alesandro Pajola EPA

Koje su njegove mane?

Sa druge strane, navijači Partizana moraju da budu spremni i na njegove mane, jer Pajola jednostavno nije igrač koji donosi poene. U napadu je prilično skroman i prosečno daje tek oko četiri poena po utakmici, što znači da crno-beli sa njim na parketu gube opasnost od ulaza pod koš. Uz to, šut za tri poena mu nije jača strana, pa će protivničke odbrane svesno rizikovati, ostavljati ga samog na distancu i "puniti" reket kako bi zaustavile ostale igrače Partizana.

On retko ide na polaganje i retko iznuđuje faulove za slobodna bacanja, pošto mu je jedini cilj da doda loptu, a ne da sam poentira. Na sve to, Italijan je prošle sezone operisao koleno i meniskus, zbog čega je pauzirao, pa ostaje da se vidi u kakvom je tačno fizičkom stanju i da li je povreda ostavila traga na njegovu brzinu.

Kada je reč o statistici, u poslednjoj evroligaškoj sezoni u dresu Virtusa, Pajola je prosečno beležio 4 poena, 4,2 asistencije, 2,7 skokova i 1,1 ukradenu loptu po meču, što ga je sa indeksom korisnosti od 6,9 svrstalo među 25 najboljih asistenata elitnog takmičenja. U prvenstvu Italije imao je nešto bolji napadački učinak sa 6,5 poena, 4,6 asistencija i čak 1,6 ukradenih lopti po utakmici, uz solidnih 41% šuta za tri poena gde je uglavnom kažnjavao potpuno otvorene pozicije. Da poseduje ozbiljan potencijal pokazuju i njegovi rekordi karijere na pojedinačnim utakmicama, gde je francuskom Asvelu ubacio maksimalnih 14 poena, Makabiju podelio 10 asistencija, dok je protiv Panatinaikosa sakupio 10 skokova, a turskom Fenerbahčeu „ukrao” čak 4 lopte.