Stalno ih vređaju, a oni su elita: Kako se postaje evroligaški sudija - "Jedna greška i sve može biti gotovo!"

Često kritikovani, retko hvaljeni, ali uvek pod lupom – evroligaške sudije su elita košarke na evropskom tlu, hteli to mnogi da priznaju ili ne.

Ali, kako se zapravo stiže do te vruće pištaljke? To je pitanje na koje ćemo u ovom tekstu pokušati da odgovorimo, uz razgovor sa jednim iskusnim arbitrom. Iako je zbog prirode posla i oštrih pravila odlučio da ostane anoniman, otkrio nam je razvojni put jednog košarkaškog sudije - od samih početaka pa sve do parketa Evrolige. 

- Put od lokalnih betonskih terena do Evrolige nije sprint, već iscrpljujući maraton koji zahteva mnogo odricanja, rada, truda, kao i energije - počeli smo razgovor sa današnjim sagovornikom. 

Kao što smo mogli i pretpostaviti, sve počinje od osnovne obuke, testova, a potom i prakse na utakmicama mlađih kategorija. 

- Košarkaški savezi svake zemlje barem jednom godišnje organizuju kurs za nove sudije. Nakon što se zainteresovani kandidati prijave, oni prolaze teorijsku, a potom i praktičnu obuku. Posle toga, oni koji su stekli zvanje košarkaškog sudije, dobijaju utakmice mlađih kategorija sa iskusnijim kolegama. Postoje ljudi koji i na tom nivou prate napredak i razvoj sudija, pa se već tada stvara određena vrsta selekcije, a u zavisnosti od kvaliteta suđenja i perspektive. Kada za to dođe vreme, najbolji se unapređuju u seniorsku košarku. 

Ilija Belošević - jedan od najboljih srpskih i evroligaških sudija Starsportphoto©

Svaki početak je težak, a posao košarkaškog sudije zahteva potpunu posvećenost. 

- Prvo se kreće od najnižih rangova, koji su po mnogima i najteži. Ne samo zato što je tada mladim sudijama početak karijere, već i iz prostog razloga što se prvi put u životu susreću sa seniorskom košarkom koju možda nisu imali priliku ni da igraju. Mnogo je tu faktora - od postavljanja kriterijuma na mečevima koji su i te kako puni kontakata, posebno ukoliko u njima učestvuju nešto iskusnije ekipe, pa sve do izazova prigovora i burnih reakcija, koji su u nižim ligama znatno izraženiji nego na nekom višem nivou. Počinje se u mehanici dvojice sudija, a na svakoj utakmici je prisutan i delegat, koji prati rad svih aktera. Pored toga, na utakmici može biti i kontrolor suđenja, odnosno neko zadužen za unapređenje i razvoj sudija, koji uglavnom prati perspektivnije arbitre. Čini mi se da je pravilo da se sudija u svakom od rangova zadrži minimum dve sezone, ali postoje izuzeci kod izuzetno talentovanih kolega. 

Prvi veći izazov kod svakog arbitra jeste seniorska košarka, tačnije najniže lige neke države, čije utakmice sude "samo" dvojica sudija. 

- Sam početak suđenja seniorske košarke je izuzetno stresan i zahtevan, pa mnogi baš tada odustaju od sudijskog poziva, jer jednostavno ne mogu da se nose sa pritiskom. Mnoštvo odsuđenih teških mečeva, makar u tom trenutku, ali i određena količina sreće, potrebna je za napredak. Naravno, bez konstantnog rada na sebi, unapređivanja iz meča u meč i potpune posvećenosti, nemoguće je dostići visine o kojima sigurno svaki sudija mašta na startu karijere. Prostora za greške je sve manje i manje kako sudija napreduje, a upravo jedna loše odsuđena utakmica, arbitra može koštati napretka u viši rang, makar te takmičarske godine. Kako na najnižem, tako i na najvišem nivou - jedna greška i sve može biti gotovo... Naravno, i kada se očigledno pogreši nije smak sveta za čitavu karijeru, ali to kasnije povlači kazne, tačnije dolazi do manjeg broja mečeva na kojima ste delegirani. Takođe, ako se loše utakmice iznova ponavljaju, u najgorem slučaju dolazi i do skidanja sa liste sudija lige i spuštanja u nižu ligu. 

Kako se napreduje, odgovornosti se povećavaju, ali kao i u svakom poslu, stiče se određeno iskustvo. 

- Kako vreme odmiče i kako sudije napreduju, dolazi se do ranga gde je zastupljena mehanika trojice sudija, kao što je to slučaj u Evroligi. Upravo iz razloga što najniže rangove sude samo dvojica sudija, to daje dodatnu težinu poslu, pa "dodavanje" još jednog kolege na utakmicama viših liga, unosi potpuno novu dimenziju. Ozbiljnije lige nose i više odgovornosti, što je sasvim logično. Sudije dobijaju priliku da sude utakmice od nacionalnog, a kasnije i evropskog značaja, posebno u današnje vreme i činjenice da ulaganja u košarku nikada nisu bila veća. Kako vreme prolazi, najbolji arbitri dolaze do najviših nacionalnih rangova i onda pred sobom imaju dva moguća puta - FIBA ili Evroliga. Da ne ulazimo u preterane detalje, manje-više je jasno šta koji put nosi, ali je činjenica da je kvalitet arbitara u Evroligi, na višem nivou u odnosu na FIBA takmičenja. 

Mi smo se fokusirali na put evroligaških sudija, takmičenja koje je sam krem košarke u Evropi.   

- U današnje vreme, da bi vas skauti Evrolige uopšte primetili, morate godinama biti pouzdani, odnosno konstantni u domaćem prvenstvu ili regionalnim takmičenjima (poput ABA lige). Uglavnom, dobar deo sudija put ka Evroligi vodi tako što steknu status FIBA sudije i ispeku zanat na raznim međunarodnim turnirima. Postoje ljudi koji sve to pomno prate, a potom i pozivaju sudije u Evroligu. Ipak, naravno, i tu postoji dosta izuzetaka, odnosno sudija koji nikada nisu sudili FIBA takmičenja, a dostigli su visine Evrolige. Činjenica je da svako ko deli pravdu u Evroligi, svoje mesto je i te kako zaslužio. Arbitar pre samog dolaska u Evroligu, prolazi određene turnire koje takmičenje organizuje (ANGT), a kasnije, kao i kolege na svim nivoima, testove, analize utakmica, itd... Put među najbolje sudije u Evropi, popločan je mukotrpnim dugogodišnjim radom.

Utakmica je mnogo, prostora za grešku sve manje i manje, posebno kada meč ulazi u neizvesnu završnicu i svaka odluka može da reši ishod istog. 

- Teško je izbrojati koliko svaki arbitar odsudi utakmica u toku jedne sezone. Oni najiskusniji, svakako imaju više bitnijih i težih mečeva, a misija na svakom je ista - biti nevidljiv i ni na koji način ne uticati na ishod istog. Najbolji sudija je onaj koga nakon utakmice niko ne spominje. U svetu gde se svaka sporna situacija vrti na društvenim mrežama u 4K rezoluciji, biti sudija na najvišem nivou znači prihvatiti ulogu nekoga ko mora da donosi krucijalne odluke, a da proba da što manje greši. Nije se rodio arbitar koji je neku utakmicu odsudio bez ijedne greške, ali je jako bitno da bilo koji propust ne utiče na konačan ishod utakmice. Sudija samo u jednom napadu ima nekoliko odluka, jer su i situacije u kojima se ne oglašavamo zapravo odluke kada smo sigurni da nema elemenata za prekid igre. Samim tim, kada se sve stavi na papir, na nekoj prosečnoj utakmici, procenat donetih ispravnih odluka je ogroman. Ponavljam, kao i u svakom poslu, greške su neminovne, ali se mora reći da su posebno košarkaške sudije na ogromnom udaru javnosti, a da ljudi nisu ni svesni težine posla kojim se bave. 

Arbitri se susreću sa velikim pritiscima, a to svakako utiče na nastajanje novih sudija. 

- Budućnost nije najsvetlija, možda i zbog narativa, odnosno pritiska koji se arbitrima neprestano stvara i potencira. Međutim, prostor Balkana će uvek imati mnoštvo talentovanih sudija, a nakon dugogodišnjeg iskustva, lako se zaključi da je ovaj region predodređen za velike uspehe u košarci, pa tako i u suđenju. 

BONUS VIDEO