Zbog ovih reči selektora Srbije staće vam knedla u grlu - Da se naježiš

Preuzeo je nacionalni tim možda u najgorem trenutku, kada su mu leđa okrenuli navijači, brojni fudbaleri, u momentu kada reprezentacija češće čuje zvižduke sa tribine umesto ovacija i aplauza... U trenutku kada, čini se, sve se raspada, posle debakla protiv Albanije (1:0), Engleza u Beogradu (5:0), kada su nam šanse da se domognemo Mundijala svedene na minimum.

Hrabrost ili ludost? Drugi bi bežali glavom bez obzira, ali ne i Veljko Paunović. Čovek koji je ne beži izazova i problema, on ih detektuje i rešava. Za njega je motiv zbog kog je delimično i sad preuzeo Srbiju igrati na "Vembliju" (četvrtak,20.45).  U trenutku kada gori pod nogama on ne zna za strah, želi da napravi nešto što će da se pamti. Želi da vrati narodu veru u državni tim.

Motivacioni govor

Možda je dobitna kombinacija - malo hrabrosti, malo ludosti, najviše jedinstva. Jer "ko ne zna za strah, taj ide napred" pokazali su to "orlovići" i Paunović na Novom Zalendu, pa bi pred Engleze mogli da se prisete čuvenog govora, koji će vam bez sumnje i danas naterati suze na oči.

- Svi mi imamo ispit zrelosti, uostalom, danas je na najbolji i najlepši mogući način naša zrelost ispraćena. Danas imamo maturu, fudbalsku. Igramo finale Svetskog prvenstva sa najboljim mogućim rivalom na svetu - sa Brazilom. Hoću da vam kažem da danas treba da uživamo. Nikakav pritisak ne treba da imamo, sem toga što želimo da pobedimo. To je onaj osnovni pritisak zbog koga smo rođeni, zbog koga igramo fudbal. Da uživamo i pobedimo, je l' tako", rekao je selektor pred čuveno finale sa Brazilom.

Starsportphoto©

Potom je Veljko poručio da je tim na prvom mestu, da je najvažnije da budu jedinstveni. Ubedio je te momke i pre meča da je trofej njihov, nisu mogli da izgube

- Hoću da vam kažem momci, da danas niko ne treba posebno da se ističe. Vi ste se već istakli. Svi vi koji ste ovde već ste se istakli, svi za vas znaju. Sve vas čeka vrhunska karijera. Danas treba da igramo za tim. Danas treba da budemo jedinstveni, kao što smo bili do sada. I još više.  Kako god da se zove naš protivnik, mi smo, momci, zaslužili ovo. Ovaj trofej (pokazuje prstom na fotografiju pehara). Mi smo, momci, rođeni da osvojimo ovaj trofej. Gledajte ga dobro, ovo treba da bude naše. Kako god bude bilo, samo da damo sve od sebe. Kao što smo davali do sada. Danas mora pečat da bude! (udarac pesnicom o dlan). Danas je matura! (još jedan udarac o dlan pesnicom). Danas polažemo ispit, danas uzimamo diplomu! Idemo kući sa zlatom.

Paunović i mladi fudbaleri su se posle motivacionog govora zagrlili.

- Sad hoću svi da ustanemo, momci. Hoću da se zagrlimo svi, kao što smo uradili prošli put, da se svi zagrlimo. I hoću sledeće, momci, ne treba sada da čitamo molitvu, niti bilo šta, sada hoću da se gledamo u oči. Svako Kome treba da žmuri, neka zažmuri. Neka misli zbog čega smo zaslužili ovo. Šta je svako od vas uradio u životu zbog čega je uradio ovo (pokazuje fotografiju trofeja). Šta je svako od nas i za koga hoće da osvoji ovo. Zagrlite se, da osetimo jedan drugoga. Minut ćemo jedan da odćutimo. Hoću da osetimo jedinstvo. Da svako svakoga pogleda u oči i da kaže jedan drugome da će to uraditi jedan za drugoga. Da će to uraditi za nas, za sve nas!