SP2026
Dakle, u modernoj Evroligi više nije dovoljno okupiti kvalitetan roster. Presudno je pogoditi sa igračima koji će nositi ekipu kada je najpotrebnije. Upravo je to bio najveći problem Partizana tokom prethodne sezone.
Najskuplji nisu bili i najvažniji
Na papiru, bivši ABA prvak je imao jedan od najkvalitetnijih sastava poslednjih godina. Klub je ozbiljno investirao u tim, a najveća očekivanja bila su od igrača koji su stigli sa NBA reputacijom. Međutim, upravo oni nisu napravili razliku.
Recimo, Šejk Milton (29) nikada nije uspeo da se prilagodi evropskoj košarci u meri u kojoj se očekivalo. Povremeni kvalitetni potezi nisu bili dovoljni da opravdaju status jednog od najplaćenijih igrača ekipe, a još veće razočaranje predstavljao je Džabari Parker (31).
Nekadašnji drugi pik NBA drafta trebalo je da bude igrač oko kojeg će se graditi napad Partizana. Umesto toga, njegova sezona bila je puna oscilacija. Bilo je utakmica u kojima je pokazivao klasu zbog koje je svojevremeno važio za jednog od najvećih talenata američke košarke, ali je takvih partija bilo premalo da bi opravdao ogromna očekivanja i visoka finansijska ulaganja. Kada dvojica igrača koji bi trebalo da budu lideri ne preuzmu odgovornost, teško je očekivati ozbiljan rezultat u najjačem evropskom takmičenju.
Momak iz Čikaga i dalje je formalno član kluba iz Humske, iako je očigledno da i uprava i navijači crno-belih priželjkuju rastanak. Pregovori oko njegovog odlaska između samog igrača, beogradskog kluba i španskog Huventuda trenutno su zapeli zbog nekoliko spornih tačaka. Kako tri strane ne uspevaju da pronađu kompromisno rešenje koje bi odblokiralo situaciju, sudbina bivšeg NBA asa ostaje potpuno neizvesna, pa je i dalje nepoznato čiji će dres nositi naredne sezone.
– Parker ima veoma jak ugovor i najpre mora da postigne dogovor sa Partizanom. To se za sada nije dogodilo. Kada se ta situacija razjasni, onda ćemo i mi moći da reagujemo. On je ranije pokazao želju da ostane kod nas, ali trenutno mnogo toga ne zavisi od Huventuda. Prema informacijama koje imamo, neće biti lako da se pronađe rešenje koje će odgovarati svim stranama – rekao je trener Huventuda Danijel Miret, kluba u kojem je Džabari deo prethodne sezone proveo na pozajmici.
Karlik nije mogao sam
Jedan od retkih koji je opravdao poverenje bio je Karlik Džons (28). Američki plejmejker vrlo brzo se nametnuo kao glavni organizator igre i čovek koji je u najtežim trenucima preuzimao odgovornost. Međutim, ni njegov kvalitet nije mogao da nadoknadi ono što je nedostajalo Partizanu.
Momak rođen u Sinsinatiju je tokom sezone imao problema sa povredom, pa je često ostajao bez adekvatne pomoći. Kada je najveći teret ostao isključivo na njemu, protivnici su lako pronalazili način da zaustave igru bivšeg srpskog i regionalnog prvaka. Evroliga je odavno postala takmičenje u kojem jedna zvezda nije dovoljna. Za ozbiljan rezultat potrebna su najmanje dvojica ili trojica igrača sposobnih da rešavaju utakmice.
Problem nije bio u rezervistima
Tokom sezone Partizan je pokušavao da rešava određene probleme naknadnim dovođenjem igrača. Stigli su Nik Kalates, Tonje Džekiri i Bruno Fernando, ali nijedno od tih pojačanja nije moglo da promeni ono što je bilo suštinski problem. Rezervni plejmejker ili dodatni centar mogu da prošire rotaciju, ali ne mogu da zamene igrače koji bi trebalo da budu nosioci ekipe.
Upravo je to lekcija koju su mnogi evroligaški klubovi naučili poslednjih godina. Tržište usred sezone više nije ono što je nekada bilo. NBA timovi imaju proširene rostere, razvojna liga nudi ozbiljne ugovore, dok NCAA zahvaljujući NIL ugovorima zadržava veliki broj talentovanih igrača u Americi. Zbog toga vrhunski košarkaši gotovo da više nisu dostupni tokom zime. Ako promašite u julu ili avgustu, teško da ćete grešku ispraviti u decembru.
Hejs jeste dobro pojačanje, ali...
Prvi letnji potpis predstavlja Kevarijus Hejs (31). Snažni američki centar iza sebe ima nekoliko kvalitetnih evroligaških sezona i važi za jednog od pouzdanijih defanzivnih visokih igrača na evropskom tržištu. Njegov dolazak doneće veću čvrstinu pod košem i produžiti rotaciju na centarskim pozicijama zajedno sa Žofrijem Lovernjom i Tonjeom Džekirijem. Reč je o klasičnom odbrambenom „rudaru“ koji ne troši lopte u napadu, već živi od čvrstih paravana, brutalnih zakucavanja iz „pik en rola“ i bespoštedne borbe za svaku ničiju loptu pod obručem.
Njegovo najjače oružje su neverovatno dugačke ruke i brze bočne kretnje, zbog čega je i dobio nadimak „Spajdi“. Penjarojin Partizan u njemu dobija istinsko odbrambeno sidro, energetsku bombu i igrača sa vojničkim mentalitetom koji ne bira utakmice i gine za tim od prve do poslednje sekunde.
Međutim, Hejs nije igrač oko kojeg se gradi tim. Njegova uloga je da doprinese sistemu, a ne da rešava utakmice kada se lomi rezultat. Zato njegovo dovođenje ne znači da je završen najvažniji posao.
Najvažniji potpis tek se čeka
Crno-bele su ovog leta napustili Sterling Braun, Isak Bonga, Dvejn Vašington, Dilan Osetkovski, Bruno Fernando, Mika Murinen, Aleksa Radanov i Šejk Milton, dok budućnost Džabarija Parkera i Alekseja Pokuševskog još nije potpuno definisana. Istovremeno, trener Đoan Penjaroja tek treba da dobije igrače koji će preuzeti najveću odgovornost.
To su košarkaši koji moraju da donose poene kada napad stane, da rešavaju neizvesne završnice i rasterete Karlika Džonsa tokom cele sezone. Bez takvih igrača teško je govoriti o ozbiljnim ambicijama u Evroligi.
Klub iz Humske je napravio prvi korak, ali prelazni rok će biti ocenjen tek kada budu stigli igrači koji mogu da promene odnos snaga na Starom kontinentu. Prošla sezona pokazala je koliko je skupo kada najveća ulaganja ne donesu očekivani učinak. Upravo zato ovog leta neće biti dovoljno samo dovesti kvalitetne košarkaše. Biće neophodno dovesti lidere. Jer crno-beli više nemaju prostora da još jednu sezonu čekaju da njhova najskuplja pojačanja takoreći "prorade".
Komentari
Ostavite komentar