Spavao sam pod mostom, prao sudove za hranu... Rasplakaće vas ispovest fudbalera Vojvodine

Odselio iz Nigerije u Kamerun u potrazi za boljim životom, ali nije sve bilo onako kako se nadao da će biti.  U emisiji "Oni vole Srbiju" na TV "Arena sport" otkrio je tašto je zamrzeo religiju, kako mu je pomogao sveštenik, ali i da je spavao ispod mosta.ž

Sveštenik u jednoj crkvi mu je pomogao, ali ga je biskup izbacio i morao je da spava ispod mosta.

- Teško putovanje, ne bih išao u detalje, jer je previše emotivno. Tamo su me prihvatili u crkvi. Pitaju me ljudi zašto ne verujem u religiju. Izvinjavam se svima onima koji veruju, ali ona je meni odvratna. Zašto to kažem? Primio me je jedan čovek u crkvu, sveštenik koji je bio divan čovek, pružio mi je smeštaj i ostalo, sklonište. Išao sam na testiranja na klubove u Kamerunu, u Bamdindi. Jednog dana je biskup posetio taj bogoslovski seminar i ugledao mene. Pitao je da li se ja tu školujem. Sveštenik mu je rekao da nisam njihov đak, ali da mi je dopustio da koristim smeštaj dok ne nađem svoje mesto pod suncem. Biskup je na to odvratio da nemam prava da budem tu i da moram da budem izbačen. I tu počinje moje strašno putovanje, otišao sam odatle, spavao sam pod mostom kao izbeglica, nisam imao kuda, i po kiši i po suncu -  iskreno je otkrio teške momente kroz koje je prošao  Džon Meri.  

Džon Meri pršao pakao Starsportphoto

Sve to što je preživeo kaže da ga je izmorilo, ali je ipak upoznao divnog čoveka koji mu je pomogao.

- Jednog dana sam počeo da igram u trećoj ligi i napredovao. Upoznao sam divnog čoveka koji je sada moj stric. Zahvaljujući njegovom bratu, koji je moj drugi otac, on me je primetio, video kako treniram i igram utakmicu protiv jednog vrhunskog kluba. Tog dana smo pobedili, ja sam asistirao i dao gol. Pozvao me je i pitao da li su mi roditelji tu, rekao sam da nisu i da su Nigerijci. Pitao me je da li imam ikoga, rekao sam mu da sam sam. Pitao me i gde sam smešten, rekao sam ispod mosta. Odem u restoran, perem sudove, a onda mi na kraju daju da jedem. Tako se preživljava, tako se zarađuje novac.

Dobio je čak poziv u mladu reprezentaciju.

- Pozvao je  moje roditelje. Zvali su me u nacionalni tim za igrače do 17 godina dva meseca kasnije, dao mi je kamerunsku ličnu kartu i odveo me je u imigraciono da mi sredi pasoš. Kad sam pitao kako je to moguće jer nemam nikakva prava, nikakav osnov da postanem stanovnik, rekao mi je da ne brinem, da se o svemu dogovorio sa porodicom. 

Vrlo brzo je postao stanovnik Kameruna, dobio je papire i to je bio jedan od najdivnijih momenata u njgovom životu.

- Pogledam ime Džon Meri Uzuegbuan Honi. Zaplakao sam, verovao sam da na svetu nema dobrih ljudi. Naoko su lepi, a u sebi puni zla i obmane.To je jedan od najdivnijih momenata u mom životu. Shvatio sam da koliko god zli ljudi mogu da budu, da ima dobrih momenata, da su kao anđeli i dođu i okrenu ti život.