Posle 53 godine Srbija i Grčka ponovo će odmeriti snage 24. septembra u Beogradu, u okviru Lige nacija. Karasi je postigao čuveni gol na utakmici Srbije i Grčke 1973. godine (4:2). Sevnuo je tada volej Karasija za 4:2, postao je junak jedne od najdramatičnijih utakmica u istoriji našeg reprezentativnog fudbala.
Pred novi susret Srbije i Grčke u UEFA Ligi nacija, legendarni Stane bio je gost Fudbalskog saveza Srbije u Staroj Pazovi. Stanislav Karasi je sad imao poruku za pulene selektora Veljka Paunovića pred novi susret sa Grcima.
-Neka izađu hrabro, neka veruju u sebe i neka igraju za pobedu. U ovakvim utakmicama važni su i srce i karakter. A kada osete podršku sa tribina i energiju svojih navijača, siguran sam da će im biti mnogo lakše da naprave ono što svi želimo. Verujem u ovu reprezentaciju - poručio je Karasi sa sajt Fudbalskog saveza Srbije.
Između Karasija i selekora reprezentacije Veljka Paunovića postoji zanimsljiva fudbalska poveznica. Naime, jugoslovenski as se često tokom svoje karijere na večitim derbijima susretao sa Veljkovim ocem, Blagojem Paunovićem i upravo zbog toga polaže puno nade u Veljka kao selektora.
- Blagoja sam dobro poznavao kao igrača i protivnika. Bio je veliki borac, čovek snažnog karaktera i pobedničkog mentaliteta. Takve stvari se prepoznaju, a očigledno je mnogo toga preneo i na Veljka. Zato verujem u Paunovića i verujem da zna kako ovu generaciju treba da povede u velike utakmice - objasnio je nekadašnji golgeter.
Na stadionu u Atini 19. decembra 1973. godine ispisana je jedna od najuzbudljivijih stranica jugoslovenskog fudbala. Jugoslavija je protiv Grčke morala da slavi sa najmanje dva gola razlike kako bi izborila plasman na Svetsko prvenstvo. Karasi i Bajević su već u prvih 15 minuta doneli veliku prednost, ali su Grci uspeli da se vrate i izjednače.U nastavku je Jugoslavija ostala sa desetoricom, ali je Šurjak pogodio za 3:2. Bio je potreban još jedan gol, a onda je na scenu stupio Karasi. Pogotkom za konačnih 4:2 postao je junak istorijske pobede. Više od pet decenija kasnije, Karasi se prisetio čuvenog meča i za Fudbalski savez Srbije otkrio kako je iz njegovog ugla izgledao trenutak koji je zauvek ostao upisan u istoriju.
- Video sam da je prostor oko penala prazan. Svi su krenuli prema lopti. Kažem sebi "Sad ćeš ti lepo da dođeš na penal, valjda će neka da se odbije." Pižon je skočio, lopta ide prema meni… Napravim poziciju, zahvatim volej, što je jedan od najtežih udaraca u fudbalu, pogotovo u šesnaestercu. Lopta ide u gol, ja dižem ruke. Haos na stadionu. Igrači me nose na ramenima. Nezaboravno - prisetila se fudbalska legenda
Nekadašnje Zvezdino krilo istaklo je i da je te večeri postigao još jedan gol na toj utakmici za kojoj tvrdi da je bio čak i bolji, ali i da je neverovatno da ne postoji snimak istog.
- Petko i ja smo nosili loptu od centra, razmenjivali pasove. Odigrao sam mu u prostor prema korneru, on je prošao igrača, došao do linije i vratio mi na 16 metara. Žao mi je što se taj gol praktično nikada nije pojavio na televiziji ili Jutjubu. To je bilo remek-delo - objasnio je Karasi.
Posebno mesto u njegovim uspomenama zauzima i bivši trener Miljan Miljanić, za kojeg ističe da je svojim odlukama u velikoj meri uticao na razvoj samog meča. Karasi ga s posebnim poštovanjem opisuje kao čoveka koji je za njega bio i ostao otac fudbala.
- Za mene je trener Bog. Ako zna šta treba da radi, kako da se odnosi prema igračima i kako da manifestuje autoritet u svlačionici, onda je sve lakše. Miljan je promenio način na koji se pristupa obavezama u državnom timu. Moram da mu skinem kapu. U drugom poluvremenu poslao je na teren dvojicu najmlađih Pižona Petrovića i Šurjaka. U tom trenutku to je bio veliki rizik. Šalješ u vatru klince koji nisu imali veliko iskustvo u tako važnoj utakmici. A upravo su oni režirali preokret. Šurjak je dao treći gol, a Pižon asistirao u 90. minutu za moj pogodak koji nam je otvorio vrata Nemačke - rekla je fudbalska legenda.
Legendarni povik koji se začuo iza kamere "Ima Boga" kada je postignut pobednički gol, mogao je da promeni život još jednom čoveku, a Karasi je sada prepičao anegdotu koja se dogodila nakon toga.
- Na molbu čuvenog komentatora Vladanka Stojakovića išao sam u Radio-televiziju Jugoslavije da njihovog kolegu spašavam otkaza. Nisam mogao da verujem da će zbog jednog povika iza kamere čoveka da ostave bez posla. Ubedio sam direktora televizije da je sve bilo u naletu emocija i da ga ostave na radnom mestu -ispričao je majstor fudbala.
FSS je iskusnom fudbalerskom asu poklonio i dres sa brojem osam i njegovim prezimenom, kao i fotografiju iz Atine što je probudilo snažne emocije kod njega.
- Moram da priznam, nisam očekivao sve ovo. Nikad radosniji nisam bio kada sam video tu fotografiju u prostorijama Saveza. Za mene je to život. Slika kao lep prikaz jedne epizode tog života i jedne fenomenalne karijere. Godine prolaze, ali uspomene ne blede. Mnogo mi je draga ta fotografija. Sve te momke veoma poštujem… Hadžiabdića, Buljana, Šurjaka, Kuleta, Pižona, Marića. Nažalost, neki više nisu među živima, poput Petka, Pavike, Katalinskog. Pobeda protiv Grčke jedan je od najsvetlijih trenutaka naše generacije - rekao je za kraj Karasi.
Komentari
Ostavite komentar