Kostov za Sportinjo: Ostaviću trag u Zvezdi, nisam ni znao da ću igrati u Portu (VIDEO)

O srpskom vunderkindu priča cela Srbija i pola Starog kontinenta. Do pre godinu dana samo veliki zaljubljenici u domaći fudbal znali su ko je on, dok je danas slika potpuno drugačija. Probio se Vasilije Kostov (17) u prethodnih 365 dana i svetu se predstavio na najbolji mogući način, pa ne čudi što se za usluge momka rođenog u Beogradu raspituju najveći evropski klubovi poput Arsenala, Milana, Intera, Juventusa, Pariz Sen Žermena...

Da li trener bio Vladan Milojević ili Dejan Stanković, nije ni važno, Kostov je igrao, bio na terenu i svojim partijama vraćao zadato poverenje. Za prvim tim Crvene zvezde nastupio je u 40 navrata sa svojih 17 godina, te postigao 13 golova u sedam asistencija u svim takmičenjima, a upravo 6. aprila 2025. godine - naš sagovornik debitovao je za prvi tim u utakmici protiv OFK Beograda.

O počecima, uticaju roditelja na ključne životne odluke, utakmici u Portu, golu na večitom derbiju, daljoj i bližoj budućnosti, Vasilije Kostov govorio je u razgovoru za "Sportinjo".

Pre nešto više od 365 dana debitovali ste za prvi tim Zvezde. Kada vratite film godinu danas unazad, da li ste očekivali da ćete danas biti jedan od najtraženijih igrača u Evropi?

- Nekako, od početka, od kada sam krenuo da treniram fudbal sanjao sam da otprilike ovako izgleda moj put i mislim da je on započeo kada sam debitovao za prvi tim. Očekivao sam da ću uspeti da postignem sve što i jesam do sada i verujem da ću pokazati Evropi i svetu kakav sam u stvari.

Vasilije Kostov - Srpski vunderkind Informer/Marko Đoković

Koliko su roditelji uticali na Vaš razvoj?

- Imali su dosta veliki uticaj. Od malena. Nikada nisam imao pritisak da nešto moram, da nešto treba na silu, uvek su bili tu za mene i moja najveća podrška. Ceo život sam radio to zato što volim, ne zato što me neko tera ili zato što moram. Oni su sa strane pratili i gledali i sada su najponosniji roditelji. Isključivo je moja želja da treniram fudbal.

Majka iz Šapca, otac iz Dimitrovgrada, a Vi ste rođeni u Beogradu. Da li gajite određene emocije prema lokalnoj Mačvi, kao i koliko često posećujete rodna mesta svojih roditelja?

- Iskreno, nema. Tamo mi igra ujak u mlađim kategorijama i njega volim da ispratim, pogledam po neku njegovu utakmicu. Ali nemam neke ljubavi prema Mačvi. U Šapcu sam kao klinac jedva čekao da odem tamo i da malo izluftiram glavu, tamo mi je uvek lepo. Sada kada sam ušao u svet fudbala nemam toliko vremena da putujem. Imam dosta familije i kada odem, baš sam srećan kada ih vidim sve na okupu. U Dimitrovgrad retko idem, malo je dalje, ali i tamo baš volim da odem, kod tatine familije. Svi me lepo dočekaju, jedva čekaju da me vide, a posebno mi prija priroda, tišina, odmoriš se kao čovek.

Vasilije Kostov - Srpski vunderkind Informer/Marko Đoković

Posle slabijeg prvog dela sezone, Zvezda se brzo vratila na prvo mesto u domaćem šampionatu i iza sebe ostavila Partizan i Vojvodinu. Kako ste to doživeli?

- Kada smo na polusezoni imali bod manje od Partizana mislim da smo svi jedva čekali da se nastavi sezona. Svi momci su uzeli koji dan odmora i odmah su kreuli da treniraju i spremaju za drugi deo sezone. Želeli smo da dokažemo da smo najbolja ekipa u Srbiji. Ušli smo u drugu polusezonu maksimlano, puni energije i mislim da smo odmah pokazali da mi možemo to da vratimo, to što je naše. Mislim da i dalje ništa nije gotovo, da je sve u našim rukama, da ne smemo da ispustimo stečenu prednost. Cilj nam je dupla kruna, pa ako Bog da, da sledeće sezone izborimo Ligu šampiona.

Evropi ste se predstavili u utakmici u Portugaliji, protiv Porta (1:2), kada ste i postigli jedini pogodak za crveno-bele na tom meču.

- Imali smo prvo sastanak pre utakmice i nisam ni znao da ću početi, to sam saznao bukvalno na dan meča. Bilo je neočekivano i ušao sam u tu utakmicu bez pritiska. Samo sam hteo da igram fudbal, da se pokažem. Nisam imao nikakav pritisak i mislim da čim je krenula utakmica, znao sam da ću odigrati dobro. Igrao sam bez opterećenja, svaki pas mi je bio lagan, svaki potez i onda je došao taj gol. On mi je dao mnogo samopouzdanja i kako je meč odmicao bio sam sve bolji i bolji. Primili smo taj pogodak u poslednjem minutu, ali će mi taj meč biti u lepom sećanju zbog moje partije i gola. Svakako ostaje žal jer nismo uspeli da izvučemo pozitivan rezultat.

Postali ste i najmlađi strelac u istoriji večitih derbija, pošto ste postigli pogodak na poslednjem duelu Crvene zvezde i Partizana na "Marakani". 

- To je nešto drugo, nije obična utakmica. Pre meča sam imao osećaj da ću dati gol u derbiju, a dobio sam taj osećaj i kada sam izašao na teren. Bio sam presrećan kada sam postigao pogodak, emocije su bile na sve strane. Otrčao sam kod Mistera (Dejan Stanković prim. aut) i proslavio gol sa celim stručnim štabom i saigračima.

Dejan Stanković ili Vladan Milojević - Čiji sistem rada Vam više odgovara, pošto ste radili sa obojicom?

- Obojica su sjajni stručnjaci u svom poslu. Ne bih izdvojio nijednog. I kod jednog i kod drugog mi se svidelo to nešto novo što su mi pokazali i zaista ih cenim. Obojica u mojoj karijeri doprineli tome gde sam sada.

Dejan Stanković i Vasilije Kostov Starsportphoto

Za Vaše usluge raspituju se najveći evropski klubovi. Gde vidite sebe u budućnosti?

- Razmišljao sam, pričao sa dosta ljudi. Ja bih najviše voleo da sam u Crvenoj zvezdi, da ostavim neki trag, pa ćemo posle videti šta će da bude. I dalje ne znam ništa, strpljivo čekam, ne žurim nigde...

Ko Vam je uzor u svlačionici?

- Ima sjajnih momaka u svlačionici. Najviše se ugledam na Radeta Krunića, on mi je nekako od samog početka bio pri ruci. Pomogao mi je oko mnogih stvari, kako da se prilagodim na terenu pre svega. Iskreno, najviše bih voleo da imam karijeru kao što je on ima, pošto igramo i na sličnoj poziciji i nekako smo slični karakterom. Naravno, i od ostalih igrača može dosta da se nauči. Sa svima pričam, volim da komuniciram i od svakog igrača sam po nešto naučio. Da li ću ih nadmašiti, to će vreme pokazati, ja sam strpljiv.

Vasilije Kostov - Srpski vunderkind Informer/Marko Đoković

Imate li neku anegdotu koju želite da podelite sa nama?

- Ostala mi je u glavi situacija kada smo pobedili Šturm iz Graca, kada smo svi zajedno sa stručnim štabom proslavljali pobedu na aerodromu i avionu. Bio je to prelep osećaj. Svi smo pevali i tu se videlo da smo svi zajedno, kao ekipa i grupa.

Za kraj, imate li poruku za navijače?

- Želim da nas bodre do kraja sezone u što većem broju i nadam se da ćemo se zajedno radovati brojnim pobedama Crvene zvezde.

BONUS VIDEO