Bolan kraj onoga što je trebalo da bude vrlo uspešna sezona. Crvena zvezda je u jednom trenutku čak bila i prva na tabeli Evrolige, pred ulazak u poslednjih nekoliko kola šesta, ali je na kraju zbog brojnih kikseva pala tek na 10. mesto i tako sebi zakomplikovala život.
Ne samo da je izgubila prednost domaćeg terena u plej-inu, već je dobila zadatak da savlada Barselonu u istoimenom gradu, inače ekipu koja ju je dva puta u toku regularnog dela šampionata lagano nadigrala.
Kada je "blaugrana" povela sa 22 poena razlike, postalo je jasno da je za Zvezdu došao kraj. Istina, uspeli su crveno-beli da priprete do kraja susreta, ali su opet svojim greškama propustili šansu da se vrate, što je ujedno prikaz čitave ove sezone.
Važno je spomenuti da tim sa Malog Kalemegdana sebi nije činio usluge. Štaviše, pojedini potezi su bili neshvatljivi i nezapamćeni u profesionalnoj košarci, što ne samo da ume da stvori negativnu energiju u klubu, već i da privuče lošu karmu.
Slučaj "Jago dos Santos"
Vrlo retko se dešava (verovatno nikada) da jedan igrač, kada mu je saopšteno da se na njega ne računa, dobije poziv da se vrati usled povrede drugog člana tima i da onda, pred kraj sezone, opet bude otpisan.
Uprkos tome što bi većina košarkaša bila sujetna da se našla u takvoj poziciji, Jago dos Santos nije bio takav. Prihvatio je ponudu, ponovo se obreo u Zvezdi i, istina, igrao promenjivo. Što i nije tako čudno kada veruješ da ti prethodno nije iskazano poštovanje kakvo zaslužuješ.
Onda, kada je došlo vreme da se igraju ključne utakmice, klub odluči da si ponovo prekobrojan i da šansu pruži igraču koji nema nikakvog iskustva igranja u velikim mečevima.
Stefan Miljenović je mnogo puta pokazao da je izuzetno kvalitetan košarkaš, vredan ukazivanja šanse, ali je pokazao i to da i te kako nije spreman za najveću scenu, što je moglo da se vidi u susretu sa Partizanom tokom kojeg je, verovatno iz straha, promašio tri čista zicera.
Na kraju, Srbin iz Kanade nije ni igrao protiv Barselone, pa se postavlja pitanje - da li bi možda Jago bio od pomoći da je bio prisutan? Mnogo puta je vadio Zvezdu iz go*ana u prošlosti, pa nije isključeno da bi bio "iks faktor".
Ovako, trener Saša Obradović je samo imao iskusnijeg igrača manje u rotaciji na poziciji plejmejkera, pa su tu ulogu na smenu obavljali Kodi Miler-Mekintajer i Džered Batler koji su ove sezone na parketu zajedno ukupno proveli 1.575 minuta.
To znači da je stručni štab imao otežan posao prilikom njihovog odmaranja, te da je bio prinuđen da razmišlja o tome kako da ih drži zajedno u petorci, a da istovremeno bar jedan od njih pokriva mesto plejmejkera i bude bez drugog na terenu.
Zaključak - trebalo je ostati dosledan, ne vraćati Dos Santosa, već odmah u vatru baciti Stefana Miljenovića, kako bi se osposobio za završetak sezone. Ovako je Zvezda došla u situaciju da u jednom trenutku ima 22 igrača u sastavu, a u drugom da joj fali iskusan plejmejker.
22 igrača u sastavu
Nije isključeno da je Zvezda oborila neki rekord kada je u pitanju broj registrovanih igrača u jednom trenutku sezone. Naravno, bilo je tu nekoliko mladih talenata, ali većinski, tim su sačinjavali prekaljeni košarkaši sa izdašnim zaradama. Naravno, nije greška u tome što se tako nešto dogodilo. Najzad, crveno-beli su imali ogromnih problema sa povređenim igračima, ali jeste greška što su ugovori sa zamenama potpisivani do kraja sezone.
I ne, ovo nije tema o tome kako klub to finansijski može da podnese, već koliko je komplikovano vršiti rotacije tako da svi članovi ekipe budu zadovoljni. Niko ne želi godinu da provede sedeći na klupi.
Moguće da je upravo ova činjenica glavni razlog za kolaps rezultata, pogotovo kada se u obzir uzme da je Zvezda najbolju košarku igrala kada je imala najviše povređenih igrača.
Zamislite sebe u situaciji da morate da odlučite kome dati loptu u ruke kada u rotaciji imate napadače poput Džereda Batlera, Džordana Nvore, Kodija Miler-Mekintajera, Tajsona Kartera, Hasijela Rivera...
Svako od njih će želeti da kreira za samoga sebe, da uzima najveći broj šuteva, a kada ne ispuni kvotu koju veruje da zaslužuje, može da dođe do nezadovoljstva. Naravno, ne tvrdimo da se od spomenutih košarkaša neko požalio, ali se definitivno pokazalo da je Zvezda imala problem kada je bila najbrojnija.
Zaključak - trebalo je potpisati kratkoročne, tromesečne ili jednomesečne ugovore sa igračima koji su došli kao zamene za povređene članove tima ili angažovati one kojima neće biti problem da upadnu u drugi plan kada se pojedinci oporave.
Odlasci u najgorem momentu
Donatas Motiejunas i Milan Minić su napustili Zvezdu jedan dan pred utakmicu sezone. Prvi se vratio u Litvaniju, a drugi je otpušten. Da li je moglo da se sačeka da se završi plej-in ili plej-of u slučaju prolaska u tu fazu takmičenja?
Košarkaški tim je kao svaki poslovni kolektiv. Neko se sa nekim voli, neko sa nekim ne voli i to je sve normalno. Sad... U slučaju da je neko imao fantastičan odnos sa, npr. Milanom Minićem, da li je razumno pretpostaviti da će njegov odlazak emotivno uticati na tog nekog igrača? Isti slučaj je i sa Donatasom Motiejunasom.
Takođe, kada takve priče isplivaju na površinu, one često skreću pažnju sa bitnije stvari i dešavanja na terenu. Pa, setite se i sami kako je bilo kada je neki vaš kolega dobio otkaz. Sigurno se o tome pričalo danima.
Zaključak - trebalo je sačekati da se završi plej-in da se prave rezovi unutar tima. Pričamo o periodu od nedelju dana. Ništa loše se ne bi dogodilo da su bili malo odloženi.
Izjave trenera
Saša Obradović je imao nekoliko kontroverznih, nesportskih i netaktičnih izlaganja tokom sezone, čime je navukao lošu karmu na tim. Ne karmu u religijskom smislu, već u filozofskom.
Ne u smislu da je neka viša sila kaznila trenera Zvezde, već da posle pojedinih izgovorenih reči često dolazi do reakcije onoga protiv koga su bile usmerene.
"Malo jači trening" je sad već postala čuvena izjava koju sarkastično koriste ne samo navijači Partizana, već i igrači i menadžment crno-belih, koji su tako dobili dodatni motiv da zagorčaju večitom rivalu život u Evroligi. To su i učinili.
Tu je i "neko će da mu polomi ruku" upućena mladom Bogoljubu Markoviću, pa je isto tako, vrlo verovatno, Saša Obradović dao biseru srpske košarke dodatni motiv da pobedi Zvezdu u budućnosti.
Pritom, kakva je to izjava, zaboga? Pričamo o momku koji ima 20 godina. Momku prema kome bi trebalo imati pedagoški pristup. Na normalan način mu ukazati na to gde greši i kako bi trebalo da se ponaša.
Zaključak - odmerenije, taktičnije izjave "idu dalekim putem". Kontrola emocija je nephodna za vrhunsko obavljanje trenerskog posla, kako na terenu, tako i van terena.
Bez domaćih igrača
Ako je neko bio prepoznatljiv po bazi domaćih igrača onda je to Zvezda. Prošle godine ih je bilo više od 10, a ostvaren je identični rezultat kao i u ovoj sezoni tokom koje uglavnom igraju stranci.
Jedini Srbin koji je dobio minute protiv Barselone u odlučujućoj utakmici bio je Nikola Kalinić. Kapiteni Ognjen Dobrić i Dejan Davidovac nisu ulazili u igru, isto kao i Stefan Miljenović. I to je u suštini to. Crveno-beli nemaju više domaćih igrača koji bi mogli da imaju doprinos na najvišem nivou.
Spomenuta situacija je još bizarnija i kada se u obzir uzme da je Zvezda (kao i Partizan) potpisala trogodišnji ugovor sa Evroligom i da je konačno dobila malo lufta da u vatru ubaci nekoga ima potencijal, a nije dostigao vrhunac.
Primera radi, prošlogodišnji učesnici fajnal-fora Evrolige, Monako, Panatinaikos i Olimpijakos, imali su ozbiljnu bazu domaćih igrača, dok Real Madrid gotovo da ne počne sezonu bez nekog talenta kome pruži šansu.
Zaključak - Nijedan od ovih timova ne pravi loše rezultate zato što koristi igrače iz svoje zemlje. Istina, oni nisu garant uspeha, kao što i kompletno inostrani tim nije garant neuspeha, ali potrebno je napraviti balans, zato što domaći košarkaši imaju neuporedivo više vatre u sebi u odnosu na strance. I to je činjenica.
BONUS VIDEO
Slične vesti
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar
22.04.2026
11:10
0Komentara