Na "Marakanu" stiže admiral Aspas: Heroj Galicije i sve što mnogi nikada neće biti

Ljudi od pamtiveka vole da romantizuju priče - o herojima, velikim pobedama, o onima koji su svet osvojili bogatstvom i stekli ogromnu slavu. Skloni smo traženju legendi koje zrače iskonskim sjajem. Negde uz put izgubili smo svest o tome kako se istinski heroj zapravo ponaša. Među blistavim, kičasto okićenim pričama, ponekad se pojavi i ona prava - tiha, naizgled jednostavna, ali iznad svega istinita. Priča o čoveku koji je odabrao da ostane tamo gde je sve i počelo. Da svoj život i najbolje godine posveti domu, gradu i klubu čije je ime uklesano duboko u njegovo srce. Srce koje je verno, jer je za njega vernost nasleđe. 

Galicijac po krvi i duhu, Iago Aspas, heroj današnje priče - nije samo fudbaler. On je pomorac bez kursa. Pomorac koji je odlučio da se odrekne većih užitaka i mirnog mora kako bi čuvao svoj zaliv, svoj grad i svoju Seltu. Ostao je, dok su ga zvale daljine osunčane slavom i novcem. Ostao je jer za njega dom nije mesto već osećaj. Jer dres Selte nije prazna tkanina ili komad odeće već zastava koju sa ponosom nosi. Jer je, učen primerima slavnih predaka iz Galicije, shvatio da za status legende nije potrebno otići već ostati veran. 

EPAImages

Teško je objasniti misao koju narod Galicije često upotrebljava - A morriña... Ona se odnosi na ljubav i nostalgiju prema domu. Upravo to je uvek, ma gde god bio, stajalo nad glavom Iaga Aspasa. I dok je nastupao za slavni Liverpul, i dok je branio boje Sevilje, srce je uvek ozvanjalo u istom ritmu - Selta Vigo. 

- Ovo je najbolji trenutak da se vratim, sazreo sam... Sada trebam onom, kao što sam rekao kada sam odlazio, najboljem klubu na svetu. Vraćam se kući, ovde sam srećan. Oduvek sam sanjao samo dres Selte, cenjen sam i voljen, do dana penzije biću deo ovog kluba - rekao je po povratku Iago Aspas. 

Govorio je i sam nekoliko puta da ga je vernost i ljubav prema klubu koštala većeg materijalnog bogatstva, ali je uvideo da nijedan luksuz ne može zameniti osećaj pripadnosti. Navijači Selte i narod Galicije u Iagu Aspasu vide mnogo više od fudbalera. Simbol je upornosti, odanosti i ponosa, ali... Ljubav je dvosmerna ulica. Upravo zbog toga kada god kroči na teren kultnog "Balaidosa" oseća se obostrana posvećenost i poštovanje. 

Pomorski kraj iz kog potiče podstiče nas da ga poredimo sa slavnim admiralima galicijske prošlosti. Iago je odlučio da se vrati u svoju luku. Naizgled jednostavan čin krije hedonizam vredan poštovanja. Njegova priča nije priča o fudbalu, daleko je više od toga. Simbolizuje vernost. 

„Bolje čast bez brodova, nego brodovi bez časti", rekao je čuveni španski admiral Kasto Mendez Nunjez, rođen u Vigu, baš kao i Iago Aspas. Kroz rečenicu iz prve polovine 19. veka živi svaki stanovnik Galicije. U genetskom kodu svakog Galicijanca urezana je borba do poslednje kapi znoja. Jer, kako su i Napoleonovi generali govorili "Galicijanci se ne predaju, oni izdržavaju". 

EPAImages

Kosmička pravda odlučila je da Aspasa nagradi za svoju vernost. Zaslužio je. U svojoj verovatno i poslednjoj sezoni zajedno sa Seltom igraće evropska takmičenja, a putevi sudbine odlučili su da ga u Ligi Evrope spoje sa Crvenom zvezdom. Utakmica na "Marakani" biće nešto posebno za srpskog šampiona. Naspram sebe će imati atipičnog protivnika, učenog da nikada ne odustaje. Čak ni kada sa tribina najvećeg srpskog stadiona krene huk nalik na buru. Naspram sebe će imati admirala Iaga Aspasa, oblikovanog da nikada ne uzmiče. Oblikovanog da kada more peni veže jedro, podigne pogleda ka nebu i poruči da predaja nije opcija.   

Jer rođen je i odrastao u zemlji gde se planine stapaju sa beskrajnim morem. Gde vetar nosi so i pesak. Gde su ljudi tihi kao magla, ali postojani kao stena o koju se odbija i najjači talas sa Atlantika. Gde su srca oblikovana od kamena i kiše, ali ogrejana večnom ljubavlju prema domovni. Jer Aspasove pesme nisu glasne, bogate ili nakinđurene sjajem, trofejima i medaljama. One odvaznjaju drugim tonalitetom - u ritmu duše jednog ratničkog naroda i simbola grada Viga - Selte.