Karlik Džons razvezao jezik, progovorio o problemima u Partizanu, branio Parkera..

Tajrik Džons je pre nekoliko nedelja napustio crno-bele, nakon što je ušao u otvoreni sukob sa delom navijača, pa povratka nije bilo.   Bio je izviždan u Beogradskoj areni na utakmici protiv Bajerna, a još dramatičnije scene videli smo nakon poraza od Makabija. Pozivao je navijače koji su mu dobacivali, pa je umalo došlo do eskalacije i fizičkog obračuna. Inače, Džouns je propustio nekoliko utakmica ili ih je napuštao nakon početka zato što je prijavljivao povredu. 

Karlik nikoga nije imenovao, ali je možda mislio na Tajrika kada je rekao da neki igrači nisu bili svesni očekivanja navijača.

- Neki igrači možda nisu shvatili koliko su navijači "zagriženi". Rekao bih da smo se ponekad previše zanosili stvarima koje su se dešavale van parketa, i da smo dopuštali da nas neki porazi slome. Mnogo smo pričali o tome kako da prekinemo seriju poraza. I zaista vidim da igrači pokušavaju da shvate gde se nalaze. Jasno mi je da navijači možda misle da mi nismo dovoljno brzo shvatli gde se nalazimo... Bio sam tu i kada smo gubili, i znam da navijači od nas žele samo da se borimo. Za njih nije kraj sveta ako smo izgubili, a borili se. Ali ako izgubimo, a ne borimo se, e onda je kraj sveta. Mnogo nam se toga izdešavalo ove sezone, ali su igrači i dalje pozitivni. Ne odustaju i pokušavaju da dođu do pobedničkg recepta - kazao je za Sportal Karlik Džons.

Parkeru hoće da prišiju

DžabarI Parker i Šejk Milton su dovedni kao dva najveća pojačanja ovog leta, ali nisu ispunili očekivanja. Džabari Parker već nedeljama ne igra zbog odluke trenera Đoana Penjaroje, a Šejk Milton nikako da se oporavi od silnih povreda...

- Što se tiče Šejka, on je došao iz NBA lige, i naravno da mu je teško. Osim toga, imao je mnogo problema s povredama. Taman se oporavi i vrati na parket, i onda obnovi povredu ili zadobije neku novu. Mislim da bi stvari bile drugačije da je ostao zdrav. Ali pazite, on je jako dobar momak. Pozitivan je i uprkos povredama, i znam da želi da bude ovde. Znam da želi da igra. Sjajan je saigrač, ne bih voleo da neko pomisli drugačije. Isto važi i za Džabarija, samo što je on malo drugačiji od ostalih. Tiši je. Mislim da je dobar igrač, dobra osoba. Ljudi pokušavaju da mu prišiju da ne želi da bude ovde, da se ne trudi...

Uskoro povratak

Svi sa velikim nestrpljenjem navijači čekaju povratak Džonsa na parket. 

-Trebalo bi u februaru, najverovatnije posle Kupa. Još uvek ne znam tačno. Radim s doktorima, trenerima, ubrazavam proces oporavka. Postepno počinjem da treniram s opterećenjem jer želim da vidim kako će mi stopalo reagovati.

Džons smatra da je povreda bila jedan od ključnih trenutaka koji je promenio tok sezone.

- Mislim da je moja povreda prouzrokovala veliki problem. Da sam ja bio zdrav, da sam igrao, bio lider, mislim da bi i ekipa bila u drugačijoj situaciji. Ne želim da kažem da bismo bili prvi na tabeli da sam ja igrao ili da bismo bili najbolji tim u ligi, ali mislim da bismo bili u drugačijoj situacji. Jer, išlo nam je prilično dobro pre nego što sam se povredio. Prošle sezone nam je najveći problem bilo zatvaranje utakmica, a čini mi se da smo na početku ove bili mnogo bolji u tome, da smo naučili iz sopstvenih grešaka. Videlo se to u mečevima sa Milanom, Efesom, Baskonijom. Shvatili smo da detalji rešavaju pitanje pobednika. A onda sam se ja povredio, nastao je pravi haos, i eto...

Povreda mu je teško pala i na ličnom planu.

- Bilo je jako teško gledati, znajući da ne mogu da pomognem saigračima. Zapravo, nisu mi samo saigrači, nego braća. Zaista mi je bilo teško što nisam mogao da budem s njima u meri u kojoj obično jesam. Nisam putovao s njima, trenirao, znate na šta mislim. Žao mi je što nisam mogao da budem pored njih i da im pomognem, da igram i borim se s njima. Pokušao sam da ostanem pribran, smiren, jer je košarka moj život. A tokom prethodna tri meseca mi je bila „oduzeta“. Zbog toga sam bio frustriran... Na kraju, ponosan sam na moje saigrače i na ono što rade i uprkos teškoj sitauciji. Što i dalje izlaze na teren i daju sve od sebe, što se nadmeću. I mislim da bi svi trebalo da budemo blagosloveni što imamo priliku da igramo pred ovakvim navijačima.

Tajrik je moj brat

Nedostaje mu Tajrik Džons, koji je prešao u Olimpijakos.

- Definitivno neće biti isto bez njega. On je moj brat, voleli smo da se šalimo da smo davno razdvojena braća. Bio mi je cimer u svlačionici, ormarić do ormarića, i mnogo smo pričali. Zapravo, i danas mnogo pričamo. I naravno da će zbog toga biti čudno što ne igramo zajedno. Imali smo sjajan odnos, i i dalje smo veoma bliski. Bio sam zatečen kada sam saznao da odlazi, nisam uopšte bio pripremljen. Ali kažem, brat mi je, i srećan sam zbog njega. Osećam da mu je sada bolje, i zbog toga sam srećan. Voleo bih da je i dalje s nama, da bude kao prošle godine, da nam donosi energiju... Ne želim da zalazim u to šta je pošlo po zlu između njega i kluba, ali moramo da nastavimo dalje, i da se priviknemo na novonastale okolnosti.

Razumem navijače

Emotivno je govorio o navijačima Partizana i njihovoj strasti.

- Čak se i meni to desilo kada sam došao ovde prošle sezone... to da nisam odmah uspeo da shvatim i razumem svu tu strastvenost, ljubav. Navijačima Partizana nisu toliko bitne pobede, koliko da igrači ginu za klub. Na primer, prošle sezone je Arena uvek bila puna čak i kada smo gubili. Zaista mislim da su Partizanovim navijačima borba i požrtvovanje najbitniji.

BONUS VIDEO