"U Zvezdi su mi rekli da idem u crkvu, ja ne verujem u Boga" Hit priča Vanje Drkušića

Kratko je trajala ljubav između Crvene zvezde i Vanje Drkušića, jer je reprezentativac Slovenije posle šest meseci provedenih na pozajmici u Beogradu vratio u Zenit, sa kojim ima ugovor do leta 2029. godine.

Uprkos ranom rastanku ostao je pouzdani štoper u lepom sećanju navijačima crveno-belih, ali i njemu boravak u redovima šampiona Srbijer. U intervjuu za Meridiansport ispričao jednu anegdotu vezanu za period kada je bio povređen.

- Nikada neću zaboraviti… Vratio sam se u Beograd posle utakmice Slovenije i Kazahstana, gde sam zaradio novu povredu. Sreo sam našeg tim menadžera Gorana Negića. Sećam se kada mi je rekao: "Vanja sine, hajde vidi malo da odeš do crkve". Inače, ja ne verujem u Boga, nisam tako vaspitan, ali sam stvarno otišao u Hram Svetog Save. Vidiš,  od tada više nemam problema sa tim pubisom. Možda je Nega bio u pravu - rekao je za pomenuti portal Vanja Drkušić.

Malo ljudi zna da  Drkušić ima veoma zanimljiva interesovanja, obožava istoriju.

- Obožavam istoriju, pogotovo istoriju 20. veka. Volim da čitam, pogledam dokumentarni film. Nije mi strano da odem u muzej, ali nisam fanatik. Došao mi je prijatelj iz Slovenije i ostavili smo jedan dan da posetimo Ermitaž. Ispostavilo se da je taj dan bio ponedeljak, a samo tada muzej nažalost ne radi. Nije bilo suđeno da tada posetimo to zdanje.

Otac plakao 

Košarka i tenis su sportovi u kojima uživa kada ima malo slobodnog vremena, voli da gleda crveno-bele u Evroligi. 

- Gledam Zvezdu u Evroligi svaku utakmicu, kao i Novaka Đokovića… Svako finale grend slema bilo je centralni događaj kod nas u kući. Kada je osvojio zlato na Olimpijskim igrama u Parizu moj otac je čak i zaplakao. Svima govorim da je Novak možda jedina poznata ličnost sa kojom bih se fotografisao. Nemam inače tu potrebu. Da vidim sad Mesija, Zidana, ne bih imao tu potrebu. Možda bih se ipak još sa Nemanjom Vidićem slikao… Nole je neprikosnoven. Video sam ga na košarci, ali nažalost se nismo upoznali. Koliko mogu da se iznerviram kada mu ne ide, još više mogu da se obradujem kada dominira.

Vanaj Drkušić EPAImages

Nije dugo ostao u Zvezdi, ali kaže da je želeo da igra u Ligi šampiona u dresu kluba koji voli.

- Sasvim je normalno da se nerviraš kada ne igraš. Zaista poštujem svakog protivnika, ali nisam došao na Marakanu samo zbog utakmica u Lučanima. Nije mi bilo ispod časti da igram te utakmice, naprotiv – daleko od toga. Svaki put kada sam obukao crveno-beli dres meni je to bio san snova, protiv koga god da smo igrali. Ali želeo sam da igram Ligu šampiona u dresu kluba za koji navijam od malih nogu. Nije mi bilo svejedno. Atmosfera je bila sjajna, bio sam blizu kuće, prijatelji su mi dolazili. Trudim se da pamtim sve samo po pozitivnom.

Ronaldo je veličina

Na Evropskom prvenstvu je odličn o čuvao Kristijana Ronalda u meču sa Portugalom,, koji ga je oduševio. 

- Nedavno sam pričao sa ocem da sam tek sada posle dve godine postao svestan šta sam uradio i šta smo generalno uspeli kao ekipa. U tom momentu nisam shvatao veličinu uspeha. To je neverovatno iskustvo, daj Bože da o tome pričam sinu, pa kasnije unucima… Nezaboravno. Bio je Ronaldo poprilično nervozan, ali nije bilo nikakve komunikacije. Svi znamo kakva je veličina. Oduševio sam se da on u 118. minutu trči sprint kao da je tek počela utakmica, a ja više ne mogu da stojim na nogama… Veličina.

Tokom karijere Vanja je delio svlačionicu sa brojnim zanimljivim igračima, a jedan od njih je Gelor Kanga.

- Gelor je kako mi na Balkanu volimo da kažemo ‘luda glava’, ali je baš gotivan momak. Mnogo mi se sviđa kao igrač. Nema nikakav strah. Nije ni on mnogo igrao kada sam bio na Marakani, ali trener ga je stavio u startnih 11 protiv Barselone. Bio je naš najbolji igrač, a to govori o njegovom samopouzdanju i činjenici da se nikoga ne plaši. Dođe po loptu, da završni pas.

BONUS VIDEO