Rekao sam majci 'Ako me voliš, ubij me'! Jeziva ispovest legendarnog Bađa: Želeo sam da nestanem...

Legendarni italijanski fudbaler Roberto Bađo dao je intervju za "Koriere delo Seru" , pa je tom prilikom govorio o različitim temama, a najviše privlače njegove reči o najtežoj povredi u karijeri, sukoba sa trenerima i selektorima, a dotakao se i bolnog poraza sa finala Svetskog prvenstva 1994. godine i promašenog penala.

Na početku svog izlaganja, čuveni vezista govorio je o povredi koja je obeležila njegovu karijeru, kada je sa svega 18 godina doživeo tešku povredu kolena, zbog koje je zadobio 220 šavova!

- To su tragovi koje su ostavile brojne povrede. Obeležile su mi karijeru. Prvi put kad sam povredio koleno bio sam klinac, a hirurgija nije bila na današnjem nivou. Zato sam morao da odem u Francusku da se operišem. Uklonili smu tkivo iz mišića kako bi mogli da mi rekonstruišu ukršteni ligament. Noga mi je bila otvorena. Sećam se putovanja od 12 sati. Vladala je totalna tišina, bio sam prestravljen od toga da možda više nikad neću moći da igram fudbal - prisetio se Bađo.

Posle operativnog zahvata prošao je kroz pravu agoniju, što mu je verovatno i najteži period u životu.

- Kad sam se probudio iz anestezije, vrisnuo sam od bola. Nisam mogao da uzimam "pejnkilere", bio sam alergičan. Toliko sam bio u bolovima da sam rekao majci "Ako me voliš, ubij me!". Nisam mogao više da trčim i treniram kao pre. Mesecima nisam podizao platu od Fjorentine. Bilo me je sramota, nisam mogao da prihvatim da zarađujem, a ne radim ništa. Zato sam čekove stavio u fioku. Setio sam se oca, njegovog lica i glasa kad je rekao da nezarađeni novac donosi lošu sreću. Za mene je rad uvek bio povezan sa dostojanstvom, čak i kad sam bio povređen, a to nije bila moja krivica, osećao sam teret.

Roberto Bađo EPA

Leta 1990. Bađo u transferu vrednom oko 13.000.000 evra prelazi iz Fiorentine u Milan, što je izazvalo pravi potres u italijanskoj javnosti.

- Stigao sam u trening kamp reprezentacije u Koverćanu. Skrivao sam se u policijskom autu kako me navijači Fjorentine ne bi prepoznali na kapiji. Plakao sam kao beba. Čuo sam kako prolaze kola hitne pomoći, kretali su se ka prostorijama kluba. Navijači su tamo bili već tri dana. Osećao sam bes i patnju zbog toga. Nisam želeo da me prodaju i osećao sam krivicu.

Bio je prgav, voleo je da se svađa i sa trenerima, pa je tokom Svetskog prvenstva 1994. imao je nesporazum i sa selektorom Arigom Sakijem koji ga je zamenio na utakmici protiv Norveške.

- Dan ranije, Saki me je pozvao u sobu i rekao mi "Ti si za nas, ono što je Maradone za Argentinu". Te reči su mi ostale u sećanju. Čim sam video da me menja, odmah sam bio svestan koliko je kontradiktoran i pobunio sam se. Ako me doživljava kao Maradonu, onda nikad ne bi trebalo da budem zamenjen. Bila je to instinktivna reakcija, došla je iz razočaranja.

Azuri su uprkos svemu došli do finala, ali je na putu do istog, Bađo dobio soldinu porciju batina od protivničkih igrača.

- Jutro posle polufinala protiv Bugarske, morao sam kod zubara. Protivnički defanzivac me je udario laktom, rasekao mi usnu i polomio pola zuba i morali su da ga izvade i stave novi. Sećam se da sam drugo poluvreme igrao tako što sam polomljeni zub prekrivao žvakaćom gumom. Bilo me je sramota. U Los Anđelesu pre finala vežbao smo šuteve u sali za venčanje, ljudi su hteli da vide u kakvom sam stanju. Bio sam fizički i mentlano iscrpljen kao i svi ostali. Put do finala nije bio lak i počeo sam da mislim da plasman u finale nije bio prioritet.

U finalu duel sa Brazilom koje "azuri" gube na penale, a tragičar je bio upravo Bađo.

- Osećao sam krivicu prema svim Italijanima. Nikad mi se nije desilo da šutnem penal i da lopta ode preko gola. Želeo sam da nestanem. Osećao sam beskrajnu sramotu. Jedna od onih stvari koje ostaju u vama kako godine prolaze. Vremenom naučite da živite sa tim, ali to je rana koja nikad neće zaceliti. Ni danas sebi ne mogu da oprostim. Moja pognuta glava postala je slika koju mnogi povezuju sa tim finalom. To nije bio iznuđeni gest, nego ono što sam osećao. Ni danas ne mogu da objasnim šta se desilo. Stalno sanjam taj penal. Ponekad razmišljam o njemu kad ne mogu da spavam. Zamišljam da dajem gol. Posle toga - zaspim.