Četiri utakmice, četiri poraza i poslednje mesto u grupi. Srbija je u Ligi nacija izgubila od Grčke 2:1, Nemačke (2:0), Holandije u dva navrata (2:1) uz gol-razliku 8:2 i nula osvojenih bodova. "Orlovi“ su na dnu Grupe 2, iza Grčke, Holandije i Nemačke. Protiv Grčke smo bili toliko loši da su "oči bolele", malo su utisak popravili mečevi sa Holandijom, posebno drugi u Ajndhovenu, ličili smo na ekipu i pored poraza, ali ne možemo da zaboravimo potpuni raspad na utakmici sa "pancerima" u Minhenu.
Poslednji na tabeli, 4 poraza
Poziva selektor Veljko Paunović na proces, strpljenje koje Srbi nikada nisu imali kada je sport u pitanju, a i kada bi hteli malo da se strpe ne mogu da zaborave da su na prethodnim mečevima rivali bili ti koji su igrali, Srbija je samo stagnirala i na momente pokušavala da ugrozi gol protivnika.
Šta reći posle pogleda na tabelu? Problem za Srbiju nije samo u tome što je izgubila sva četiri meča. Mnogo je važnije kako ih je izgubila i šta se iz tih utakmica može zaključiti o njenom trenutnom mestu u evropskom fudbalu. Zaključak je jasan - Srbija trenutno ne može da se suprotstavi najboljima, nema kvalitet i kontinuitet da ih pobedi. To nije loš dan. To je trenutna slika. Dovoljno je samo podsetiti da su Nemci protiv nas imali 56 napada, uputili su 30 udaraca ka našem gol. A Srbija? Četiri napada, jedan šut. Šta se desilo? Gde je hrabrost fudbalerima Srbije? Inat? Ratnički mentalitet o kom priča selektor?
Možda je najbolji opis sadašnje Srbije dao selektor Holandije posle meča u Beogradu. Ćavi Ernandez je priznao da Srbija ima vrlo dobre individualce, ali da je njegov tim zasluženo pobedio. Nije bez kvaliteta. Ali nije dovoljno kvalitetna. Imamo igrače koji poseduju iskustvo, mogu da naprave problem, ali kada utakmica uđe u fazu u kojoj odlučuju ritam, brzina, kontinutet, koncentracija Srbija zaostaje i gubi bitku.
Nemci nam pokazali gde nam je mesto
Protiv Grčke rival je kontrolisao i posed i teritoriju. Sve je što Srbija nije - organizovana i kompaktna, pa su "orlovi" platili ceh greškama na terenu, ali i taktici. Protiv Holandije je pokazala reakciju, ali ne i dovoljno snage da potpuno preokrene utakmicu, dok su nam Nemci lepo objasnili gde nam je mesto i da se ne zaluđujemo. Videli smo jasnu razliku u klasi. Nije problem izgubiti od Nemačke. Problem je kada tokom utakmice nema dovoljno trenutaka u kojima protivnik oseti da nije sam na terenu, da se ne pitao baš on za sve u svakom trenutku. Najbolje evropske reprezentacije ne moraju da igraju savršeno 90 minuta da bi pobedile Srbiju. Dovoljno je da budu koncentrisane, organizovane, da sačekaju i kazne nekoliko grešaka. Srbija, sa druge strane, mora da odigra gotovo savršenu utakmicu. Ne samo za pozitivan rezultat, nego da se ne bi obrukala, što još nismo videli. Protiv vrhunske reprezentacije svaka razlika u brzini, organizaciji i kvalitetu se kažnjava. Izdanje "orlova" protiv Holandije u Ajndhovenu moglo bi da bude najava boljih dana. Takvu Srbiju želimo da gledamo, ali smo još daleko od toga. Srbija je skoro 70 minuta igrala takmičarski fudbal, stvarala, promašivala šanse, borila se, nije se uplašila... Naravno, niko nije srećan zbog poraza, ali godinama su navijači zbog fudbalske reprezentacije imali probleme sa pritiskom, pa ne čudi šta se sada hvataju za slamku spasa.
Reprezentacija nije pojedinac
Godinama pričamo da Srbija ima igrače za veliki rezultat. Da li je baš tako? Ako čekamo potez Luke Jovića, Dušana Tadića, Mihajla Cvetkovića, Sergeja Milinković-Savića ili nekog drugog pojedinca nećemo se usrećiti. To nije reprezentacija, ona ne počiva na pojedincu, inspiraciji igrača koji je trenutno u najboljoj formi. Potrebna je ekipa! Tim koji zajedno napada i brani se, koji na isti način reaguje kada deluje da je sve izgubljeno.
Potrebno je da svih 11 igrača funkcioniše kao celina, a ne da se čeka reakcija i inspiracija jednog igrača. I poslednje mesto nije tragedija, ono je alarm, razlog za paniku. Ako je sve ovo proces kako će tačno reprezentacija Srbije napredovati i kako će doći do toga da može da se nosi sa ozbiljnijim selekcijama.
Srbija ima dovoljno talenta, podsetili su nas nedovno i Italijani, ali talenat bez jasnog sistema, kontinuiteta i takmičarskog karaktera nije dovoljan. Vreme je da prestanemo da živimo na pričamo kako imamo dobre pojedince. Liga nacija je pokazala ono što je možda najteže priznati. Srbija nema reprezentaciju za velike rezultate.
Komentari
Ostavite komentar