Lekcija prekaljenih legionara na derbiju: Pun kofer iskustva i ista želja za dokazivanjem

Interesi srpskog fudbala trebalo bi svima da su na prvom mestu. Posmatrajući okršaje Crvene zvezde i Partizana ove sezone, sjajno je što su glavni protagonistu u tekućoj sezoni bili baš - bonusi. Koliko god rogobatno zvučao takav "nadimak", pravilnik Saveza po kom timovi moraju da imaju dvojicu mladih igrača u startnoj postavi obezbedio je brojnim biserima, a u domaćoj Superligi ih ima na pretek, šansu da se dokažu na najvišoj sceni i trasiraju put ka vodećim evropskim ligama. 

Uživali su svi, bez obzira na navijačko opredeljenje, u nadigravanju talentovanih prvotimaca večitih rivala - Vasilija Kostova, Vanje Dragojevića, Adema Avdića, Ognjena Ugrešića i ostalih… Ipak, nemoguće je odupreti se utisku da je učešće na 179. večitom derbiju uzela i plejada prekaljenih gladijatora obučavanih na najvećim fudbalskim terenima širom Evrope. Posebno interesantno bilo je pratiti njihove direktne duele pošto su, kao po dogovoru, bili osuđeni jedni na druge. 

Govorimo, naravno, o fudbalskom ratu koji su tokom devedeset i kusur minuta na "Marakani" vodili Marko Arnautović i Stefan Mitrović na jednoj, te Sebastijan Polter i Miloš Veljković na drugoj strani. Uticaj onih najiskusnijih bio je ogroman, a svojom borbenošću pokazali su kako se i u jesen karijere moguće biti izuzetno važan šraf u igri svog tima, kakav god krajnji ishod bio. 

Nefer bi bilo da na startu analize ne pomenemo Sebastijana Poltera, koji je od dolaska u Humsku često osporavan. Pomalo će čudno zvučati, ali se i Blagojević nakon utakmice poslužio takvim atributom, da je uprkos ubedljivom porazu, strateg crno-belih pogodio sa izborom napadača. Iskusni Nemac odradio je gomilu posla za svoj tim, dobio na pregršt duela i vešto štitio loptu kada god bi došao do poseda na protivničkoj polovini. Da je bilo mirnoće u realizaciji Partizanovih napada mogao je dobru partiju da kruniše i asistencijom. 

Starsportphoto

- Zadovoljan sam Polterom, to nam je bio cilj. Mislili smo da će nam biti potreban taj „target man“, on je sačuvao, odložio nekoliko lopti. Ima taj nemački mentalitet i siguran sam da će nam biti od koristi do kraja sezone - rekao je Blagojević nakon utakmice što je dovoljna potvrda da je iskusni Nemac odigrao dobru utakmicu na "Marakani". 

Ukupan utisak fudbalske javnosti je da se Polterov uticaj najviše osetio u igri Partizana. Kada god bi došao do lopte u opasnoj zoni, Partizan je tražeći prostor po boku dolazi do prilike da ugrozi Mateusa, a zadatak da što više poremeti "target man-a" dobio je najiskusniji u poslednjoj liniji Crvene zvezde - Miloš Veljković. 

Iskustvo koje Veljković i Polter nose najlakše se oslikava kroz broj utakmica odigranih na najvišem nivou, baš u Bundesligi u kojoj su proveli najveći deo svoje karijere. Štoper Crvene zvezde sakupio je 195 nastupa u elitnom rangu nemačkog fudbala, sve igrajući za Verder. Napadač Partizana je, sa druge strane, odigrao 125 utakmica u Bundesligi nastupajući za Volfsburg, Nirnberg, Majnc, Union Berlin i Bohum. 

Kako je Miloš Veljković sačuvao svoju mrežu, može se konstatovati da je "pobednik" ličnog okršaja sa Polterom, ali je malo ko namučio srpskog reprezentativca ove sezone kao snažni Nemac. Pokazali su svo iskustvo koje donosi igranje u Bundesligi, a još značajnije je što su na delu mogle da ih gledaju mlađe kolege. Bespoštedna borba, iako su se odavno dokazali na najvišoj sceni, u poznim igračkim godinama nešto je na šta bi "bonusi" morali da se ugledaju ukoliko žele njihovim stopama. 

Starsportphoto

A šta tek onda reći na duele Marka Arnautovića i Stefana Mitrovića... Ne postoji dovoljno adekvatna reč kojom bi njihovo iskustvo moglo da se "upakuje". Prosto, pune dve decenije igranja na najvišem nivou - Premijer liga, Bundesliga, Primera, Serija A, Liga 1, Eredivizija… Na sve to treba dodati i brojne reprezentativne godine pošto su godinama bili (ili su još uvek) važni šrafovi u svojim nacionalnim timovima. I sada, u zenitu karijere, nakon svega što su postigli u bogatim karijerama, sa istim žarom u očima jure pobede. Žele da se dokažu i pokažu u opremi voljenog kluba, a sve to uz uzajamno poštovanje, povremeno peckanje pa i poneku tešku reč. 

Autoritetom su plenili, a iskustvom začinili 179. večiti derbi. 

Ako bismo sve njihove mečeve u popularnim "ligama petice" spakovali u brojke došli bismo do 862 utakmice na najvišem nivou evropskog fudbala. Ako na to dodamo golove, asistencije, dobijene duele... Potpuno bi potkrepili staru narodnu poslovicu da "bez starca nema udarca". 

Dokazali su da, iako pred kraj karijere, imaju još mnogo toga da ponude na, ako ne najvišem, onda nivou Superlige. Kako na terenu, tako i van njega. Ponašanjem, profesionalizmom, odnosom prema saigračima, rivalu, navijačima... Bilo je uživanje!