Kada je čoveku potreban spokoj, uteha, mudrost ili ohrabrenje, mnogima je logično da se okrenu veri u Boga i da savet potraži od svog duhovnika, kojoj god religijskoj grupi da pripada.
Zanimljivo, jedan od starešina muslimanske vere u Srbiji, muftija Mustafa Jusufspahić, veliki je navijač Partizana i to još iz perioda njegovog detinjstva, kada je čak i igrao fudbal u voljenom klubu. Ipak, časnom muftiji je u poslednje vreme košarka glavni izvor zabave kada je sport u pitanju i s time u vezi, nije propustio evroligaški večiti derbi koji je bio odigran u četvrtak.
Štaviše, čak je na svom nalogu na društvenoj mreži "Iks" iskoristio priliku da "pecne" Crvenu zvezdu objavom "odlično odrađen trening", na konto kontroverzne izjave trenera Saše Obradovića posle jednog drugog duela velikih rivala.
Međutim, u razgovoru za portal "Sportinjo" Mustafa Jusufspahić se pokajao i priznao da je pogrešio kada je to napisao.
- Ne treba ići tim putem. Ne treba se obazirati na to. Svako treba sebe da ispravlja i da se ne raspravljamo. Ja to nikad ne bi trebao da govorim. Pogrešio sam što sam odgovorio na to. Jer, ako krenemo da se raspravljamo, onda raspravi nema kraja. Propustićemo mnogo lepog vremena da se pred Bogom ispravljamo. Verujem da je i Obradović uvideo da je pogrešio, kada je to izgovorio - rekao je Jusufspahić.
Naš sagovornik tvrdi da Saša Obradović mora da pazi šta govori i saglasan je sa konsatacijom da je spornom izjavom dao dodatni motiv Partizanu.
- Kod sportista posebno, to sigurno daje dodatni motiv. Nema jačeg motiva nego kad te neko potcenjuje. Kada neko želi da te obezvredi, da te ismeje u društvu... To sve može da konotira ta izjava. Verujem da bi trener, kao najmudrija glava tog kluba, trebalo da pazi šta govori. Poštujem gospodina Obradovića, njegove uspehe, posebno dok je bio trener Monaka i smatrao sam ga umerenim čovekom. Nisam ga nikada doživljavao kao nekoga nad kim emocije vladaju, a ne um. Upamet se svi, pa biće nam bolje - poručio je Jusufspahić.
Sport kod nas često stvara podele u društvu
Upitali smo muftiju da prokomentariše ludu sezonu Partizana, koji se dolaskom trenera Đoana Penjaroje malo oporavio.
- Hvala Bogu, konsolidovale su se malo stvari. Igrači su shvatili gde se nalaze i šta treba da rade. Faktori sa strane su pokušavali da utiču na rad Partizana kao kluba. Volim sport i želim da sport ostane sport i da imamo najlepše rivalstvo koje imamo sa Crvenom zvezdom. Da partizanovci navijaju za Zvezdu kada igra protiv stranaca i da zvezdaši navijaju za Partizan kada igra protiv stranaca. To je ono što pospešuje i naše jedinstvo u državi. Mnogo je važno. Ne treba potcenjivati sport u tome. Neki su faktori su dosta uticali da nam sport postane ključan u razbijanju našeg društva. Meni je u interesu da Srbija ima što više predstavnika u međunarodnim takmičenjima, ali sam najvatreniji kada igra Partizan, naravno - naglasio je Jusufspahić.
Kada se malo osvrnemo, Partizan poslednjih godina baš nema sreće, iako je utisak da je mogao mnogo više, pogotovo u Evroligi.
- Meni je ono sa Real Madridom... To mi je, jednostavno... Takva dešavanja, takav splet okolnosti, to je moguće samo u horor filmovima. Eto, nije bilo suđeno, što bi rekli mi vernici. Suština je bila, da taj dan nije trebalo igrati treću utakmicu, kada se dogodila tragedija u Ribnikaru. To je nama za nauk, za ubuduće, da takve greške ne smemo da ponovimo. Tim je dobar, ali je još bolji ako su tu i navijači. Da navijanje traje koliko treba da traje, a ne da se navija samo jedno poluvreme. Pola utakmice navijati je kao pola utakmice igrati. Još su nam "uzeli" i Egzuma i Pantera... - prisetio se Jusufspahić.
Božja iskušenja
Na pitanje da li Bog možda testira navijače Partizana kroz razne nesreće i baksuze, Mustafa Jusufspahić je rekao da je to i te kako istina.
- Pa i kroz Partizan i kroz Zvezdu. Bog ima plan za sve nas. Prvo nam je stvorio zemlju, pa nas, a pre toga nam je dao da budemo u raju. Prvo nas je tu testirao. Pa kad je video da i pored raja koji nam je dao, mi hoćemo na jedno drvo, pa kaže: "Sada siđi dole, da vidiš šta si imao". Idemo na zemlju i tu dobijamo iskušenja. Iskušenje je da nam materijalizam ne okupira srce. Data je duša u telu, a mi ovde uvek idemo "u zdravom telu, zdrav duh". Kao da je zdrav duh nešto usputno. Taj duh je suština. Telo ode na kraju crvima, ali duša se uzdigne Bogu - izjavio je Jusufspahić, pa u istom dahu nastavio:
- Nema tu nekog baksuzluka, jednostavno, imate da radite do kraja. Ne možeš ti da se uzdigneš na pola puta i da kažeš: "E, ja sam sada vredniji pola miliona, neću da igram ako mi ne platiš". Ne može da se to sakriva pod baksuzluk. Može da se stavi pod nešto drugo. Sve je materijalno - i slava i položaj i novac. I deca su nam materijalna, ali moramo da ih odgajamo, jer to je duhovno. Čist vazduh da im obezbedimo. Vazduh je nevidljiv, ali toliko vredan, bez njega se ne može. Nevidljiv je kao što je i duša. To ti je pokazatelj šta je vrednost. Kad zatvoriš oči, ne vidiš ti ništa drugo, samo osetiš vazduh koji te stimuliše da dišeš, da živiš... Tek tada vidiš šta je pravo bogatstvo. Da imaš ta pluća, da dišeš... Sada, ti momci koji su u jednom trenutku pomislili da su božanstva, njih moraš čuvati, odgajati ih, davati im duhovnu hranu. Ne samo da ih hraniš u telesnom smislu, da im daješ razne dodatke, suplemente za mišiće i da na kraju budu samo brdo mišića koje ne razmišlja.
Duhovno uvek ispred materijalnog
Dotakao se naš sagovornik i teme odlaska Željka Obradovića i prema njegovim rečima možemo da zaključimo da mu je teško pao.
- Nama su pokušali da izbiju glavu, da izbiju stratega, onoga što razmišlja na terenu. Hoće da ga unište, da mu unište i karijeru. Čovek je osvojio devet titula... Sve je to deo našega duha. Svaki uspeh je deo Partizana, deo Srbije. I to ne može da se svojata nikakvim parama. To smo mi, to je porodica. To je ono što moramo da sačuvamo. Naša škola nije samo škola sporta, već i sportskog duha. I na terenu i na tribinama. Ta škola mora da ostane, a neko je tu školu hteo da hakuje i da je uzme sebi za svoje pare. Ne damo mi to. Kad vidimo da je dotle došlo, onda ću i ja sa svojom kapom da izađem na teren ako treba. Zajedno sa prijateljima iz crkve i drugih verskih zajednica. Nisam tu došao kao muftija, već kao Mustafa. Tako dolazim na utakmice, ali ako treba, dolaziću i kao muftija - odbrusio je Jusufspahić, pa za kraj "poentirao":
- Moramo uvek da budemo spremni na mir, jer mir je ime Božje. I to je pobeda. Mora da se pobedi onaj sujetni u meni ili ti da pobediš svog sujetnog u sebi. I da bismo svoj ego spustili na, mi muslimani kažemo sedždu, a hrišćani na veliku metaniju, Bogu, svom stvoritelju. I da igramo kao njegova stvorenja. Da se družimo. Dao nam je priliku da se kroz sport gradimo, izgrađujemo, ali bez sportskog duha, džabe sve. To je rat. Kakva je razlika onda između rata zverskoga i takmičenja bez sportskog duha? Možemo se potući, glumiti neku civilizaciju koja uopšte nije deo nas.
BONUS VIDEO
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar
04.04.2026
15:00
0Komentara